Vekovima je obična prehlada izmicala efikasnim tretmanima, ali nova sada studija nagoveštava da jednostavne kapi za nos mogu pomoći u suzbijanju virusa, skraćujući simptome za nekoliko dana i smanjujući verovatnoću širenja na druge. Kapi slanog rastvora za nos sadrže samo dva sastojka: vodu i so. Ovaj rastvor poznat je kao hipertonični fiziološki rastvor, što znači da sadrži veću koncentraciju soli nego što se obično nalazi u telesnim tečnostima.
Skraćivanje trajanja i prenosa prehlade čak i malo može biti značajno
– Pretpostavljamo da je uticaj hipertoničnih kapi slanog rastvora bio da se smanji virusno opterećenje ili količina virusa u telu – kaže koautor studije dr Steve Cunningham, profesor pedijatrijske respiratorne medicine na Univerzitetu u Edinburgu. Istraživački tim nije direktno testirao ovu ideju, ali „opšte je poznato da veće količine virusa imaju veću sposobnost prenosa”, dodao je on.
Skraćivanje trajanja i smanjenje prenošenje prehlade čak i za malo moglo bi imati veliki značaj i uticaj, dodao je dr Cunningham. Prosečna odrasla osoba ima dve do četiri prehlade godišnje, ali te brojke otprilike su dva puta veće kod dece, delom zato što tek treba da izgrade imunitet na više od 200 virusa koji izazivaju prehladu. Ove bolesti su obično blage, ali ponekad mogu dovesti do teških komplikacija.
Čak i blage prehlade imaju svoju cenu – posete lekaru mogu biti nezgodne, a troškovi lečenja se gomilaju, posebno ako bolest rezultira odsustvom sa posla ili iz škole.
Budući da deca često dobijaju prehlade, oni su najverovatniji izvor infekcije za ostale članove njihovih domaćinstava. Dostupni lekovi za prehladu imaju za cilj olakšanje simptoma dok se čeka da infekcija prođe. Stoga bi „smanjenje trajanja simptoma prehlade moglo pomoći u smanjenju uticaja na decu, a takođe i na porodice, pri čemu bi roditelji mogli da se vrate svojim uobičajenim aktivnostima ranije”, kaže dr Cunningham.
Kapi za nos i sprejevi sa slanom vodom za ublažavanje simptoma prehlade odavno se koriste, jer mogu da razblaže i razrede ili da očiste sluz koja doprinosi zagušenju.
Efikasnost tretmana samo u ranim stadijumima prehlade
Naučnici su se pitali da li bi kapi za nos sa većom količinom soli imale veći hemijski efekat, povećavajući sposobnost ćelija u nosu da se bore protiv virusa prehlade. Postoje dokazi koji ukazuju na to da bi hlorid u soli mogao izazvati takav efekat.
Maloj deci, njih 150, koja su dobila prehladu, tim je dao hipertonične fiziološke kapi za nos, koje su sadržale 2,6 odsto soli umesto standardnih 0,9 procenata. Još 151 dete sa prehladom dobilo je samo uobičajenu negu koju bi im porodice pružale, kao što su odmor, tečnost i lekovi za smanjenje bolova i temperature.
Roditelji koji su dobili zaduženje da svojoj deci daju kapi za nos čim se pojave simptomi prehlade izvestili su da je prosečno trajanje bolesti njihove dece bilo šest dana – dva dana kraće nego kod dece kojoj nisu date kapi.
Pored toga, 46 odsto dece koja su odmah lečena verovatno je prenela svoju bolest na drugu osobu, o čemu svedoči član domaćinstva koji je dobio infekciju gornjih disajnih puteva. Poređenja radi, 64 procenta dece koja su dobila uobičajenu negu prenela su prehladu drugima.
Pozitivni efekti kapi za nos nestajali su kada je njihova primena započeta više od 24 sata nakon što su deca prvi put pokazala simptome prehlade, izvestio je New Sientist. Ovo ukazuje na to da tretman može biti efikasan samo u ranim stadijumima prehlade.
Važno je napomenuti da su roditelji sami pripremali fiziološki rastvor za kapi za nos u toku studije.
– Svaki roditelj je znao da li se njegovo dete leči hipertoničnim rastvorom za nos ili ne – kaže dr Lauren Beene, pedijatar u Univerzitetskim bolnicama u Ohaju, koja nije bila uključena u istraživanje.
– Zatim su ti isti roditelji ocenjivali simptome svoje dece. S obzirom na to da kao roditelji znamo da činimo sve da bi našem detetu bilo bolje, možemo da primetimo da li se brže oporavljaju i osećaju bolje – naglasila je ona.
Da bi bili sigurni da brži oporavak dece nije bio samo placebo efekat, istraživači bi mogli da razmotre sprovođenje budućih studija u kojima bi uporedili efekat hipertoničnog fiziološkog rastvora sa efektom obične vode ili kapima sa manje soli. Ako bi se isti efekti pokazali i sa drugim kapima, to bi se moglo pripisati placebo efektu.
Pod pretpostavkom da kapi za nos sa slanim rastvorom, odnosno fiziološke kapi zaista deluju, „ova izuzetno jeftina i jednostavna intervencija ima potencijal da se primeni širom sveta”, rekao je u saopštenju dr Alexander Möller, pedijatar i pulmolog na Univerzitetskoj dečjoj bolnici u Cirihu, koji nije bio uključen u studiju.
