Ekstremne vrućine direktno pogoršavaju mentalno zdravlje mladih, dečje psihijatrijske bolnice sve punije

Nagle temperaturne promene, ekstremne vrućine i toplotni talasi narušavaju hlađenje mozga, remete san i pogoršavaju stanja poput anksioznosti, depresije i opsesivno-kompulzivnog poremećaja kod dece i adolescenata. Naučnici su utvrdili da je to razlog zašto je drastično povećan  broj hitnih prijema u dečje psihijatrijske bolnice.

Ekstremne vrućine direktno utiču na pogoršanje mentalnog zdravlja dece i mladih

Kako klimatske promene dovode do sve češćih, dugotrajnijih i intenzivnijih toplotnih talasa, nova naučna istraživanja otkrivaju alarmantnu vezu - rastuće temperature direktno utiču na pogoršanje mentalnog zdravlja kod dece i mladih.

Preporučujemo

Nova studija, koju su sproveli istraživači sa University of Sydney pokazala je da se broj prijema dece i adolescenata u bolnice za mentalno zdravlje naglo povećava tokom perioda visokih temperatura. S obzirom na to da globalne temperature rastu ubrzanim tempom, autori studije upozoravaju da će se ovaj pritisak na javno zdravlje drastično intenzivirati.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, već sada jedna od sedam osoba uzrasta od 10 do 19 godina širom sveta pati od nekog mentalnog poremećaja, a naučnici naglašavaju da će klimatske promene ovaj teret učiniti još težim.

Šta nam donosi budućnost?

Istraživači su detaljno analizirali podatke o svim prijemima u bolnice za mentalno zdravlje među decom do 12 godina i adolescentima starosti od 13 do 17 godina u Novom Južnom Velsu, u periodu od 2001. do 2022. godine. Međutim, kakao pokazuju analize, projekcije za kraj ovog veka - period od 2090. do 2099. godine - izuzetno su zabrinjavajuće. Naime, predviđa se da će broj bolničkih prijema dece zbog uticaja toplote na mentalno zdravlje porasti:

• Za 6,0 do 7,7 odsto u scenariju niske ili umerene emisije gasova staklene bašte
• Za čak 20,8 procenata ukoliko se nastavi scenario visoke emisije i nekontrolisanog globalnog zagrevanja.

Biološki i psihološki uticaj toplote na mozak

Iako se precizni mehanizmi još uvek istražuju, studija jasno locira načine na koje ekstremna toplota narušava funkcionisanje organizma i uma:

Fiziološki stres: Visoke temperature otežavaju telu da reguliše unutrašnju temperaturu. Ovo direktno utiče na funkciju ćelija, podsticanje upalnih procesa - inflamacije, oscilacije krvnog pritiska, ali i na mehanizme hlađenja mozga i adekvatno snabdevanje ovog organa kiseonikom.

Poremećaj sna i ponašanja: Vrućine drastično narušavaju kvalitet sna, što je ključni okidač za pad raspoloženja, pojačanu razdražljivost, anksioznost, pa čak i agresivno ponašanje i nasilje.

Pogoršanje hroničnih stanja: Utvrđeno je da ekstremna toplota povećava rizik od relapsa ili pogoršanja simptoma kod čitavog niza stanja: od depresije, anksioznosti i opsesivno-kompulzivnog poremećaja, pa sve do poremećaja u ponašanju i bolesti zavisnosti.

- Toplije vreme nego što je uobičajeno već sada pogađa mentalno zdravlje nekih od naših najranjivijih mladih ljudi. Zato mentalno zdravlje pod hitno mora da se uključi u planove za klimatsku adaptaciju - upozorava glavni autor studije dr Wen-Qiang He, epidemiolog sa University of Sydney. 

Kako i kojim merama zaštititi decu?

Autori studije apeluju na zdravstvene i prosvetne sisteme da hitno donesu strategije prevencije i adaptacije koje su prilagođene najmlađima:

1. Prilagođavanje školskih rasporeda - Smanjenje ili potpuno ukidanje aktivnosti na otvorenom tokom vrhunca dnevne vrućine

2. Klimatizovane zone - Obezbeđivanje obaveznog pristupa adekvatno rashlađenim prostorijama u školama, centrima zajednice i javnim službama za mlade.

3. Integrisana upozorenja - Uključivanje specifičnih upozorenja i saveta o očuvanju mentalnog zdravlja u zvanične državne meteo-alarme i zdravstvena upozorenja o toplotnim talasima.

(eKlinika.rs)