Lekovi za HIV infekciju nazvani visoko aktivna anti-retrovirusna terapija (HAART), uvedeni su 1990.godine. U lečenju HIV i AIDS bila je to svojevrsna revolucija, jer su ovi lekovi u mogućnosti da zaustave napredovanje bolesti i time značajno produže život pacijenata.
Lekovi za HIV dobra osnova za istraživanje lečenja različitih karcinoma
Za naučnike koji su radili na studiji objavljenoj u časopisu Cancer Discovery, ipak je pomalo bila iznenađujuća efikasnost ovih lekova iako su oni još od ranije poznati i koriste se kao antivirusna terapija. Ova studija tek sada je praktično otvorila priliku za razvoj i primenu te klase lekova za lečenje raka. Dr. David Ting, autor studije i direktor Tumor Cartography Center, delu General Hospital Cancer Center u Masačusetsu rekao je da lekari još uvek pokušavaju da razumeju zašto je lek efikasniji kod jedne grupe pacijenata. Kod drugih, nažalost, nije bilo pomaka u lečenju.
Dr Ting je naglasio da je potrebno još istraživanja, opisavši rezultate važnim i veoma uzbudljivim. Takođe, izneo je predviđanje da bi ovi lekovi ne samo u slučaju karcinoma debelog creva (što je zabaleženo kao glavni rezultat u ovoj studiji), mogli da daju dobar odgovor za što efikasnije lečenje i drugih vrsta.
Specifični lekovi za HIV ciljaju proteine koji se reaktiviraju u slučaju raka
Vođa studije je objasnio da HAART tretman za HIV pacijente koji čini kombinacija nekoliko lekova, cilja specifične proteine zvane „reverzne transkriptaze“ (RT). Ovaj proces naime, „hrani“ žarište HIV infekcije kako bi se širila. I ranije je bilo poznato kroz istraživanja da se RT proteini u ljudskim ćelijama kod raka reaktiviraju. RT lekovi za HIV imaju sposobnost da ih blokiraju.
Još jedna informacija vrlo je važna za istraživačku zajednicu. Pacijenti koji žive sa HIV infekcijam a podvrgnuti su „koktelu“ HAART terapije sa tri leka, imaju tendenciju znatno niže incidence nekih vrsta raka. U njihovom slučaju, niži rizik povezan je sa pojavom raka dojke, prostate i debelog creva.
Kako je funkcionisala studija i kakvi su bili rezultati
U ovoj studiji, dr Ting i njegove kolege bavili su se istraživanjem potencijala jednog široko korišćenog HAART leka. Lek je kome se radi zove se lamivudin. Ispitivanje je pratilo 32 pacijenta. Svima je dijagnostikovan uznapredovali rak debelog creva koji je ozbiljno metastazirao uprkos dostupnim terapijama.
Pacijentima je davan lamivudin u znatno većim dozama. One su kod nekih bile i 400 odsto veće nego što se obično daje obolelima od HIV infekcije. Ovaj lek, inače, prema ranijim studijama, HIV pacijenti dobro podnose, bez nekih dodatnih neželjenih efekata. Obolelima od karcinoma debelog creva lamivudin je davan bez ikakve druge terapije za rak. Kod osam pacijenata napredovanje raka se zaustavilo. Kod još jednog postignut je takozvani „mešoviti odgovor“. Istraživački tim je zabeležio „ohrabrujuće biološke promene u tumorima putem biopsije pre i posle tretmana“.
Lek lamivudin pravi „virusnu mimikriju“
Nova saznanja govore da bi uz ovu terapiju karcinomi mogli da se ponašaju poput virusa, kaže koautor studije Benjamin Greenbaum, saradnik u Memorial Sloan Kettering Cancer i Njujorku. Zapravo, pojasnio je Greenbaum, uticaj lamivudina na tumorske ćelije je toliko sličan njegovom uticaju na HIV da predstavlja iznenađujući oblik „virusne mimikrije“.
Što se tiče različitih efekata kod pacijenata, dr Ting je mišljenja, a sa tim je saglasan i njegov tim, da su oni posledica različitih količina RT proteina koji se nalaze u ćelijama raka pacijenata. Lekari su optimistični i nadaju se većem broju studija koje bi mogle da istražuju prenamenu postojećih lekova sa kojima već postoji bogato kliničko iskustvo.
