„Preskakanje srca“ (ekstrasistola) je dosta čest poremećaj srčanog ritma koji se javlja i kod sasvim zdravih osoba. Loša kontrola svakodnevnog stresa, manjak sna, nezdrava ishrana mogu da dovedu do ovog prilično neprijatnog stanja, koje, ipak, uglavnom nije razlog za brigu. Nepravilan rad srca nekada se javlja i posle jela. Stručnjaci navode da razlog ne treba uvek tražiti u izboru namirnica, već i u načinu konzumacije obroka.
Preskakanje srca uglavnom nije posledica bolesti
Lekari kažu da su ekstrasistole dodatni otkucaji srca, koji nastaju u nepravilnim trenucima srčanog ciklusa i dovode do subjektivnog osećaja, opisivanog kao „preskakanje srca“. U manjem broju slučajeva, osećaj „preskakanja srca“ je posledica bolesti srca, kao što su upale srčanog mišića, srčana slabost, poremećaj rada srčanih zalistaka.
Na ovaj problem se žale i mlade i stare osobe
Preskakanje srca je tegoba na koju se žale i mlađe i starije osobe. Lekari kažu da stres i negativne emocije mogu da budu „okidači“ za ekstrasistole.
Pojedine osobe se žale na veći broj otkucaja srca posle jela, koji se može dovesti, kako navode stručnjaci, u vezu i sa načinom konzumacije hrane, kao i našim trenutnim emocionalnim stanjem.
Koje namirnice mogu da uslove preskakanje srca?
Namirnice sa mnogo soli mogu dovesti do poremećaja rada bubrega, visokog krvnog pritiska, glavoobolje, osećaja lupanja srca. Dosta natrijuma ima u industrijskim i konzerviranim namirnicama.
Neumerena upotreba ugljenih hidrata i šećera uzrokuje nagli rast nivoa šećera u krvi, što može dovesti do prejakog i ubrzanog kucanja srca. Slično, konzumacija alkohola može povećati rizik od aritmija i lupanja srca. Stručnjaci napominju da i nedostatak kalijuma i dehidracija mogu izazvati slične simptome. Poznato je i da kofein i energetska pića kod osetljivih osoba mogu izazvati neprijatan osećaj ubrzanog rada srca ili njegovog preskakanja.
Krivac nije uvek hrana
„Jelo s nogu“, brzo gutanje hrane koja nije sažvakana, izaziva probleme sa varenjem, ali i preskakanje srca. Kada se na sve to doda psihički stres, jako neraspoloženje, emocionalna glad i anksioznost, problem postaje još izraženiji.
Kardiolozi upozoravaju da naglo emocionalno uzbuđenje može izazvati maligne komorske aritmije. Procenjuje se čak da je 20 do 40 odsto iznenadnih srčanih smrti izazvano akutnim emocionalnim stresom.
Kada potražiti medicinsku pomoć?
U slučaju da je ubrzani rad i preskakanje srca posle jela praćeno bolom u grudima, vrtoglavicom, nesvesticom, potrebno je da potražimo medicinsku pomoć.
Lekari naglašavaju da bol u grudima nije uvek posledica bolesti srca, već i problema sa digestivnim traktom ili psihičke uznemirenosti. Ulkusna bolest i hijatus hernija mogu u potpunosti da imitiraju anginozni bol. Ukoliko se tipičan bol u grudima javi iznenada i ne prestaje posle 15 minuta, potrebno je odmah potražiti pomoć, naglašavaju stručnjaci.
Kako da izbegnemo ovaj simptom?
Kako ne bi došlo do neprijatnog osećaja preskakanja srca, najbolje je da izbegavamo jako začinjene obroke sa puno soli i šećera, kao i brzu hranu. Hrana bogata kalijumom, poput banane, može biti od pomoći.
Veoma je bitno da obrok konzumiramo u staloženom stanju, da nismo preterano napeti, da jedemo polako i žvaćemo svaki zalogaj. Ukoliko je preskakanje srca posledica emocionalnog stresa, savetuje se šetnja u prirodi na svežem vazduhu, vežbe dubokog disanja ili neka aktivnost koja nam pomaže da se opustimo. Moguće je da se problemi jave samo posle konzumacije određene hrane, pa je savet da otkrijemo koje namirnice izazivaju najčešće simptome i da ih izbegavamo.
