Unutrašnja obloga želuca veoma je kompleksna, zato se i rak želuca teško otkriva u ranoj fazi

Rak želuca ostaje jedan od najčešćih i smrtonosnih karcinoma u Istočnoj Aziji, a uprkos visokoj prevalenciji, dobio je daleko manje molekularne pažnje od kolorektalnog karcinoma, koji je češći u zapadnim zemljama, uključujući Koreju. Kao rezultat toga, mnogi današnji modeli biologije raka želuca i dalje se zasnivaju na pretpostavkama pozajmljenim iz istraživanja kolorektalnog karcinoma, često sa ograničenim uspehom kada se primenjuju na pacijente.

Kako rak želuca deluje na mikrookruženje?

Jedno od najvećih pitanja na koje nema odgovora odnosi se na prve korake razvoja raka želuca - kako rane ćelije raka preživljavaju i rastu kada ne bi trebalo? U normalnim uslovima, ćelije koje oblažu želudac ne mogu samostalno da rastu. One se oslanjaju na stalne signale iz okolnog tkiva - poznatog kao mikrookruženje - koje im govori kada da se dele, kada da se odmaraju i kada da odumru. Gubitak ove zavisnosti jedna je od karakteristika raka. Ali kod raka želuca, istraživači se dugo bore da objasne kako se ova tranzicija dešava.

Preporučujemo

Ovim problemom pozabavio se zajednički međunarodni istraživački tim iz Centra za genomski inženjering u okviru Institute for Basic Science u partnerstvu sa laboratorijama Yonsei University College of Medicine i University Hospital Carl Gustav Carus. Tim naučnika je identifikovao ranije nepoznat mehanizam koji omogućava ćelijama raka želuca u ranim fazama da postanu samostalne. Nalazi, objavljeni u časopisu Molecular Cancer, pružaju novi okvir za razumevanje kako rak želuca počinje i ukazuju na potencijalne nove ciljeve za lečenje.

Uloga WNT i MAPK signalizacije

Unutrašnja obloga želuca je jedno od najdinamičnijih tkiva u ljudskom telu. Kontinuirano je izložena kiselini, hrani i mehaničkom stresu i mora stalno da se regeneriše. Kako bi održale ovu ravnotežu, ćelije želuca zavise od strogo regulisanih molekularnih signala koji kontrolišu rast i regeneraciju. Jedan od najvažnijih od ovih signala naziva se WNT signalizacija. U zdravom tkivu, WNT molekule snabdevaju susedne „nišne“ ćelije koje deluju kao čuvari, omogućavajući ćelijama želuca da prežive i dele se samo kada je to potrebno. Bez ovih spoljašnjih signala, ćelije želudačnog epitela jednostavno ne mogu da rastu.

Kod kolorektalnog karcinoma, ovaj sistem se raspada na dobro poznat način. Mutacije u genima kao što su APC ili CTNNB1 trajno aktiviraju WNT put, omogućavajući ćelijama raka da nekontrolisano rastu bez spoljne pomoći. Iznenađujuće, ove klasične mutacije su retke kod raka želuca, ostavljajući istraživače zbunjenim decenijama o tome kako se WNT signalizacija aktivira u želucu.

Ćelije raka želuca već u ranoj fazi postaju nezavisne od svoje okoline

Nova studija pokazuje da ćelije raka želuca rešavaju ovaj problem na veoma drugačiji način. Umesto da čekaju WNT signale iz svoje okoline, rane ćelije raka želuca počinju same da proizvode signale. U stvari, "prestaju da slušaju i počinju da govore".

Istraživači su otkrili da aktivacija drugog glavnog puta, poznatog kao MAPK signalizacija, pokreće ovaj prekidač. MAPK je sistem signalizacije koji normalno pomaže ćelijama da reaguju na signale rasta i stres. Kod raka želuca, često se aktivira mutacijama u genima kao što su KRAS ili HER2, koji se zajedno nalaze kod otprilike jedne trećine pacijenata.

Kada se MAPK signalizacija uključi, ćelije raka počinju da proizvode specifičan WNT molekul nazvan WNT7B. Sekretiranjem ovog molekula, ćelije stvaraju samoodrživu petlju: one obezbeđuju sopstveni signal rasta, aktiviraju WNT signalizaciju interno i nastavljaju da se razmnožavaju čak i u odsustvu normalne tkivne podrške.

- Ovo je fundamentalna promena u načinu na koji se ove ćelije ponašaju. One efikasno postaju nezavisne od svoje okoline u veoma ranoj fazi - objašnjava dr Lee Ji-Hyun.

Studija otkriva neočekivanu funkcionalnu vezu između MAPK i WNT puteva - dva najvažnija signalna sistema u biologiji raka - i pokazuje kako njihova interakcija pokreće rani rast tumora u želucu.

(eKlinika.rs)