Infekcije disajnih puteva su uglavnom prva i najčešća bolest dece, posebno u najmlađem uzrastu. U najvećem broju slučajeva uspešno se zaleče već nakon nekoliko dana i ne zahtevaju specifičnu i dugotrajnu terapiju. Međutim, nije uvek sve tako jednostavno, a moguće su i komplikacije. Ima li razloga za paniku kada se detetu infekcija „spusti“ i nastane bronhiolitis?
Najčešća pitanja roditelja kada dete dobije respiratornu infekciju: Trajanje, terapija, povratak u kolektiv…
Pred pedijatre se vrlo često postavlja ne tako lak zadatak da već pri pojavi prvih simptoma i znakova bolesti ustanove koji su pacijenti u riziku da razviju komplikacije. Takođe, i koje su to situacije kada treba pristupiti ozbiljnom, neretko i bolničkom lečenju.
– Većina dece oboli 3-8 puta godišnje, a čak 10−15 odsto dece oboli i više od 12 puta godišnje. U gotovo 80 odsto slučajeva izazivači su virusi. Međutim, oko 60 odsto dece sa običnom prehladom dobija antibiotike. Za virusne infekcije disajnih puteva ne postoje protokoli za lečenje, nema ni specifične terapije. Logično, antibiotici ne leče uspešno virusne infekcije, te kao jedina opcija ostaje lečenje povišene temperature, bolova u zglobovima i mišićima, glavobolje i simptoma od strane gornjih i donjih disajnih puteva. Najčešća pitanja koja dobijamo od nestrpljivih roditelja se odnose na dužinu trajanja bolesti kako bi se što pre vratili u kolektiv i što manje izostajali, mogućnosti da se dete zauvek izleči i da se tegobe više nikada ne ponove – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr spec med Ivana Filipović, pedijatar.
Kojim simptomima počinje bronhiolitis i kako se uspešno tretira?
Prema rečima naše sagovornice, najčešće virusno oboljenje donjih disajnih puteva odojčadi i male dece je bronhiolitis. Kako kaže, počinje uglavom kao obična prehlada, sa znacima povišene telesne temperature, odbijanjem obroka, razdražljivošću i respiratorim simptomima u vidu zapušenog nosa i/ili pojačane nazalne sekrecije i kašlja.
– U periodu od nekoliko dana, a nekada i nekoliko sati kod dece koja su u riziku (na prvom mestu atopičari – deca koja u ličnoj namanezi imaju podatak o alergiji na hranu i/ili senzibilizaciji na inhalatorne alergene), može doći do opstrukcije donjih disajnih puteva (bronhiola) i razvoja bronhiolitisa. Manifestuje se znacima otežanog disanja (dispnea) i korišćenjem pomoćne respiratorne muskulture – od roditelja uglavnom dobijamo podatak da dete diše stomakom i/ili da mu lepršaju nozdrve – opisuje dr Filipović.
Pedijatar navodi da su pri pregledu ovakvi pacijenti uglavnom tahipnoični (ubrzano dišu), dispnoični (otežano dišu) i imaju smanjenu saturaciju. U takvim sitacijama je, dodaje, neophodno bolničko lečenje, primena kiseonične terapije, rehidracija deteta, a neretko i primena inhalatorne terapije lekovima koji imaju bronhodilatoatorno dejstvo (šire donje disajne puteve) i antiinflamatorno (antizapaljensko) dejstvo.
Da li se propisuju antibiotici i ostavlja li bronhiolitis posledice na zdravlje deteta
Kako su izazivači bronhiolitisa uglavnom virusi i to na prvom mestu rinovirus, antibiotska terapija nije neophodna osim ako ne dođe do bakterijske superinfekcije, ističe dr Filipović uz odgovor na često pitanje o posledicama:
– Bronhiolitis uglavnom ne ostavlja trajne posledice na respiratornu funkciju deteta. Ali, kako se najčešće javlja kod atopičara, može biti uvod u bronhijalnu hipersenzitivnost (preosetljivost). I tu se sada postavlja pitanje šta je starije koka ili jaje, tj. da li virusne infekcije provociraju bronhijalne opstrukcije (deca koja skoro uvek imaju bronhijalnu opstrukciju u sklopu virusne infekcije) ili su deca atopičari sama po sebi više sklona virusnim infekcijama od opšte populacije – prenosi i neke od dilema naša sagovornica.
Šta je atopijski marš
– Brojne studije su pokazale da posebnu pažnju treba obratiti upravo na decu sa nutritivnim alergijima (u uzrastu odojčeta i malog deteta to su uglavnom alergije na proteine kravljeg mleka) i na decu sa atopijskim dermatitisom (ekcemom) jer su upravo prve manifestacije alergijskih bolesti alergije na hranu i manifestacije na koži. Kasnije kod ovih pacijenata dolazi do progresije alergije (atopijski marš) u pravcu respiratornih alergijskih bolesti (alergijske kijavice i alergijske astme) – detaljno objašnjava dr Ivana Filipović.
Kada je dete neophodno uputiti pulmologu/alergologu i ko je u posebnom riziku?
– Smatra se da tri ponovljene bronhijalne opstrukcije (potreba za primenom inhalatorne terapije u vidu inhalacionih kortikoseroida i bronhodilatatora) u periodu od godinu dana zahteva evalauciju od strane dečijeg pulmologa/alergologa i ispitivanje u pravcu respiratornih alergija posebno kod dece sa pozitivnom ličmom i/ili porodičnom anamezom za atopiju – kaže sagovornica eKlinika portala.
Prema njenim rečima, druga grupa dece u riziku su prevremeno rođena deca, a posebno novorođenčad koja su u prvim danima života zahtevala primenu kiseonične terapije putem respiratora. Zatim, i deca koja su primala antibiotsku terapiju i boravila duže vreme u jedinicama intezivnog lečenja. Respiratorni sincicijalni virus je njihov najveći neprijatelj i zato je, prenosi nam dr Filipović, od skoro i uvedena primena vakcine (tj. monoklonskog antitela).
– Deca koja imaju veću verovatnoću nastanka ozbiljne bolesti uzrokovane RSV-om (deca sa visokim rizikom) su prevremeno rođena deca (35. nedelja trudnoće ili ranije) ili deca rođena sa određenim problemima sa srcem ili plućima. Za sve ostale respiratorne viruse za sada ne postoji specifična zaštita u smislu vakcina (osim vakcine protiv gripa koja se može primeniti već od uzrasta preko 6 meseci) – pojašnjava pedijatar, koja se u svakodnevnoj praksi posebno bavi problemima dece sa alergijama.
Mogu li se sprečiti nastanak i komplikacije respiratornih infekcija; Kako poboljšati imunitet?
Roditelji najčešće zato i pitaju na koji način mogu sprečiti nastanak, a pre svega komplikacije respiratornih virusnih infekcije, tj. kako mogu poboljšati imunitet kod svoje dece.
– Kao i svi drugi sistemi organa od vitalnog značaja tako i imunski sistem počinje svoj razvoj još in utero (prenatalno) u prvom trimestru trudnoće. U novije vreme sve je popularniji pristup koji ističe važnost prvih 1000 dana (270 dana trudnoće i prve dve godine života) za celokupno zdravlje. U njemu su sažeti svi najvažniji prenatalni, perinatalni i rani postnatalni faktori rizika. Svi faktori rizika kojima je majka izložena tokom trudnoće (aerozagađenje, duvanski dim), način ishrane, virusne i bakterijske infekcije, (ne)izloženost domaćim žvotinjama i kućnim ljubimcima mogu imati dalekosežne posledice na zdravlje njenog potomstva. Ništa manje značajni su vreme i način završetka trudnoće, kao i svi agensi kojima je majka izložena u smislu primene anestezije i antibiotske terapije tokom porođaja. I na kraju, svi događaji u prve dve godine života u smislu načina ishrane, vremena i načina uvođenja nemlečne ishrane, primene antibitika, broja članova domaćinstava, pohađanje kolektiva – precizira dr Ivana Filipović.
Šta još možemo sami da uradimo da smanjimo rizike i za decu i za sebe
Promena stila života u poslednjih nekoliko decenija, a posebno nekoliko godina unazad je dovela do naglog porasta broja dece obolele od alergijskih bolesti (alergije na hranu, ekcem, astma).
Na najveći broj faktora sredine ne možemo uticati individualno, ali usvajanje zdravih stilova života – na prvom mestu balansirana ishrana, fizička aktivnost, boravak u prirodi, kontakt sa domaćim životinjama, izbegavanje zadimljenih i zagušljivih prostorija imaju velikog značaja za celokupno zdravlje, a posebno na organe za disanje, kako dece tako i roditelja – rekla je u razgovoru za eKlinika portal dr spec med Ivana Filipović, pedijatar.
