Srčana slabost može da podrazumeva različit stepen oštećenja srčane funkcije i obuhvata širok spektar tegoba. Lekari navode da kod značajne srčane slabost dominira nedostatak vazduha, u početku pri naporu ili ležanju na ravnom, gušenje praćeno povećanom zamorljivošću, ubrzan i/ili nepravilan srčani rad, kašalj, vrtoglavica, otoci potkolenica.
Nedelja srčane slabosti obeležava se ove godine od 29. aprila do 05. maja, sa porukom da postoji znatna disproporcija između procenjenog broja obolelih i dijagnostikovanih pacijenata.
Srčana slabost je bolest koja se mora lečiti na vreme
Srčana slabost je doživotna bolest koja narušava u celini kvalitet života. Internista kardiolog ass. dr sc. med. Milena Pandrc navodi da sa napredovanjem bolesti pacijenti postaju slabi i malaksali, dolazi do poremećaja apetita, gubitka u takozvanoj, mršavoj telesnoj masi, a usled povećanog zadržavanja vode u organizmu, bolesnici mogu da povećavaju telesnu težinu. Takođe, mogući su i poremećaji sna, bolovi u kostima i zglobovima.
Tema ovogodišnje kampanje evropskih udruženja za srčanu slabost zato nosi naziv „Otkrijte neotkriveno : NAĐI ME“ (Detect the undetected: FIND ME), sa porukom da rana dijagnoza i pravovremeno lečenje donosi novi kavalitet i produžava život bolesnika sa srčanom slabošću. Namera kardiologa je da uz inicijativu pod nazivom „25 u 25“ (25 in 25) smanje broj umrlih, od prve godine od postavljanja dijagnoze, za 25 odsto u narednih 25 godina.
– Sve ovo deluje ostvarivo, imajući u vidu napredak medicine, formulisanje novih lekova koji uzročno leče ovo oboljenje, kao i postojanje brojnih elektronskih uređaja koji predstavljaju dodatnu podršku terapiji lekovima – kaže dr Pandrc.
Oko 70.000 osoba u Srbiji ima neku formu srčane slabosti
U svetu trenutno 64 miliona osoba boluje od srčane slabosti, od toga 14 miliona Evropljana, sa više od 2,4 miliona novoobolelih svake godine i više od 2 miliona hospitalizacija. Na osnovu epidemioloških studija, procenjeno je da u Srbiji oko 70.000 ljudi ima neku formu srčane slabosti.
– Srčana slabost spada u grupu kardiovaskularnih oboljenja sa lošijom prognozom i najčešće podrazumeva doživotno lečenje. Smatra se se da čak 2 odsto odraslih u razvijenim zemljama ima neki oblik srčane slabosti, dok su u grupi starijih od 70 godina, ovi procenti ozbiljniji i kreću se do 10 odsto populacije. U mlađih od 40 godina i starijih od 80 godina srčana slabost češće se javlja u žena, dok je učestalost veća kod muškaraca u životnoj dobi između 40 i 80 godina. Praktično, ovi procenti svrstavaju srčanu slabost u grupu bolesti predominantno mladih i starijih žena i sredovečnih muškaraca. Godišnje preživljavanje pacijenata sa srčanom insuficijencijom je jednako godišnjem preživljavanju pacijenata sa karcinomom debelog creva, dok karcinomi prostate i dojke imaju bolju prognozu. Samo 50 odsto obolelih doživi 5 godina nakon postavljanja dijagnoze – upozorava dr Milena Pandrc.
Najčešći uzrok bolničkog lečenja starijih od 65 godina
Dr Pandrc naglašava da se u brojnim i manje – više nespecifičnim tegobama krije mogućnost da simptome srčane slabosti i lekar i pacijent pripišu starosti, ili da bolest dovedu u vezu sa nekim drugim medicinskim stanjima kao što su oboljenja pluća, gastrointestinalnog sistema, reumatološke bolesti.
– Zbog svega navedenog, srčana slabost se neretko dijagnostikuje sa zakašnjenjem i predstavlja najčešći uzrok bolničkog lečenja starijih od 65 godina. Postavljanje dijagnoze podrazumeva dobro uzetu anamnezu (istoriju bolesti uz osvrt na sadašnje tegobe), fizikalni pregled (auskultacija srca i pluća, merenje pritiska), određivanje koncentracije pojedinih supstanci u krvi ( takozvanih natriuretskih peptida – proteina), EKG i ultrazvučno snimanje – kaže dr Pandrc.
Foto: Shutterstock/Lična arhiva dr Pandrc
Bolest za koju važe matematički zakoni
Doktorka upozorava da je srčana slabost bolest za koju važe matematički zakoni: sa napredovanjem bolesti povećava se učestalost hospitalizacija, a smanjuje se procenat preživljavanja.
