Rak jetre je šesti najčešći karcinom u svetu. U razvijenim zemljama sveta od 1980. godine utrostručen je broj slučajeva raka jetre, navodi National Cancer Institute iz Sjedinjenih Američkih Država. Hepatocelularni karcinom (rak jetrinih ćelija) najčešći je zloćudni tumor jetre i za razliku od ostalih vrsta karcinoma, u 80 odsto slučajeva, poznati su faktori rizika koji dovode do nastanka ove bolesti. Zajednički imenitelj svih rizika jeste oštećenje jetre, tvrdi onkolog specijalizovan za lečenje raka jetre i gastrointestinalnog trakta dr Tanios Bekaii-Saab iz Mayo klinike.
Jedan od najsmrtonosnijih karcinoma
Rak jetre je agresivan tumor, sa simptomima koji se kasno javljaju. Rak jetrenih ćelija jedan je od najsmrtonosnijih karcinoma. Jetra je najveća žlezda u telu i glavni metabolički organ. Filtrira krv, uklanja toksine. Sva krv u telu mora da prođe kroz jetru, pa nekada i ćelije raka. Dr Bekaii-Saab objašnjava šta su najčešći faktori rizika raka jetre i kako možemo da sprečimo ovu tešku bolest.
Veza između oštećenja jetre i raka
Jetra je žlezda koja ima neobičnu sposobnost regeneracije. Stručnjaci navode da jetra može da se regeneriše čak kada je više od 50 odsto oštećena. I pored toga, jetra ima ograničenja, jer dugotrajna oštećenja i zapaljenja mogu da utiču na njenu čudesnu sposobnost obnavljanja.
– Svako oštećenje jetre može da stvori ožiljke, koji ako se ne leče na kraju mogu dovesti do ciroze jetre, stanja u kojem je povećan rizik od razvoja raka jetre – objašnjava dr Bekaii-Saab.
Ciroza je stanje kada se zdravo tkivo jetre zamenjuje ožiljnim tkivom, koje vremenom, inhibira protok krvi kroz jetru i narušava njena sposobnost obrade hranljivih materija, hormona i lekova. Ciroza je povezana sa drugim oboljenjima jetre i često se razvija kao posledica hroničnog hepatitisa, bolesti jetre uzrokovane alkoholom ili nealkoholne masne bolesti jetre.
Svaki put kada se formira ožiljno tkivo, postoji rizik od mutacija DNK u ćelijama jetre usled čega može da dođe do nekontrolisanog rasta ćelija i stvaranja tumora.
– Ukoliko ograničimo i sprečimo ova oštećenja jetre smanjićemo mogućnost razvoja raka jetre – naglašava dr Bekaii-Saab.
Najčešći uzroci oštećenja jetre
Masna jetra (steatoza) je patološko taloženje masnoće u jetrenim ćelijama ima različite uzroka, ali najčešće se javlja kao posledica gojaznosti i konzumacije alkohola. Masna jetra, to jest, nealkoholna masna jetra, hepatitis B i C i konzumacija alkohola najčešći su uzroci oštećenja jetre u zapadnom razvijenom svetu i vodeći faktori rizika za razvoj karcinoma jetre.
– Učestalost hepatocelularnog karcinoma raste prvenstveno zbog nealkoholne masne jetre – smatra dr Bekaii-Saab. U najtežoj fazi bolesti masne jetre može da dođe do ciroze. Masnoća u jetrenim ćelijama, pored gojaznosti i konzumacije alkohola, može da se razvije i pod delovanjem bolesti kao što su dijabetes tipa 2, hipertenzija, visok holesterol i drugih bolesti i stanja koja utiču na funkciju metabolizma.
Hepatitis B i C
Hronična infekcija virusnim hepatitisom B i C može da dovede do upale jetre i izazove cirozu.Kod hepatitisa B, kada upala traje duže od 6 meseci, razvija se hronični hepatitis B koji se leči doživotno. U slučaju da se pacijent ne pridržava terapije lekovima, ali i promenama životnih navika koje se svode na izbegavanje alkohola, redukciju nezdravih masnoća može da dođe do komplikacije kao što su ciroza i rak jetre. Lek za hepatitis B ne postoji, ali ova infekcija može da se spreči.
– Hepatitis B je manje uobičajena infekcija. Vakcinacijom se njegova incidenca smanjuje – kaže dr Bekaii-Saab.
Sa druge strane za hepatitis C ne postoji vakcina, ali postoje lekovi koji mogu da izleče infekciju. Hepatitis C je upala jetre uzrokovana hepatitis C virusom, infekcija dovodi do akutne upale koja kod 80 odsto zaraženih pređe u hronični hepatitis. Ako se hronični hepatitis C ne leči infekcija je najčešće doživotna, a kod 20 odsto obolelih, posle 20 do 30 godina, dovodi do ciroze jetre, gubitka jetrene funkcije ili/i karcinoma jetre.
Ne postoji vakcina koja može da nas zaštiti od hepatitisa C, ali postoje lekovi uz koje je moguće da se pacijenti za 12 nedelja izleče od hepatitisa C. Potpuna eliminacija virusa iz jetre i krvi postiže se kod 95-100 odsto lečenih, ukazuju lekari.
– Još uvek pratimo da li će antivirusni lekovi za hepatitis C moći da spreče ili smanje rizik od razvoja raka jetre – objašnjava dr Bekaii-Saab.
Ne postoji nikada sigurna doza alkohola
Lekari su sigurni da konzumiranje alkohola može da oštetiti jetru.
– Ne postoji bezbedna količina alkohola. Konzumacija alkohola u bilo kojoj količini je praćena rizikom. Nema sumnje u to. Neumerena konzumacija alkohola značajno povećava mogućnost od oštećenja jetre, raka jetre, ali i mnogih drugih vrsta raka – naglašava dr dr Bekaii-Saab.
Uprkos svim upozorenjima, upotreba alkohola je sve učestalija, sastavni je deo i veselja i tugovanja. Lekari naglašavaju da je bitna umerenost, ali da i ona ne može da eliminiše mogući rizik.
– Ukoliko umereno konzumiramo alkohol samo u nekim prilikama rizik je nizak, ali nije nula – precizira dr Bekaii-Saab.
Prevencija pre svega
Stručnjaci upozoravaju da bi lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti morali da prate sve, pa i najmanje nepravilnosti rada jetre. Važno je da znamo i za sve faktore rizika koji mogu da dovedu do oštećenja jetre.
– Možemo da se testiramo na hepatitis B i C. Potrebno je da se više odraslih osoba pregleda, jer ljudi ne znaju da imaju zdravstveni problem sve dok se ne pojavi neko oštećenje u jetri – naglašava dr Bekaii-Saab.
Kada nastupe simptomi kao što su jak umor ili žutica, moguće je da je već došlo do bolesti. Vakcinacija protiv hepatitisa B i promenama načina života najbolja je prevencija.
Američki centar za prevenciju i kontrolu bolesti savetuje vakcinaciju protiv hepatitisa B u dečjem uzrastu i odraslima do 59 godine, ako nisu vakcinisani. Vakcinacija protiv hepatitisa B savetuje se i starijima od 60 godina, ako imaju faktore rizika koji mogu da dovedu do hepatitisa B.
Virus hepatitis B je veoma otporan u spoljašnjoj sredini, lako se prenosi kontaktom sa telesnim tečnostima inficirane osobe. Hepatitisa B ima u krvi, pljuvački, semenoj tečnosti, vaginalnom sekretu, menstrualnoj krvi, nešto manje u urini, suzama, znoju, mleku zaraženih žena.
