Oralne bakterije povećavaju rizik od jednog od najsmrtonosnijih karcinoma: Javlja se mnogo pre prvih simptoma

Starenje, pušenje, oralne bakterije i genetske mutacije dovode se u vezu sa većim rizikom od raka želuca, ustanovili su naučnici sa Duke-NUS Medical School iz Singapura. Zajedno sa međunarodnim timom istraživača, otkrili su složenu interakciju faktora koji povećavaju rizik od razvoja raka želuca. Ti faktori su genetske i mutacije krvi koje imaju veze sa starenjem, pušenje i infekcija oralnim bakterijama.

Rak želuca ostaje jedan od najsmrtonosnijih karcinoma na svetu

Objavljeni u časopisu Cancer Discovery, nalazi pružaju novi uvid u najranije biološke promene koje prethode razvoju raka želuca i mogli bi da ponude preciznije pristupe za klasifikaciju rizika i prevenciju.

Preporučujemo

Rak želuca ostaje jedan od najsmrtonosnijih karcinoma na svetu. To je peti najčešći rak i četvrti vodeći uzrok smrti od raka u svetu, sa 769.000 smrtnih slučajeva u 2020. godini. U Singapuru je među 10 najvećih uzroka smrti od raka, odnoseći oko 300 života svake godine. Rak želuca se obično razvija tokom mnogo decenija, počevši od hronične upale u sluzokoži želuca. Može da napreduje do intestinalne metaplazije, stanja u kojem se normalne ćelije želuca postepeno pretvaraju u ćelije slične onima koje se obično nalaze u crevima. Vremenom, ove promene mogu da napreduju do ozbiljnijeg oštećenja tkiva i raka. Međutim, kliničari imaju ograničenu mogućnost da predvide koje osobe sa intestinalnom metaplazijom imaju najveću verovatnoću da napreduju do raka želuca.

Oksidativni stres može da igra ključnu ulogu u najranijim fazama razvoja raka želuca

Kako bi se popunio ovaj jaz, studije su sprovedene u okviru Singapurskog konzorcijuma za rak želuca, multidisciplinarnog nacionalnog istraživačkog programa koji obuhvata kliničare i naučnike iz različitih akademskih medicinskih centara, univerziteta i istraživačkih instituta koji rade na istraživanju i lečenju raka želuca. Istraživači su analizirali više od 1.500 uzoraka intestinalne metaplazije prikupljenih u šest zemalja.

Ovaj veliki, geografski raznovrstan skup podataka omogućio je timu naučika da uporedi genetske promene u populacijama sa različitim nivoima rizika od raka želuca. Koristeći napredne genetske analize, istraživači su identifikovali 47 značajno mutiranih gena u ćelijama crevne metaplazije. Mutacije u jednom određenom genu, ARID1A, imale su veze  sa povećanim rizikom od raka želuca i lošijom prognozom.

Istraživači su takođe otkrili poseban obrazac oštećenja DNK, poznat kao SBS17, koji nije bio prisutan u zdravom tkivu želuca, ali se često nalazio u crevnoj metaplaziji. SBS17 se dovodi u vezu sa oksidativnim stresom - vrstom ćelijskog oštećenja uzrokovanog reaktivnim molekulima generisanim abnormalnim metabolizmom. Ovo oštećenje može da bude pogoršano zbog pušenja duvana. Otkriće ukazuje da oksidativni stres može da igra  ključnu ulogu u najranijim fazama razvoja raka želuca.

Klonalna hematopoeza objašnjava zašto starenje ima veze sa rakom želuca

U još jednom uzbudljivom razvoju, tim je takođe otkrio da pirvinijum, lek koji se trenutno koristi za lečenje parazita, ima sposobnost da zaustavi rast ćelija crevne metaplazije. Na osnovu ovog otkrića, planiraju se kliničke studije u okviru Singapurskog konzorcijuma za rak želuca kako bi se istražile terapijske strategije za crevnu metaplaziju.

Neočekivano, tim je takođe otkrio da je klonalna hematopoeza, proces u kojem matične ćelije krvi stiču mutacije i množe se, takođe ima veze sa povećanom podložnošću raku želuca. S obzirom na to da je poznato da se klonalna hematopoeza javlja kod starijih osoba, ovi nalazi dodatno objašnjavaju zašto se rak želuca često dijagnostikuje kod pacijenata kasnije u životu.

Dalja analiza je otkrila da osobe sa klonalnom hematopoezom takođe nose veće nivoe oralnih bakterija kao što je streptokok u želucu. Zajedno, „dvostruki uticaj“ oslabljenog imuniteta izazvanog klonalnom hematopoezom, zajedno sa povećanim nivoima bakterija, može podstaći hroničnu upalu i ubrzati progresiju do raka želuca.

- Rak želuca se često naziva tihim ubicom jer se javlja tiho, mnogo pre nego što se pojave simptomi. Naša studija pokazuje da rizik ne dolazi sa jednog mesta - on se gradi tokom mnogih godina kroz složenu interakciju između starenja, genetskih promena, imunoloških pomeranja, pa čak i bakterija koje nosimo - naglasio je profesor Patrick Tan sa Duke-NUS Medical School.

(eKlinika.rs)