– Koliko je bitna frekventnost bolničkog lečenja kako za pacijenta, tako i za ceo sistem i to ne samo zdravstveni, najbolje govori činjenica da je jedan od kriterijuma za optimizaciju terapije srčane slabost o trošku fonda. Pogoršanja podrazumevaju ponovno javljanje/ intenziviranje prethodno opisanih tegoba (gušenja praćenog povećanom zamorljivošću, ubrzanog i/ili nepravilnog srčanog rada, kašlja, vrtoglavice, otoka potkolenica) – objašnjava dr Pandrc.
Inovativna terapija sprečava potrebu za bolničkim lečenjem
Postoje tri grupe lekova za srčanu slabost: simptomatska terapija (lekovi za izmokravanje-diuretici) koji samo rešavaju simptome povećanog zadržavanja tečnosti u organizmu, bolest modifikujući lekovi – inovativni lekovi (redukuju broj hospitalizacija i utiču na preživljavanje) i različiti vodiči srčanog ritma – pejsmejkeri (preveniraju iznenadnu srčanu smrt i poboljšavaju ukupnu funkciju srca), kaže dr Pandrc.
– Tegobe se kupiraju prvenstveno lekovima za izmokravanje – diureticima, ali na sam tok bolesti i prognozu utiču bolest modifikujući lekovi u koje spadaju i takozvani inovativni lekovi. Oni redukuju broj hospitalizacija i poboljšavaju preživljavanje, što suštinski usporava progresiju bolesti. Štaviše, ekonomske studije koje su obuhvatile pacijente sa srčanom slabošću podržavaju optimizaciju terapije u toku hospitalizacije, pre otpusta iz bolnice – dodaje doktorka.
Kakve terapije su dostupne, koje su prednosti inovativne terapije?
– Ukoliko pacijentu propišemo celokupnu terapiju indikovanu za njegov stadijum srčane slabosti, možemo reći da smo mu optimizovali terapiju. Iako zahteva doživotno lečenje, tokom poslednjih godina prognoze srčane insuficijencije su poboljšane zahvaljujući inovativnoj terapiji koja smanjuje potrebu za hospitalizacijom. Njeni benefiti su jasni a od skora se ova terapija propisuje u značajnoj meri o trošku fonda. Velikom broju pacijenata sa srčanom slabošću se adekvatnom redukcijom kardiovaskularnog rizika i boljim lečenjem srčane insuficijencije znatno produžava život, a inovativni lekovi smanjuju tegobe i produžavaju život ovih bolesnika – naglašava dr Pandrc.
Kako da sprečimo nastanak srčane slabosti?
Zdrave životne navike, prestanak pušenja, zdrava ishrana i fizička aktivnost preventivne su aktivnosti za sve hronične bolesti, pa i kardiološke. Dr Pandrc precizira da pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnu ishranu sa oko 130 grama složenih ugljenih hidrata dnevno, uz zabranu unošenja trans masti (prženje, pohovanje), prostih ugljenih hidrata (slatkiši, beli hleb) i restrikciju zasićenih masti na manje od 7 odsto dnevnog kalorijskog unosa (svinjska mast).
– Vežbanje se preporučuje svim pacijentima koji su za to sposobni kako bi poboljšali kvalitet života i smanjili broj bolnički lečenih pogoršanja srčane slabosti. Redovno vežbati i biti fizički aktivan do granice zamora, odnosno adaptirati fizičku aktivnost na simptomatski status i lične okolnosti u lakših formi srčane slabosti se apsolutno preporučuje. Nadzirana kardiovaskularna rehabilitacija se treba razmotriti kod pacijenata sa ozbiljnijim stadijumom bolesti, krhkih i oni sa komorbiditetima. Pacijenti u stabilnoj fazi bolesti mogu samostalno da organizuju fizičku aktivnost u skladu sa ličnim preferencama, dok odmakli stadijumi sa ispoljenim komplikacijama zahtevaju superviziranu programiranu fizičku aktivnost – podvlači dr Milena Pandrc.
Ključ uspešnog lečenja
Doktorka zaključuje da je bitno podići svest o srčanoj slabosti i podsećati da su rana dijagnostika, dostupnost savremene terapije svima, uz praktikovanje zdravih životnih navika ključni za uspešno lečenje.
– Sa druge strane, bitno je angažovanje svakog pojedinaca kao i organizacija u formiranju sistema za prepoznavanje i efikasnije lečenje, kao i drugih formi podrške obolelih od ove opake bolesti – naglašava ass. dr sc. med. Milena Pandrc.
