Svrab kože i bolest bubrega: kada su povezani i zašto nastaje ova tegoba

Koža svrbi, češanje donosi tek kratko olakšanje, a noću tegoba može da postane toliko neprijatna da remeti san. Prva pomisao obično su suva koža, alergija ili novi preparat za negu. Međutim, kod osoba sa hroničnom bolešću bubrega svrab može biti povezan i sa promenama koje ova bolest izaziva u organizmu.

Ova tegoba naziva se svrab povezan sa hroničnom bolešću bubrega, odnosno pruritus. Ranije se često koristio naziv „uremijski svrab“, ali danas se zna da njegovo nastajanje nije moguće objasniti samo nakupljanjem otpadnih materija u krvi.

U kom stadijumu bolesti bubrega se javlja svrab

Svrab je češći kod uznapredovale hronične bolesti bubrega, naročito u četvrtom i petom stadijumu i kod osoba koje se leče dijalizom. Može da se javi i ranije, a ne mora da bude prisutan ni kod svih pacijenata sa veoma oslabljenom funkcijom bubrega.

Četvrti stadijum podrazumeva teško smanjenu sposobnost bubrega da filtriraju krv, uz procenjenu jačinu glomerulske filtracije, odnosno eGFR, od 15 do 29 ml/min/1,73 m². Peti stadijum označava bubrežnu slabost sa eGFR ispod 15 ml/min/1,73 m². Da bi se govorilo o hroničnoj bolesti, poremećaj mora da traje najmanje tri meseca.

Stadijum se određuje na osnovu nalaza, a ne prema jačini svraba. Za procenu zdravlja bubrega važni su analiza krvi, uključujući kreatinin i izračunati eGFR, kao i pregled urina i procena albumina u urinu. Rana bolest bubrega često nema simptome, pa odsustvo svraba ne znači da su bubrezi zdravi.

Zašto koža svrbi kada bubrezi slabije rade

Tačan mehanizam nije potpuno razjašnjen. Smatra se da se prepliće više procesa: zadržavanje materija koje bubrezi inače uklanjaju, hronična upala i promene u prenošenju nervnih signala odgovornih za osećaj svraba. Važnu ulogu može imati i veoma suva koža.

Istražuje se i poremećena ravnoteža aktivnosti takozvanih opioidnih receptora, koji učestvuju u regulisanju osećaja bola i svraba. Poremećaji metabolizma fosfora, kalcijuma i paratireoidnog hormona takođe mogu doprineti tegobama kod dela pacijenata.

Zato je objašnjenje da „toksini i minerali nadražuju nervne završetke“ suviše pojednostavljeno. Svrab nije pouzdan pokazatelj nivoa uree ili fosfora, niti se njegov uzrok može utvrditi jednim laboratorijskim rezultatom.

Kako izgleda ovaj svrab i šta još treba proveriti

Svrab može da zahvati veći deo tela ili samo pojedine regije, na primer leđa ili ruke. Nekada se javlja povremeno, a nekada je uporan i iscrpljujući. Može da se pojavi tokom dana ili noći, kao i pre, tokom ili posle dijalize.

Koža u početku može da izgleda sasvim uobičajeno, bez osipa. Tragovi češanja, ranice i zadebljanja mogu nastati naknadno. Kada tegoba remeti san i svakodnevno funkcionisanje, važno je da je pacijent prijavi lekaru.

Ipak, ni kod osobe koja već ima bolest bubrega ne treba svaki svrab automatski pripisati bubrezima. Ekcem, kontaktna iritacija, šuga, reakcije na lekove i bolesti jetre takođe mogu izazvati svrab. Pregled kože i razgovor o terapiji, trajanju i rasporedu tegoba pomažu da se utvrdi uzrok.

Šta može da ublaži tegobe

Osnovu nege čine redovno nanošenje neutralnih hidratantnih krema bez mirisa, tuširanje mlakom vodom i izbegavanje agresivnih sapuna. Kožu treba nežno osušiti tapkanjem, a nokte održavati kratkim kako bi se smanjilo povređivanje pri češanju.

Kod pacijenata na dijalizi nefrolog proverava adekvatnost lečenja i eventualne poremećaje metabolizma minerala. Ako nega kože nije dovoljna, postoje i terapije koje deluju na puteve prenošenja svraba. Izbor leka i doza moraju biti prilagođeni funkciji bubrega. Lekovi protiv alergije često nemaju zadovoljavajući efekat, jer ovaj svrab nije prvenstveno alergijska reakcija.

Uporan svrab bez jasnog uzroka, naročito ako ometa spavanje ili dovodi do ranica, razlog je za pregled. Osobe koje već imaju hroničnu bolest bubrega treba da ga pomenu svom nefrologu: to je tegoba koju treba proceniti i lečiti, a ne nešto što se podrazumeva i mora da se trpi.

(eKlinika.rs)