Opioidi su analgetici za najjače moguće bolove kod pacijenata koji se leče od raka ili posle teških operacija i preloma kostiju. Lekovi protiv bolova (analgetici) koriste se za ublažavanje umerenih do jačih bolova. Najčešće korišćeni su salicilati koji blokiraju sprovođenje impulsa za bol od periferije ka mozgu. Ovi lekovi se nalaze u slobodnoj prodaji, s tim da stručnjaci ističu da ih je potrebno kontrolisano koristiti. Poseban oprez savetuje se pri primeni opoidih analgetika za ublažavanje jakih bolova, koji se dobijaju samo uz lekarski recept ali i izazivaju zavisnost.
Šta su opioidi?
Opioidi su analgetici koji otklanjaju perceptivnu i emocionalnu komponentu bola. Ostale vrste analgetika, neopioidni i alternativni, utiču samo na smanjenje perceptivnog bola. Zbog razvoja zavisnosti, narkotičkog efekta ovi lekovi protiv bolova moraju da se primenjuju samo kada za to postoji jako medicinsko opravdanje.
Opioidni analgetici su najefikasniji lekovi protiv bolova i mogu da ublaže posebno jake bolove koji su posledica akutnog infarkta miokarda, opekotina, preloma, koriste se u terapiji bola pacijenata koji se leče od karcinoma. Opioidni analgetici mogu kod nekih osoba da razviju fizičku zavisnost, usled čega pacijenti nisu u stanju da smanje postojeće doze ili da prestanu sa upotrebom. Ove osobe često ne mogu dobro da funkcionišu i obavljaju svakodnevne poslove bez određene doze ovih lekova.
Kompanije su prvobitno tvrdile da opioidi ne izazivaju zavisnost
Farmaceutske kuće su tokom 90-ih godina prošlog veka, tvrdile da njihovi opioidni ne izazivaju zavisnost. Kasnije je uočeno da nekontrolisana upotreba leka bez lekarskog nadzora može dovesti do pojave zavisnosti. Ovakva situacija je u razvijenim zapadnim zemljama izazvala kod nekih osoba ozbiljne ne samo fizičke i psihičke, već i finansijske probleme.
Simptomi zloupotrebe opioidnih analgetika
• stalna potreba za većim dozama leka
• pospanost
• simptomi slični gripu
• gubitak na telesnoj težini
• promene navika u ishrani
• izbegavanje prijatelja, porodice
• česte promene raspoloženja
Deluju na vitalne organe i razvijaju depresiju
Zloupotreba može da ima dugoročne efekte na zdravlje. Urušava se dobro funkcionisanje srca, digestivnog trakta, mozga, pluća, slabe kosti. Lekovi protiv bolova opioidi mogu izazvati preosetljivost na telesni bol. Često se dešava da pacijenti pokušavaju da smanje doze i da se odmah jave bolovi. Pacijenti postaju zaboravni, stalno su pospani i razvijaju dobru podlogu za pojavu depresije i anksioznosti.
Česta upotreba opioida može dovesti do ozbiljne konstipacije. Javljaju se i mučnina, povraćanje i bolovi u stomaku. Redovna upotreba opioida dovodi se u tesnu vezu sa razvojem srčanih problema, uključujući srčanu insuficijenciju i srčani udar. Opioidi mogu usporiti respiratorni sistem i dovesti do respiratorne insuficijencije i sleep apneje. Povećan je rizik od preloma i slabljenja kostiju. Zavisnost i velike doze su ozbiljno stanje, u slučaju da osoba uzme veće doze opioida potrebno je pozvati hitnu medicinsku pomoć.
Šta je morfin?
Morfin je najpoznatiji opioidni analgetik i jedan od najjačih lekova u terapiji jakih bolova. Primenjuje se posle operacija, teških telesnih povreda i isključivo pod lekarskim nadzorom. Ne preporučuje se lomljenje ili žvakanje leka, jer je moguće da na taj način dođe do predoziranja. Nagli prestanak primene leka može izazvati preznojavanje, drhtavicu, nervozu. Pacijenti koji koriste lek nekoliko nedelja trebalo bi da se posavetuju sa lekarem pre prestanka primene leka.
Zavisnost se leči drugim medikamentima i psihoterapijom. Kod osoba koje se pridržavaju saveta lekara nema bojazni od razvoja zavisnosti, a reakcije na lek su veoma retke i nastaju uglavnom kao posledica korišćenja većih doza. Javlja se mučnina i povraćanje, opstipacija, umor, moguće su vrtoglavice, glavobolje, osip i svrab na koži. Rizik od neželjenih dejstava raste ako se pored morfina koriste i lekovi protiv bolova na bazi kofeina.
Kada se pojačavaju neželjena dejstva?
Opioidni analgetici ne smeju da se koriste u kombinaciji sa alkoholnim pićima. Dugotrajna upotreba može razviti zavisnost od leka i dovesti do zdravstvenih problema koji se nekada mogu završiti i smrtnim ishodom. Odvikavanje može biti komplikovan, dugotrajan i nekada doživotni proces.
