Hašimoto tireoiditis daje simptome koje često pripisujemo umoru: Ovako se otkriva i leči

Hašimoto tireoiditis je autoimuna bolest kod koje imunski sistem napada štitastu žlezdu, a simptomi često nastaju postepeno i dugo ostaju neprepoznati. Umor, osetljivost na hladnoću, zatvor, suva koža i povećanje telesne težine spadaju među tegobe koje mogu pratiti smanjenu funkciju štitaste žlezde.

Šta je Hašimoto tireoiditis i kako utiče na štitastu žlezdu

Hašimoto tireoiditis predstavlja hronično autoimuno zapaljenje štitaste žlezde, tokom kojeg imunski sistem pogrešno prepoznaje njeno tkivo kao metu. Imunska reakcija vremenom oštećuje ćelije štitaste žlezde i kod dela obolelih smanjuje proizvodnju hormona. Bolest predstavlja jedan od najčešćih uzroka hipotireoze, odnosno nedovoljne aktivnosti štitaste žlezde.

Tok bolesti nije isti kod svih ljudi, pa prisustvo Hašimoto tireoiditisa ne znači automatski i postojanje hipotireoze. U početnim fazama nivo hormona može ostati normalan, zbog čega osoba ponekad nema nikakve simptome. Kako oštećenje napreduje, štitasta žlezda može izgubiti sposobnost proizvodnje dovoljne količine hormona.

Dijagnostika obuhvata procenu funkcije štitaste žlezde, prvenstveno vrednosti TSH i slobodnog T4, kao i određivanje antitela karakterističnih za autoimunu bolest. Najčešće se proveravaju antitela na tireoidnu peroksidazu (anti-TPO), a u određenim situacijama i antitela na tireoglobulin (anti-Tg). Ultrazvučni pregled štitaste žlezde može pružiti dodatne informacije o njenoj strukturi i promenama karakterističnim za hroničnu upalu.

Umor, hladnoća i zatvor mogu biti simptomi Hašimoto tireoiditisa

Umor spada među česte simptome hipotireoze povezane sa Hašimoto tireoiditisom, ali sam po sebi nije dovoljan za postavljanje dijagnoze. Osoba može osećati manjak energije, usporenost i potrebu za više odmora iako dovoljno spava. Takve tegobe često ostaju neprepoznate jer umor prate brojna druga zdravstvena stanja, kao i intenzivan tempo života.

Izražena osetljivost na hladnoću takođe može pratiti smanjenu proizvodnju hormona štitaste žlezde. Hormoni štitaste žlezde učestvuju u regulisanju potrošnje energije i stvaranju toplote, pa njihova nedovoljna količina utiče na termoregulaciju. Osoba zbog toga može osećati hladnoću i pri temperaturama koje drugima ne predstavljaju problem.

Zatvor predstavlja još jednu moguću posledicu hipotireoze, a mogu se javiti i suva koža, promene raspoloženja i usporenost. Nijedan od ovih simptoma nije specifičan samo za Hašimoto tireoiditis, pa se dijagnoza ne postavlja isključivo na osnovu tegoba. Laboratorijski nalazi imaju ključnu ulogu u utvrđivanju funkcije štitaste žlezde i izboru daljeg pristupa.

Promene telesne težine i struma mogu ukazati na problem sa štitastom žlezdom

Povećanje telesne težine može pratiti hipotireozu, iako kilogrami sami po sebi nisu pouzdan pokazatelj Hašimoto tireoiditisa. Smanjena količina hormona štitaste žlezde usporava određene metaboličke procese i može da utiče na potrošnju energije. Telesna težina ipak zavisi od brojnih faktora, pa njeno povećanje zahteva širu procenu ako postoje i druge tegobe.

Hašimoto tireoiditis kod nekih osoba dovodi do uvećanja štitaste žlezde, odnosno strume. Manja struma može proći bez simptoma, dok izraženije uvećanje ponekad izaziva osećaj pritiska ili nelagodnosti u vratu. Sistematski pregled 54 rada sa ukupno 2.660 pacijenata povezao je Hašimoto tireoiditis sa lokalnim simptomima kao što su nelagodnost u grlu, promene glasa, otežano gutanje i tegobe povezane sa strumom.

