Polipi su dobroćudne promene (izrasline) koje nastaju unutar sluznice digestivnog trakta. Najčešće se javljaju u želucu i debelom crevu. Nešto ređe pojavljuju se u tankom crevu, ali do stvaranja polipa može da dođe u bilo kom delu digestivnog trakta.
Mogu li polipi na debelom crevu da prerastu u karcinom
Polipi na debelom crevu najčešće se formiraju, rastu i u telu su bez jasne simptomatologije. Kada se radi kolonoskopija u cilju otkrivanja ili potvrde nekih drugih oboljenja, veoma često se otkriju i polipi.
– Polipi u debelom crevu nastaju iz epitelnih ćelija. To su ćelije koje čine sluznicu debelog creva. Većina polipa su dobroćudne tvorevine, dakle benignog porekla. Međutim, neki polipi ipak nose rizik od transformacije u smer karcinoma debelog creva. Pojedini tipovi, poput adenomatoznih, na primer, zahtevaju dopunsko ispitivanje (biopsija uz kolonoskopiju). Tako se isključuje postojanje karcinoma – kaže za eKlinika portal dr Miloš Bjelović, specijalista opšte, digestivne hirurgije.
Kako se dijagnostikuju polipi na debelom crevu i koji su simptomi
Polipi na debelom crevu obično ne daju nikakve simptome i najčešće se, kako je već rečeno, otkriju endoskopskim pregledom debelog creva (kolonoskopijom) iz nekog drugog razloga.
Međutim, ističe sagovornik našeg portala, veliki polipi mogu da prouzrokuju pojavu krvavljenja, anemije ili bol u trbuhu. U slučaju da veliki polip blokira prolazak sadržaja kroz debelo crevo, može da dođe do zatvora ili i do vezivanja creva.
– Osobe sa neobjašnjivom anemijom obavezno treba da urade endoskopski pregled želuca i debelog creva. Krvavljenje iz želuca ili debelog creva je najčešći uzrok anemije kod muškaraca, a posle ginekološkog krvavljenja, i drugi najčešći uzrok anemije kod žena – naglašava profesor Bjelović, koji je i predsednik Udruženja endoskopskih hirurga Srbije.
Koje osobe su u većem riziku da im se razviju polipi na debelom crevu
Ovi polipi mogu da se jave u svim starosnim dobima, ali je učestalost ipak veća nakon 50. godine života, kaže dr Miloš Bjelović, i napominje da su oba pola izložena riziku.
– Rizik je veći kod osoba koje su gojazne, onih koji imaju dijabetes tipa 2 ali ga ne drže pod kontrolom i pušača. Takođe, ishrana je važan faktor koji je dokazano u vezi sa nastankom svih promena na debelom crevu, i benignih, kakve su polipi, i raka debelog creva. To se prvenstveno odnosi na prekomerno konzumiranje crvenog mesa i životinjskih masti, a mali unos voća, povrća i žitarica – ističe profesor Miloš Bjelović.
Sagovornik našeg portala dodaje da i porodična istorija doprinosi riziku. Tako bliski rođaci kao što su roditelji, braća, sestre ili deca osoba koje su bolovale od tumora debelog creva imaju veće šanse za nastanak polipa ili kancer debelog creva. Inflamatorni polipi često su, prema rečima dr Bjelovića, udruženi sa zapaljenskim bolestima creva (Kronova bolest i ulcerozni kolitis).
Još neke bolesti i uzroci pojave polipa na debelom crevu
U slučaju određenog broja osoba čiji su uži članovi porodice imali polip ili tumor debelog creva, sklonost ka nastanku nije genetska, već posledica dugotrajne isloženosti sličnim faktorima rizika za pojavu bolesti. Ređe, kaže dr Bjelović, i mutacije gena mogu da budu razlog pojave polipa na debelom crevu.
