Kolonoskopija je endoskopska dijagnostička, a vrlo često i terapijska procedura u gastroenterologiji koja se primenjuje u cilju dijagnostike i ukoliko je moguće i uklanjanja patoloških promena na debelom crevu.
Kome se preporučuje kolonoskopija?
O tome ko je kandidat za kolonoskopiju, da li je potrebna posebna priprema za ovaj pregled i kada se dobijaju razultati pitali smo prim. dr sc. med. Aleksandar Kneževića, gastroenterologa i haptologa.
– Ukoliko imate navršenih 50 godina života (postoji tendencija na pomeranje granice na mlađu životnu dob) i neki od faktora rizika kao što su pušenje, pozitivna porodična anamneza u pravcu tumora debelog creva ili pozitivan test na okultno krvarenje u stolici, potrebno je da se posavetujete sa gastroenterologom radi planiranja kolonoskopije, koja u tom momentu ne predstavlja hitan pregled – kaže sagovornik portala eKlinika prim. dr Aleksandar Knežević.
Kolonoskopija je invazivna procedura
Naš sagovornik kaže da je, uzimajući u obzir da kolonoskopija spada u invazivne procedure, potrebno da gastroenterolog nakon detaljno uzete anamneze i kliničkog pregleda proceni da li ste kandidat za kolonoskopiju i da li je potrebno da vas uputi na pregled.
Simptomi koji ukazuju na to da je potreban pregled gastroenterologa
U cilju što uspešnije prevencije bolesti potrebna je edukacija lekara primarne zdravstvene zaštite koji će na vreme prepoznati „simptome alarma” i selektovanu grupu pacijenata uputiti gastroenterologu.
– Ukoliko se pacijent žali na gubitak telesne težine koji je iznenadan, umor, bolove u trbuhu, pojavu krvi u stolici ili poremećen ritam pražnjenja stolice (opstipacija ili dijareja) potreban je pregled gastroenterologa koji će doneti odluku o planiranju endoskopskih procedura i stepenu hitnosti istih. Posebnu grupu pacijenata predstavljaju oni sa inflamatornim bolestima creva koji će kolonoskopiju u cilju praćenja bolesti raditi prema proceni nadležnog lekara u skladu sa kliničkim nalazom i zvaničnim preporukama – objašnjava prim. dr Aleksandar Knežević.
Kako izgleda priprema za kolonoskopski pregled?
Da bi se osigurao kvalitet procedure potrebna je adekvatna priprema pacijenta.
– Kolonoskopija se izvodi aparatom koji na svom kraju poseduje kameru, te je neophodno da debelo crevo bude potpuno pročišćeno. Priprema za pregled obično počinje 24 časa pre pregleda i sprovodi se posebnim preparatima za čišćenje creva uz adekvatan unos tečnosti. Međutim, razgovor sa pacijentom predstavlja ključni faktor uspeha pregleda. Trebe odvojiti vreme i objasniti pacijentu da bi radi komfornije pripreme bilo dobro da ima slobodan dan, da 24 časa pre kolonoskopije ne jede čvrstu hranu ili namirnice koje će izazvati nadimanje creva (dozvoljeni su bistri sokovi, voda, bistra supa). Treba im napomenuti da će 2 časa nakon što popije prvu dozu preparata za čišćenje creva krenuti učestale stolice i da je to očekivana, poželjna reakcija. Takođe je veoma važno objasniti pacijentu koje lekove ne bi trebalo da uzima pre kolonoskopije, a ukoliko se pregled izvodi u analgosedaciji potrebno je da obezbedi pratnju i da nije poželjno upravljanje motornim vozilima 24 časa nakon analgosedacije – objašnjava sagovornik eKlinika portala prim. dr Knežević.
Sa ili bez anestezije
Kome se preporučuje kolonoskopski pregled sa anestezijom i postoje li situacije kada mora da se uradi bez nje?
– Kolonoskopija je neprijatan i često bolan pregled, te se većina lekara i pacijenata odluče da je urade u anesteziji, to jest analgosedaciji. Analgosedacija je kratkotrajni vid anestezije tokom koje je pacijent opušten, spava i ne oseća bol ili druge neprijatnosti pregleda čime se obezbeđuje bolji uspeh pregleda i saradnja pacijenta. Može se preporučiti svim pacijentima osim onih koji su zbog drugih oboljenja u povećanom riziku od anestezije. Određena srčana oboljenja kao što su svež ili skoriji infarkt miokarda, mane srčanih zalistaka ili srčana slabost, alergija na lekove ili moguća neželjena dejsta lekova koji se primenjuju u anesteziji predstavljaju rizike za primenu anestezije. Ukoliko gastroenterolog smatra da postoji povećan rizik od anestezije svakako će se posavetovati sa anesteziologom, jer je za kolonoskopiju u analgosedaciji potreban multidisciplinarni tim – kaže prim. dr Aleksandar Knežević.
Rizici i komplikacije kolonoskopije
Kao i svaka procedura, kolonoskopija ima određene rizike i komplikacije.
– Svaki pregled je različit i mi, gastroenterolozi, imamo izreku da „ni jedno crevo nije isto”. U zavisnosti od nalaza kolonoskopije, to jest šta tokom pregleda pronađemo, a i uradimo, donosi se odluka da li pacijenta hospitalizovati, monitorisati narednih nekoliko sati ili bezbedno pustiti kući. Ukoliko se tokom pregleda pronađe polip pravilno je ne samo uzeti malu biopsiju tokom pregleda nego i odmah ukloniti polip, odnosno uraditi polipektomiju kako bi se izbeglo nepotrebno ponavljanje pregleda u kratkom vremenskom periodu. Rizik od komplikacija tokom endoskopskog uklanjanja polipa je vrlo mali, u vidu krvarenja tokom procedure ili odloženo kao i izuzetno retko u vidu proboja creva – perforacije, ali treba naglasiti da je rizik od neuklanjanja polipa nastanak karcinoma debelog creva, koji upravo iz polipa i nastaje.
Osećaj neprijatnosti je očekivan i često je prisutan, te ne predstavlja potrebu za hospitalizacijom, što je svakako potrebno objasniti pacijentu – naglašava dr Knežević.
Šta sve može pokazati nalaz kolonoskopije
Sagovornik našeg portala kaže da se nalaz kolonoskopije dobija odmah i lekar koji izvodi proceduru u obavezi je da svaki nalaz pojasni pacijentu nakon završenog pregleda. Upravo je to jedan od razloga zašto je kolonoskopija zlatni standard u dijagnostici brojnih oboljenja debelog creva.
– Rak debelog creva je na trećem mestu prema učestalosti, odmah nakon raka dojke i pluća. Nažalost, danas se i starosna dob u kojoj se javlja rak debelog creva promenila i u našoj praksi viđamo sve veći broj mlađih pacijenata od 45 godina koji boluju od ove bolesti, a imaju vrlo malo ili čak nijedan simptom. Stoga je potrebno imati na umu skrining testove i dobar pregled sa anamnezom koji mogu da nas usmere i ukažu na važnost kolonoskopije kao preventivnog pregleda. Za kolonoskopiju kažemo da je zlatni standart u prevenciji raka debelog creva, zato što otkrivajući polipe i uklanjajući ih sprečavamo nastanak raka debelog creva – kaže prim. dr Aleksandar Knežević.
Prijateljski savet za kolonoskopski pregled
Pitali smo sagovornika portala eKlinika dr Aleksandra Kneževića kada je potrebno da ubedi svoje prijatelje da odu (dođu) na kolonoskopski pregled, šta im kaže i evo njegovog iskrenog odgovora:
– Siguran sam da svako od nas u svojoj okolini poznaje nekoga ko boluje ili je bolovao od neke bolesti debelog creva. Prevencija ili rana dijagnostika ključ su izlečenja i samo to je dovoljno da kažem svojim prijateljima kao dovoljan razlog preventivnih pregleda. Međutim, da bi nekoga „ubedili” da uradi kolonoskopiju mi sami moramo da im budemo primer. Svojim prijateljima kažem da je važno da se svako konsultujte sa gastroenterologom, ako je potrebno urade pregled i mirno nastave život znajući da su uradili sve da očuvaju svoje zdravlje ali i zdravlje svojih prijatelja koji će slediti njihov primer – kaže na kraju razgovora prim. dr sc. med. Aleksandar Knežević.
Ja imam probleme sa unutrašnjim ciljevima još od rata, često obilno krvarim i imam bolove. Ne smem da idem u Smederevsku bolnicu, nemam novca za privatne klinike, a neznam kako da tražim uput za BG. Jer verovatno neće da mi daju jer je njihov odgovor da i oni to rade. Sva sam potamnela u licu, neznam šta da radim.