Pojava otoka ili vidljivog uvećanja u predelu štitaste žlezde zahteva lekarski pregled, posebno ako je prati otežano gutanje ili disanje. Ultrazvučni pregled pruža informacije o veličini i strukturi žlezde, kao i eventualnim čvorovima. Prisustvo strume ne potvrđuje samo po sebi Hašimoto tireoiditis jer uvećanje štitaste žlezde ima i druge uzroke.

Kako se leči Hašimoto tireoiditis i kada se koristi levotiroksin

Prisustvo povišenih antitela uz normalne vrednosti TSH i slobodnog T4 ne znači da je hormonska terapija automatski neophodna. U takvim okolnostima lekar obično prati funkciju štitaste žlezde periodičnim kontrolama TSH. Terapija zavisi od hormonskog statusa, simptoma, životnog doba, trudnoće i drugih kliničkih okolnosti.

Kod razvijene hipotireoze standardno lečenje podrazumeva levotiroksin, sintetički oblik hormona T4. Doza se individualno prilagođava, a TSH služi kao jedan od glavnih pokazatelja za praćenje uspešnosti terapije. Mnogim osobama sa hipotireozom nastalom zbog Hašimoto tireoiditisa hormonska nadoknada ostaje potrebna tokom celog života.

Prevelika i premala doza levotiroksina mogu izazvati probleme, zbog čega samostalno menjanje terapije nije preporučljivo. Nedovoljna doza može ostaviti simptome hipotireoze i povišen TSH, dok prevelika količina hormona može izazvati simptome karakteristične za hipertireozu. Kontrolni nalazi omogućavaju lekaru prilagođavanje doze potrebama pacijenta.

Šta ako simptomi Hašimoto tireoiditisa ostanu i pored terapije

Kod dela pacijenata umor, problemi sa koncentracijom, promene telesne težine ili druge tegobe opstaju i nakon normalizovanja TSH levotiroksinom. Takvi simptomi nisu specifični samo za poremećaje štitaste žlezde, pa njihovo prisustvo ne znači nužno da propisana doza hormona nije dovoljna. Anemija, drugi autoimuni poremećaji, poremećaji raspoloženja i druga zdravstvena stanja takođe mogu izazvati slične tegobe.

Povećavanje doze levotiroksina samo zbog upornih simptoma, uz uredan TSH, nema povoljan odnos koristi i rizika. Naučna literatura razmatra kombinovanje levotiroksina sa liotironinom kod pažljivo odabranih pacijenata, ali još ne postoje dovoljno pouzdani kriterijumi koji pokazuju ko bi od takve terapije imao korist. Zbog toga levotiroksin ostaje standardna terapija hipotireoze povezane sa Hašimoto tireoiditisom.

Dodaci ishrani takođe ne predstavljaju zamenu za hormonsku terapiju kada postoji hipotireoza. Noviji pregled literature navodi istraživanja selena, vitamina D, promena ishrane i drugih dopunskih pristupa, ali dokazi još nisu dovoljno ujednačeni za čvrste kliničke preporuke. Njihova primena zahteva individualnu procenu, posebno zbog mogućnosti prekomernog unosa pojedinih suplemenata.

Šta kaže nauka? Zašto simptomi ponekad ne nestanu kada se TSH normalizuje

Naučni pregled objavljen 2020. godine u časopisu Endocrine Connections analizirao je problem pacijenata koji i uz odgovarajuću terapiju levotiroksinom i normalizovan TSH prijavljuju simptome nalik hipotireozi. Autori navode da takve tegobe nisu specifične za poremećaj štitaste žlezde i da se pojavljuju i kod ljudi sa normalnom funkcijom ove žlezde. Zato kod upornih simptoma važnu ulogu ima traganje za drugim mogućim uzrocima, umesto automatskog povećavanja doze hormona.

I novija istraživanja nastavljaju potragu za objašnjenjem zašto deo osoba sa Hašimoto tireoiditisom ima tegobe uprkos biohemijski urednoj funkciji štitaste žlezde. Razmatraju se mogući uticaji autoimunosti, zapaljenskih procesa i metabolizma hormona štitaste žlezde, ali mnoga pitanja još nemaju konačan odgovor. Zbog toga prisustvo simptoma uz normalan TSH zahteva individualnu procenu umesto pretpostavke da je svaki simptom posledica Hašimoto tireoiditisa.

(eKlinika.rs)