– Takav je slučaj sa Linčovim sindromom, i to je najčešće nasledno oboljenje koje prouzrokuje pojavu polipa u debelom crevu. Kada je ova bolest uzrok, broj polipa u debelom crevu je mali, ali je transformacija ka karcinomu brza. Uz polipe i tumore na debelom crevu, osobe sa Linčovim sindromom mogu da imaju i neke druge tumore kao što su tumori želuca, tankog creva, jajnika, dojke ili urinarnog trakta. FAP, ili familijarna adenomatozna polipoza je retka bolest kod koje je prisutan veliki broj polipa duž kompletnog digestivnog trakta. Javljaju se u tinejdžerskim godinama, a ukoliko se veći polipi ne uklone, rizik za pojavu karcinoma pre 40.godine života je gotovo stoprocentan. Još neki mogući uzroci genetskog tipa su Poitz-Jegerov i Gardnerov sindrom – kaže u razgovoru za naš portal hirurg sa višedecenijskim iskustvom.
Tipovi polipa na debelom crevu
Postoje dva tipa polipa na debelom crevu: dobroćudni (benigni) i polipi koji nose rizik od nastanka karcinoma. Prema rečima dr Bjelovića, u dobroćudne spadaju hiperplastični, inflamatorni i hamartomatozni polipi. Ovi polipi, naglašava doktor, obično nemaju tendenciju transformacije u pravcu karcinoma. O inflamatornim polipima kaže:
– Mogu da budu udruženi sa ulceroznim kolitisom ili Kronovom bolešću. Sami inflamatorni polipi ne nose rizik od transformacije u pravcu maligniteta, ali ove hronične zapaljenske bolesti debelog creva ipak povećavaju taj rizik.
Adenomatozni (neoplastični) polipi su pod rizikom da se razviju u karcinom. Što je veći adenomatozni polip, napominje doktor Miloš Bjelović, veći je i rizik od prelaska u karcinom debelog creva.
Kada se savetuje uklanjanje polipa na debelom crevu i koja metoda je idealna
– Uklanjanje adenomatoznih polipa i patohistološki pregled jesu standardni deo procedure kolonoskopskog pregleda. Kada se radi o većim polipima koji na oko lekara izgledaju poput tumora ili je prisustvo malignih ćelija potvđeno prethodnom biopsijom, savetuje se hirurško uklanjanje. Ako govorimo o „zlatnom preseku“ savremene hirurgije, podrazumeva se minimalno invazivna – laparoskopska operacija. Uklanja se polip, ili deo debelog creva sa polipom. Od najvećeg značaja je dobra obučenost i kompetentnost hirurga za obavljanje ove intervencije – objašnjava stručnjak edukovan u najprestižnijim svetskim centrima za napredne minimalno invazivne hirurške i endoskopske procedure.
Veza između raka debelog creva i polipa, i prevencija
Dr Bjelović napominje da je najbolja prevencija karcinoma debelog creva rutinski skrining pregled i uklanjanje problematičnih polipa.
– Kako je učestalost pojave karcinoma debelog creva sve veća, skrining kolonoskopija se savetuje svim osobama nakon 50.godine života. Kod onih sa porodičnom istorijom karcinoma debelog creva, i ranije. Što se tiče životnih navika, uz redovnu fizičku aktivnost i smanjenje viška kilograma (ako je prisutan), najbolja prevencija je način ishrane. Potrebno je povećati udeo voća i povrća. Dalje, smanjiti unos crvenog mesa i masnoća, prekinuti pušenje i ograničiti konzumaciju alkoholnih pića – savetuje dr Miloš Bjelović.
Suplementacija kalcijuma i vitamina D u prevenciji raka debelog creva
Sagovornik našeg portala dodaje za kraj da su neke studije pokazale da preparati koji sadrže kalcijum mogu da preveniraju ponovnu pojavu adenoma u debelom crevu. Međutim, još uvek nije jasno da li kalcijum ima protektivnu ulogu u prevenciji nastanka karcinoma.
Dr Bjelović kaže i da su druge studije izvestile da vitamin D može da ima pozitivan efekat u prevenciji nastanka ovog karcinoma, pa bi sa lekarom bilo poželjno porazgovarati o potrebi suplementacije.
