Probiotici – mikroorganizmi koji brojčano nadmašuju ljudske ćelije 10:1 igraju važnu ulogu u varenju hrane, prevenciji raznih bolesti, pa čak i u stvaranju vitamina. Usko su povezani sa terminom koji je možda svima poznat – mikrobiom, koji se odnosi na misteriozni, mikroskopski svet u našim crevima koji naučnici rigorozno proučavaju.
Probiotici naučnike odveli do farmabiotika
Svakog dana, nauka dolazi do novih otrkića i novih zdravstvenih efekata dobrih i loših bakterija. Fascinacija naučnika mikrobiomom pokreće još noviju naučnu oblast pod nazivom farmabiotika, koja se odnosi na nauku o korišćenju biološki aktivnih materijala – probiotika za uticaj na ljudsko zdravlje.
Kada se ovako kaže, probiotici mogu da izgledaju kao relativno nova oblast ishrane, ali to nije tako – naučnici su ih otkrili početkom 1900.. Eli Mečnikof, istraživač koga mnogi smatraju „ocem probiotika“, primetio je zdravstvene koristi od stalnog uzimanja bakterija koje proizvode mlečnu kiselinu. Od tada je objavljeno više od 20.000 studija u oblasti probiotika i njihovih zdravstvenih implikacija, prema članku objavljenom u junu 2016. u časopisu Microbes and Infection.
Šta tačno probiotici rade?
Još uvek postoji mnogo toga što naučnici ne razumeju o probioticima, ali dosadašnje studije su identifikovale nekoliko funkcionalnih upotreba probiotika, uključujući:
− promovisanje zdravlja i održavanja ćelijske sluznice našeg digestivnog trakta zdravom
− podrška imunitetu
− upravljanje inflamacijom.
Sa ovim nalazima, istraživači počinju da sprovode opsežnije studije o mikrobiomu. Nauka smatra da ako probiotici igraju definitivnu ulogu u ovim telesnim funkcijama, oni takođe mogu da igraju ulogu u bolestima i stanjima koja utiču na zdravlje probave, imunitet i sistemsku upalu. Probiotici – hranljivi sastojci koji žive u nama celog našeg žitova temelj su našeg zdravlja. Zdrav mikrobiom može pomoći u prevenciji i lečenju bolesti u oblastima digestivnog zdravlja, određenih vrsta raka, oralnih bolesti, alergija na hranu i ekcema.
Probiotici utiču na probavu i na zdravlje creva
Upotreba probiotika može pomoći u smanjenju dijareje uzrokovane upotrebom antibiotika, raznih terapija raka i bolničke infekcije. Sojevi bakterija Streptococcus i Lactobacillus mogu biti od pomoći, ali lekari takođe koriste sojeve kvasca, kao što su različiti Saccharomices boulardi, kako bi sprečili dijareju, navodi se u radu objavljenom u martu 2016. u Međunarodnom časopisu za mikrobiologiju i primenjene nauke.
Ako vam mlečni proizvodi stvaraju loše gasove, možda imate netoleranciju na laktozu, koja je uzrokovana nedostatkom enzima laktoze. Dobra vest je da izgleda da probiotici pomažu u varenju laktoze. Studije pokazuju da probiotik koji se koristi za pravljenje jogurta (Lactobacillus delbrueckii i Streptococcus thermophilus) oslobađa laktazu, koja preuzima uobičajenu odgovornost tela za varenje laktoze.
Sindrom iritabilnog creva
Ako nadutost i gasovi nisu posledica netolerancije na laktozu ili nisu povezani sa dijarejom, koja se ponavlja iz bilo kog od gore navedenih razloga, možda imate stanje koje se zove sindrom iritabilnog creva. Sindrom iritabilnog creva je dijagnoza koja se koristi za neobjašnjive probavne simptome, kao što su gasovi, nadimanje, bol u stomaku, dijareja i zatvor. Neke studije pokazuju da probiotici mogu da pomognu u ublažavanju simptoma sindroma iritabilnog creva. Važno je da ne mešamo sindrom iritabilnog creva sa ozbiljnijom bolešću digestivnog trakta koja se zove inflamatorna bolest creva. Inflamatorna bolest creva je autoimuna bolest kategorisana kao hronična upala.
Kronova bolest, ulcerozni kolitis i neodređeni kolitis su tri tipa inflamatorne bolesti creva. Klinička ispitivanja pokazuju da probiotici mogu biti obećavajuća terapija za ulcerozni kolitis. Nažalost, Kronova bolest i neodređeni kolitis ne pokazuju isti terapeutski efekat.
