Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Čitaoci pitaju: Šta je funkcionalna dispepsija i kako se otklanja bol u gornjem stomaku, objašnjava dr Ana Kalaba

Piše: Marijana M.Rajić
8:45 - 03. 01. 2022.

Gorušica nije dispeptični simptom, ali često može da se javlja uporedo sa ovim problemom digestivnog trakta

Funkcionalna dispepsija Dra Ana kalaba: Simptomi funkcionalne dispepsije mogu da odvedu na pogrešan dijagnostički put Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

Funkcionalna dispepsija je uobičajen gastrointestinalni poremećaj. Dijagnostikuje se klinički uz prisustvo tipičnih manifestacija bola i simptoma povezanih sa konzumiranjem obroka, bez strukturalnog oštećenja. Na osnovu simptoma, najnoviji dijagnostički kriterijumi predviđaju dva podtipa funkcionalne dispepsije, sindrom epigastričnog bola (EPS) i postprandijalni distres sindrom (PDS). Dispepsija je razlog za oko 40 odsto svih gastroenteroloških pregleda.

Funkcionalna dispepsija se manifestuje bolom u gornjem delu stomaka

– Dispepsija (poznata još i kao indigestija ili otežano varenje) jeste prvenstveno osećaj bola ili različitih oblika nelagode u gornjem stomaku. I sam naziv opisuje bolest (dys – loše, pepsia-varenje). U svetu simptome dispepsije ima čak oko 40 odsto odrasle populacije. Jednako su podložne i žene i muškarci, najčešće u radno sposobnom dobu života (od 20 – 40 godina). Kada je preovlađujuća manifestacija funkcionalne dispepsije bol, radi se o tipu koji odgovara simptomima ulkusa (čira). Ako je dominantan osećaj nelagodnost u epigastrijumu (gornji deo stomaka), gastroenterolozi je tretiraju dispepsijom sličnom dismotilitetu (slabija pokretljivost, usporenost creva) – objašnjava za eKlinika portal specijalista interne medicine dr Ana Kalaba, gastroenterohepatolog.

Funkcionalna dispepsija i prepoznavanje alarmantnih simptoma

Dr Ana Kalaba naglašava potrebu hitnog javljanja gastroenterologu ako u određenom vremenskom periodu osetite simptome koji bi mogli da ukazuju na pojavu dispepsije. Naime, prema njenim rečima, upravo je vreme koje protekne od prepoznavanja simptoma odlučujući faktor od koga zavisi ishod lečenja, a samim tim i kvalitet života. Simptomi bi trebalo da budu aktivni u poslednja 3 meseca, a 6 meseci pre potvrđivanja dijagnoze, kaže sagovornica eKlinika portala. Podrazumevaju najpre uznemirujući bol u epigastrijumu, uz dosadno peckanje u istom delu tela. Takođe, i uporan osećaj punoće nakon obroka (prerana sitost). Uz sve to to, nema dokaza o strukturalnim bolestima (uključujući i urađenu gornju endoskopiju), koji bi mogli da objasne poreklo problema. Prateći simptomi su, navodi dr Kalaba:

  • akutni napad praćen otežanim disanjem i ubrzanim srčanim radom
  • anoreksija
  • mučnina ili povraćanje
  • mršavljenje
  • krv u stolici
  • otežano gutanje
  • neuspeh lečenja nhibitorima protonske pumpe (IPP).

Procena simptoma u odnosu na trajanje i još neke prateće pojave

Dr Ana Kalaba objasnila je i kako da, u odnosu na trajanje specifičnih simptoma, možemo da procenimo da li je možda u pitanju dispepsija. Shodno tome, zakazuje se pregled. Ako uporan bol u gornjem stomaku koji utiče na svakodnevne aktivnosti, uz jednako uporno peckanje imamo barem jedan dan nedeljno, a nema nema dokaza o organskoj, sistemskoj ili metaboličkoj bolesti koja bi mogla objasniti ove simptome na rutinskim ispitivanjima (uključujući endoskopiju), dispepsija je jedan od mogućih uzroka.

– Dalje, tu je „dosadna“ punoća nakon obroka (dovoljno jaka da utiče na uobičajene aktivnosti), uz rano zasićenje, koje je dovoljno jako da spreči završetak obroka uobičajene veličine. Treba da se javlja najmanje 3 dana u nedelji, takođe bez dokaza o organskoj, sistemskoj ili metaboličkoj bolesti koja bi mogla da objasni simptome na rutinskim pretragama (uključujući i endoskopiju). Mogu biti prisutni i nadimanje, podrigivanje i mučnina. Uporno povraćanje verovatno ukazuje na neki drugi poremećaj. Gorušica nije dispeptični simptom, ali često može da koegzistira. Simptome koji se ublažavaju evakuacijom fecesa ili gasova generalno ne treba smatrati delom dispepsije. Drugi digestivni simptomi, poput GERB (gastroezofagealna refluksna bolest) i sindroma iritabilnog creva mogu koegzistiraju sa sindromom epigastričnog bola – navodi dr Kalaba.

Uzroci pojave dispepsije i kada može da se javi bol

Do pojave dispeptičnog bola dolazi, ili se on može ublažiti uzimanjem obroka. Može se javiti, objašnjava gastroenterohepatolog dr Kalaba, i kada smo gladni (natašte). Na nastanak funkcionalne dispepsije utiču mikro – inflamacija, GI (gastrointestinalne) infekcije, abnormalnosti gastroduodenalnog motiliteta i visceralna preosetljivost. Tu su i poremećaji duž osovine mozak-GIT i psihološki faktori. Svi ovi uzročni mehanizmi imaju potencijal da delimično objasne simptome kod nekih pacijenata sa funkcionalnom dispepsijom, dajući na taj način obrazloženje za efikasnost različitih terapijskih pristupa, kaže specijalista interne medicine, dr Kalaba.

Postavljanje dijagnoze

Postavljanje dijagnoze može da oteža činjenica da opsežna ili ponavljajuća ispitivanja nemaju efekta u odsustvu alarmnih simptoma. Zbog toga, naglašava dr Kalaba, procena dispepsije treba da svede laboratorijsko i svako drugo invazivno testiranje na minimum. Treba uzeti u obzir i da se simptomi funkcionalne dispepsije ne razlikuju od simptoma dispepsije sa potencijalno organskim uzrocima.

– Prva faza podrazumeva da se pažljivo uzme anamneza. U odnosu na alarmne simptome ili znake, kategorišu se pacijenti u odgovarajući podtip dispepsije. Nadimanje često koegzistira i pacijenti bi ovaj simptom mogli da označe kao osećaj nadutosti. Mučnina nakon obroka je uobičajena. Međutim, ponavljajuće ili uporno povraćanje nije tipično i predstavlja potencijalni alarmni simptom. Ako postoji, treba razmotriti alternativne dijagnoze kao što su opstrukcija, gastropareza, sindrom cikličnog povraćanja ili sindrom hiperemeze. Gastroezofagealni refluks, IBS, sindrom hroničnog umora, migrena, prekomerno aktivna bešika i fibromialgija su istovremena stanja koja bi trebalo da uvere kliničara da je dijagnoza verovatno funkcionalna dispepsija – opisuje dr Ana Kalaba.

Terapija za suzbijanje kiseline kod dispepsije

Sagovornica našeg portala kaže da se lečenje simptoma dispepsije oslanja se i na farmakološke tretmane i na nefarmakološke pristupe, uključujući psihološke intervencije. S obzirom na to da postoje dokazi o smanjenom lučenju želudačne kiseline u duodenumu i preosetljivosti duodenuma na želudačnu kiselinu kod osoba sa funkcionalnom dispepsijom, terapija supresije kiseline je logičan tretman.

– Ne postoje dokazi koji podržavaju upotrebu antacida, sukralfata ili bizmuta za poboljšanje simptoma. Preporuke o ishrani treba da imaju individualni pristup. Sam pacijent najbolje zna koje mu namirnice ne prijaju, ali ne postoje jasni dokazi o vezi ishrane i dispepsije. Ipak, preporučuje se da pacijenti izbegavaju pušenje, unos većih količina alkohola i kafe, i stres. U osnovi, preporučuju se standardni principi zdravog života – savetuje specijalista interne medicine dr Ana Kalaba, gastroenterohepatolog.

TEME:
Natalija Radovanovic
20:01, 03. 01. 2022. Odgovori

Hvala Vasem portalu na izuzetno korisnim informacijama. Izlozeni su pristupacno za ljude, koje se ne bave professionalno medicinom.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend