Naslovna / Zdravlje

Virusi uzrokuju dugotrajne infekcije usled kojih dolazi do mutacije ćelija i pojave raka

Priredio/la: D. T.
17:00 - 20. 05. 2022.

Mnoge osobe zaražene onkogenim virusima ne osećaju se bolesno, nemaju jasne simptome ali to ne znači da će dobiti rak. Sledećih osam virusa najčešći su okidači za razvoj tumora

virusi i rak Infekcija onkogenim virusom ne znači automatski rak, ovi virusi su samo jedan, ali bitan faktor rizika Foto: Shutterstock

Virusi se najčešće sastoje od jednog lanca DNK i ljuske sačinjene od proteina. Ne poseduju sopstvene organe za dobijanje energije, proizvodnju belančevina, razmnožavanje. Virusi su tehnički paraziti, jer im je potrebna ćelija domaćina za reprodukciju. Neki virusi mogu biti faktori rizika za razvoj raka i oni se nazivaju onkogeni virusi.

Dugotrajne i uporne infekcije

Za razliku od drugih virusa, poput virusa gripa koji izazivaju akutnu infekciju, onkogeni virusi često dovode do dugotrajnih i upornih infekcija. Procjenjuje se da postoji mnogo onkogenih virusa, ali njih osam najčešći su okidači za razvoj raka.

Infekcija onkogenim virusom ne znači automatski rak, ovi virusi su samo jedan, ali bitan faktor rizika. Mnoge osobe zaražene nekim od ovih virusa ne osećaju se bolesno, nemaju jasne simptome i nikada neće dobiti rak

Epštajn-Barrov virus

Epštein-Barov virus je uzročnik infektivne mononukleoze, poznatije kao bolest poljupca. Primarna infekcija javlja se u dečjem i tinejdžerskom uzrastu u vidu srednje ili teške bolesti. Virus može biti i uzrok karcinoma. Najčešće se virus širi pljuvačkom, kašljanjem, kijanjem, u kontaktu sa obolelom osobom, ili putem krvi i sperme.

Većina infekcija javlja se tokom detinjstva i nemaju svi koji se zaraze virusom simptome. Virus ostaje u telu do kraja života. U nekim slučajevima EBV uzrokuje mutacije ćelija usled kojih može da nastane Burkittov limfom, rak nazofarinksa, Hodgkinov limfom, rak želuca.

Hepatitis B virus

Hepatitis B virus izaziva akutni i hronični hepatitis, zapaljenje jetre. Infekcija se najčešće, kod skoro 60 odsto pacijenata, ne ispoljava simptomima bolesti. Mnogi pacijenti sa hepatitisom B, najčešće se oporavljaju posle akutne infekcije. Međutim, neki razvijaju hroničnu, dugotrajnu infekciju. Virus se prenosi putem telesnih tečnosti, uključujući krv, spermu i vaginalni sekret.

Do infekcije često dolazi nezaštićenim seksualnim odnosom, deljenjem ličnih stvari (peškira, brijača, četkice za zube). Moguće je da se na porođaju virus s majke prenese na dete, hepatitis B je čest i među intravenskim narkomanima koji dele međusobno igle. Hronična infekcija dovodi do upale i oštećenja jetre, koji je faktor rizika za rak jetre.

Hepatitis C virus

Hepatis C se u odnosu na heptitis B, u manjoj meri manifestuje simptomima i znacima bolesti. Ipak, stručnjaci tvrde da je veća verovatnoća da će hepatitis C izazvati hroničnu infekciju. Slično kao kod hepatitisa B, hronični hepatitis C može izazvati produženu upalu, oštećenja jetre i povećati rizik od raka jetre.

Virus humane imunodeficijencije (HIV)

HIV je retrovirus koji može dovesti do razvoja AIDS-a. HIV inficira i uništava ćelije imunog sistema koje se nazivaju pomoćne T ćelije, koja koordiniše druge imunske ćelije. Usled oštećenja T pomoćnih limfocita dolazi do narušavanja celokupnog imunskog sistema. Kako broj ovih ćelija opada, imunološki sistem sve teže se bori protiv infekcija. HIV se prenosi telesnim tečnostima, kao što su krv, sperma i vaginalna tečnost. Virus se najčešće širi nezaštićenim seksualnim odnosom sa inficiranom osobom, deljenjem ličnih stvari. Virus je moguće preneti tokom porođaja sa majke na bebu. Ovaj virus je čest i kod narkomana koji koriste zajedničke igle.

Stručnjaci ističu da je važno napomenuti da HIV sam po sebi, ne izaziva rak. Imuni sistem je važan kako u borbi protiv infekcija i u stanju je da pronađe i napadne ćelije raka. Slabljenje imunog sistema usled HIV infekcije može povećati rizik od razvoja određenih vrsta raka, kao što su Karpošijev sarkom, rak grlića materice.

Humani herpes virus 8 (HHV-8)

Infekcija humanim herpes virusom 8 dovodi se u vezu sa Kapošijevim sarkomom. Infekcija ovim virusom je retka i prenosi se uglavnom pljuvačkom i seksualnim kontaktom, transplantacijom organa ili transfuzijom krvi. Karpošijev sarkom retka je vrsta raka koji utiče na sluznicu krvnih i limfnih sudova.