Probiotici mogu da igraju važnu ulogu u imunitetu i prevenciji raka
Veliki deo istraživanja o potencijalnim efektima probiotika na rak i imunitet uključivao je laboratorijske studije na bakterijama mlečne kiseline. U ovim studijama se kaže da se čini da ovaj probiotik smanjuje aktivnost enzima drugih bakterija koje proizvode ćelije raka, potencijalno smanjujući rizik od raka jetre, debelog creva i bešike.
Čini se da probiotici i prebiotici utiču na čitavu imunološku mrežu u telu i imaju tendenciju da imaju najveći potencijal u ranom životu. Uzimanje probiotika tokom trudnoće, na primer, može smanjiti rizik od simptoma alergije kod deteta, kao što su osip na koži, začepljen nos i suzne oči. Takođe, može smanjiti učestalost hroničnih probavnih poremećaja kao što su celijakija, Kronova bolest i ulcerozni kolitis, prema studiji objavljenoj januara 2015. u časopisu “Pedijatrijska istraživanja”.
Probiotici su povezani i sa oralnim zdravljem
Probiotici imaju koristi za digestivni trakt od njegovog početka pa do kraja. Sve počinje u našim ustima, gde štetne bakterije, poznate i kao plak, mogu biti smanjene – pogađate – probioticima. U randomizovanom kontrolisanom ispitivanju objavljenom u januaru 2013. u časopisu “Dentistry & Medical Research”, istraživači su podelili 90 dece uzrasta od 13 do 15 godina u tri grupe: jednu koja je primala dezinfekciono sredstvo za usta, jednu koja je dobila probiotik za ispiranje usta i jednu koja je primala placebo. Probiotik se sastojao od Lactobacillus acidophilus, Lactobacillus rhamnosus, Bifidobacterium longum i Saccharomices boulardii. Posle dva meseca, grupa koja je primala probiotik imala je najveće smanjenje zapremine plaka i rizika od gingivitisa.
Probiotici takođe mogu pomoći u sprečavanju karijesa, jer karijes nastaje nakupljanjem kiseline iz bakterija poput streptokoka na površini zuba. Probiotici pomažu u zaštiti zuba tako što snižavaju njihov pH, navodi se u radu objavljenom 2015. u finskom časopisu “Annales Universitatis Turkuensis”. Niži pH je zaštitni, dok je viši pH, što znači kiselu sredinu, onaj u kojem je veća verovatnoća da će se formirati šupljine.
Sprečavaju alergija na hranu
Probiotici takođe mogu da budu od pomoći u sprečavanju alergija na hranu, iako je, da bi se ovo konačno potvrdilo, potrebno više istraživanja. Na primer, studija objavljena u oktobru 2015. u časopisu “Journal of Allergy and Clinical Immunology” sugeriše da probiotici mogu pomoći u prevenciji ekcema, koji je faktor rizika za alergije na hranu, kod dece kada se daju trudnicama ili majkama koje doje. Važno je napomenuti, međutim, da ekcem kod novorođenčadi ne signalizira uvek alergiju na hranu i može jednostavno biti uzrokovan suvom kožom ili sezonskom alergijom.
Kako alergije na hranu utiču na varenje?
Fermentisani mlečni proizvodi su bogati probioticima, ali su i jedan od glavnih alergena u hrani, što znači da su neke od namirnica koje mogu pomoći u sprečavanju ove alergije na hranu zabranjene za one koji već imaju to stanje. Dobra vest je da ako imate alergiju na hranu, možete odabrati probiotičke izvore koji ne sadrže mlečne proizvode ili čak hranu fermentisanu bez mleka. Primeri nemlečnih probiotika uključuju kombuhu, kiseli kupus, kefir i tempeh (tofu).
Probiotici potpomažu gubitak težine
Još jedna istraživanja probiotika je kako oni utiču na gubitak težine. Na primer, studija objavljena u oktobru 2017. u časopisu “Cell & Bioscience” sugeriše da smanjenje upale pomaže u borbi protiv insulinske rezistencije, koja je obeležje dijabetesa tipa 2, i akumulacije masti.
Takođe, meta-analiza objavljena u martu 2018. u časopisu “Genes” otkrila je da je upotreba probiotika povezana sa smanjenjem indeksa telesne mase, težine i masne mase uz dozu probiotika od najmanje 30 milijardi, za više od 12 nedelja. Autori su naveli da količine, vrsta i trajanje uzimanja probiotika zahtevaju dalje proučavanje, jer ove mere nisu bile dosledne u svakoj studiji. Probiotici i prebiotici su pokazali značajno smanjenje dok sinbiotici nisu, više zbog nedostatka studija, a velike razlike između tih studija negativno su uticale na analizu. Ipak, autori su zaključili da su ovi dijetetski agensi suštinski alati u lečenju gojaznosti.
Koji je hrana najbolji izvor probiotika ?
Određena hrana prirodno sadrži zdrave bakterije procesom koji se naziva fermentacija mlečne kiseline. Ovo se dešava kada bakterije pretvaraju šećer ili druge ugljene hidrate u mlečnu kiselinu, što zatim povećava broj bakterija. Pivo i hleb od kiselog testa su takođe fermentisani, ali ove namirnice ne sadrže žive, korisne bakterije koje nazivamo probioticima. Namirnice koje sadrže probiotike su:
− jogurt
− kefir
− fermentisani sirevi
− kimchi (korejski kiseli kupus sa začinima, belim lukom…)
− kiseli kupus (domaća verzija)
− tofu
− miso (fermentisana pasta od soje, sastojak miso supe, tradicionalne japanske supe)
− kombuha gliva
− nato (Natto, tradicionalno japansko jelo napravljeno od fermentisane soje)
− kiseli krastavci
Probiotici, prebiotici i sinbiotici: postoji razlika
Probiotici su suplementi ili hrana koja sadrži žive mikroorganizme u dovoljno značajnom broju da proizvedu zdravstvene beneficije za domaćina izvan osnovne ishrane. S druge strane, prebiotik je nesvarljiv sastojak hrane koji podstiče rast ili aktivnost bakterija u debelom crevu. Drugim rečima, prebiotik podstiče rast probiotika. Lakše je zapamtiti razliku kada pomislite na reč prebiotik koja ima prefiks „pre“, što znači „pre“. Dijetalna vlakna su prebiotik. Primeri prebiotika su inulin i fruktooligosaharidi.
Sinbiotici su jednostavno proizvodi koji sadrže i prebiotike i probiotike. Prefiks „sin“ potiče od reči „sinergija“ jer prebiotik deluje na povoljan način za proizvodnju probiotika. Jedan primer bi bili sojevi laktobacila koji promovišu proizvodnju bifidobakterija u crevima, a obe imaju koristi za imunološki sistem.
Odgovori na najčešća pitanja o probioticima
Ne volim fermentisanu hranu? Koji je drugi način da dobijete probiotike?
− Ishrana bogata vlaknima, koja su prebiotik, može podstaći rast probiotika u crevima.
Da li je dobro uzimati probiotičke suplemente kao i jesti hranu sa probioticima?
− Generalno, telo ima najviše koristi od konzumiranja probiotika putem hrane, koja često sadrži i korisne hranljive materije. Ali ako koristite probiotike za lečenje neke bolesti, dodatak koji sadrži veći broj sojeva može biti efikasniji, navodi se u članku objavljenom u septembru 2017. u časopisu Biochemistry & Pharmacology.
Ako uzimam probiotički dodatak, da li je najbolje da ga uzmem pre, tokom ili posle obroka?
− Najviše ćete dobiti od probiotika ako ih uzimate 30 minuta pre obroka ili dok jedete. Takođe je važno: uzimati ih sa hranom ili pićem koje sadrži određenu količinu masti, jer su probiotici rastvorljivi u mastima, što znači da masti pomažu telu da ih pravilno apsorbuje.
Može li se uzeti previše probiotika?
− Kratak odgovor je da naučnici nisu sigurni. Ako se jede u hrani, rizici od predoziranja probioticima su mali. Ipak, neki sojevi mogu potencijalno prerasti i izazvati infekcije, tako da je važno da sa lekarom razgovarate koji probiotički suplement da koristite ako se lečite od trenutne infekcije. Prekomerni rast bakterija je veći rizik ako imate poremećaj imunog sistema (kao što su rak i autoimune bolesti), ako ste prevremeno rođeno dete ili imate bolest srčanih zalistaka, sindrom kratkog creva ili centralne venske katetere, prema članku objavljenom u maju 2015. u časopisu “Clinical Infectious Diseases”.
Koji je najbolji probiotik?
− Jednostavno rečeno, istraživači ga još nisu identifikovali. Većina studija obuhvata bakterijske sojeve Lactobacillus i Bifidobacterium i soj kvasca Saccharomices boulardii. Takođe je verovatno da su različiti sojevi najbolji za različite uslove.
Da li uvek treba da uzimam probiotike kada pijem antibiotike?
− Skoro svi antibiotici imaju potencijal da izazovu dijareju, ali posebno lekovi na bazi penicilina. Probiotici mogu da pomognu u smanjenju dijareje obnavljanjem dobrih bakterija koje je ubio antibiotik.