U uobičajenim uslovima imuni sistem drži virus pod kontrolom, pa velika većina osoba sa infekcijom nema nikakve simptome i ne postoji opasnost od razvoja Karpošijevog sarkoma. Ipak, osobe koje imaju oslabljen imuni sistem, na primer zbog HIV infekcije, imaju povećan rizik od razvoja Kapošijevog sarkoma, koji dovodi do razvoja tumora na koži, u ustima ili drugim delovima tela, poput limfnih čvorova ili pluća. 

HPV virusi

Postoji više od 200 tipova humanih papiloma virusa (HPV), neki dovode do pojave bradavica na koži, drugi na genitalijama, grlu ili anusu. Mnogi tipovi HPV-a šire se direktnim kontaktom, putem vaginalnog, analnog ili oralnog seksa. Većina osoba sa HPV infekcijom se izleči. Ipak, u nekim slučajevima dugotrajna HPV infekcija može dovesti do ćelijskih promena, usled kojih se javljaju karcinomi grlića materice, vagine, vulve, penisa, čmara, orofarinksa. Karcinome izazivaju HPV visokog rizika, smatra se da postoji 14 sojeva humanog papiloma virusa visokog rizika, ipak HPV 16 i HPV 18 češće dovode do pojave karcinoma.

Humani T-limfotrofni virus (HTLV)

Humani T-limfotrofni virus je RNK virus iz porodice retro virusa, potporodice onko virusa. Postoje tri tipa ovog virusa HTLV -I, HTLV -II i HTLV -V. Ovaj virus je najzastupljeniji u Japanu, Karibima, Africi, Bliskom istoku i Južnoj Americi. Širi se nezaštićenim seksualnim odnosom, moguće je da majka na porođaju prenese virus na dete.

Virus se prenosi i dojenjem, transfuzijom krvi. Mnoge osobe sa HTLV infekcijom nemaju simptome bolesti. Ipak, u nekim slučajevima HTLV infekcija može se dovesti u vezu sa agresivnijim tipom raka, akutnom T-ćelijskom leukemijom. Procenjuje se da će dva do pet odsto ljudi zaraženih humanim T-limfotrofnim virusom razviti obaj oblik leukemije.

Poliomavirus Merkelovih ćelija (MCV)

Poliomavirus Merkelovih ćelija otkriven je 2008. Godine. Većina osoba zarazi se virusom u detinjstvu bez jasnih simptoma bolesti. Nije do kraja jasno kako se poliomavirus Merkelovih ćelija prenosi, pretpostavlja se da je najčešći put direktan kontakt sa zaraženom osobom  ili preko kontaminiranog predmeta. Ovaj virus prvi put je identifikovan u uzorcima retkog raka kože Merkelovih ćelija, pa se sada veruje da izaziva sve slučajeve karcinoma Merkelovih ćelija.

Kako virusi izazivaju rak?

Onkogeni virusi mogu različitim mehanizmima da izazovu rak. Virusi dodatno narušavaju imunski sistem i izazivaju dugotrajna zapaljenja. Stručnjaci navode da nekoliko faktora može uticati na to da li će infekcija prerasti u rak. Bitne stavke su opšte zdravstveno stanje, jačina imunskog sistema, genetsko nasleđe, okruženje.

Nikada se ne može sa velikom sigurnošću reći da je virus okidač za nastanak raka. Kod ovako kompleksne bolesti uvek je teško izdvojiti samo jedan činilac koji može da dovede do razvoja bolesti. Postoji ipak, nekoliko načina koji mogu umanjiti faktore rizika kada su u pitanju onkogeni virusi.

Vakcinacija

Vakcina protiv hepatitis B virusa preporučuje za novorođenčad, decu i adolescente i odrasle koji mogu biti izloženi riziku od infekcije. Takođe, savetuje se, odraslima koji mogu biti izloženi riziku od hepatitisa B. Imunizacija protiv hepatitisa B sprovodi se u Srbiji kod novorođenčadi i odojčadi, dece koja pohađaju 6. razred osnovne škole, a koja do tada nisu vakcinisana. Posle toga vakcinu dobijaju svi koji nisu vakcinisani do 18 godine života. Aktivna imunizacija sprovodi se davanjem tri doze HB vakcine kao pojedinačne vakcine. Prva doza daje se 24 sata po rođenju, druga doza vakcine prima se u roku od mesec dana i treća do 6. meseca deteta.

Postoji i polivalentna vakcina koja štiti od devet tipova humanih papiloma virusa, uključujući sedam visokorizičnih. Ova vakcina takođe se daje u seriji i preporučuje se deci od 11 ili 12 godina ili odraslima do 26 godina.

Kako se još možemo zaštiti od virusa?

Virusne infekcije se osim vakcinacijom mogu sprečiti i čestim pranjem ruku, pre jela, posle upotrebe toaleta, nečistim rukama ne bi trebalo dodirivati lice, usta ili nos. Savet je da se ne dele lični predmeti uključujući čaše za piće, četkice za zube i brijači. Prilikom seksualnih odnosa preporučuje se upotreba kondoma.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Mile
10:33, 21. 05. 2022.
Odgovori

A nije od vakcina

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo