Naučnici otkrili nervne ćelije koje pokreću hronični svrab kod ekcema

Istraživači sa Univerziteta Mičigen (University of Michigan) identifikovali su do sada nepoznat senzorni put koji određuje kako dodir osetljivih dlačica na koži izaziva osećaj svraba. Otkriće bi moglo da predstavlja važan korak ka razvoju novih terapija za osobe koje pate od hroničnih kožnih oboljenja, poput ekcema, kod kojih postojeći tretmani često ne daju zadovoljavajuće rezultate.

Novo otkriće otvara put ka efikasnijem lečenju upornog svraba

Studija je otkrila specijalizovanu grupu nervnih ćelija povezanih sa veoma finim, kratkim dlačicama nalik ljudskim velus dlačicama, poznatijim kao „paperjaste dlačice“ ili „peach fuzz“. Naučnici su pokazali da upravo ove nervne ćelije imaju ključnu ulogu u nastanku takozvanog mehaničkog svraba. Rezultati istraživanja objavljeni su u uglednom naučnom časopisu Neuron.

Šta su otkrili naučnici?

Tim predvođen profesorom Bo Duanom sa Odeljenja za molekularnu, ćelijsku i razvojnu biologiju Univerziteta Mičigen otkrio je prethodno neprepoznatu vrstu dlačica kod miševa, kao i specijalizovanu populaciju neurona osetljivih na dodir koji su povezani upravo sa njima. Ove dlačice veoma podsećaju na tanke, kratke i svetle velus dlačice koje prekrivaju najveći deo ljudskog tela.

„Svrab je jedan od glavnih simptoma kod većine pacijenata sa hroničnim upalnim oboljenjima kože. Otkrili smo put za koji verujemo da ima veoma važnu ulogu i u akutnom i u hroničnom svrabu“, rekao je Duan.

Mehanički i hemijski svrab nisu isto

Većina ljudi je upoznata sa hemijskim svrabom, koji nastaje nakon ujeda komarca ili kontakta sa biljkama koje izazivaju iritaciju kože. Za takve vrste svraba postoje brojni preparati koji mogu da ublaže simptome. Međutim, kod bolesti kao što je ekcem situacija je drugačija. Tu dominira takozvani mehanički svrab, koji se prenosi posebnim nervnim putem i ne reaguje dobro na standardne terapije.

Upravo zato novo otkriće privlači veliku pažnju stručnjaka.

„Potrebna nam je nova meta za lečenje hroničnog svraba. Naši rezultati ukazuju da bi ova populacija neurona u budućnosti mogla da bude upravo takva meta“, istakao je Duan.

Dramatično smanjenje češanja kod miševa sa ekcemom

Tokom eksperimenata naučnici su koristili miševe sa hroničnom upalom kože, stanjem koje odgovara ekcemu kod ljudi. Životinje koje su imale aktivne neurone povezane sa velus-sličnim dlačicama pokazivale su uobičajeno ponašanje češanja. Međutim, kod miševa kod kojih su ovi neuroni bili uklonjeni ili deaktivirani, svrab i potreba za češanjem bili su značajno smanjeni.

Ovi rezultati sugerišu da upravo navedeni nervni put ima centralnu ulogu u nastanku hroničnog svraba.

Kako su istraživači dokazali ulogu ovih neurona?

Jedan od izazova bio je činjenica da miševi ne mogu verbalno da opišu osećaj svraba. Zbog toga su istraživači razvili poseban eksperimentalni model. Fino vlakno konca korišćeno je za nežnu stimulaciju velus-sličnih dlačica, nakon čega su beležene reakcije životinja.

Kada su identifikovali neurone odgovorne za svrab, naučnici su ih genetski modifikovali tako da postanu osetljivi na plavu svetlost. Osvetljavanje kože plavim svetlom izazvalo je identično ponašanje češanja kao i mehanička stimulacija dlačica, čime je potvrđena njihova ključna uloga.

I ljudi verovatno imaju isti mehanizam

Iako istraživači ne mogu direktno da sprovode iste eksperimente na ljudima, postoje snažni dokazi da sličan sistem postoji i kod naše vrste. Ljudi imaju gene neophodne za razvoj ovih neurona, a tim je identifikovao i proteine koji prenose signal svraba od dlačica ka kičmenoj moždini.

Zanimljivo je da su ljudski neuroni uzgojeni u laboratorijskim uslovima reagovali na iste proteine kao i neuroni kod miševa.

„Naša studija ukazuje da ljudi verovatno imaju isti mehanizam za prenos mehaničkog svraba. Takođe pokazuje da organizam poseduje poseban sistem namenjen upravo ovoj vrsti senzacije“, objasnio je Duan.

Zašto nas paperjaste dlačice ne teraju da se stalno češemo?

I ljudi i miševi imaju najveću koncentraciju ovih finih dlačica oko usta i ušiju. Naučnici smatraju da su se tokom evolucije razvile kao svojevrsni sistem ranog upozorenja koji pomaže sisarima da osete približavanje insekata, parazita ili drugih potencijalnih pretnji.

Međutim, pošto je veći deo ljudskog tela prekriven velus dlačicama, postavlja se pitanje zašto ne osećamo svrab neprekidno.

Odgovor se, prema ranijim istraživanjima istog tima, nalazi u kičmenoj moždini. U njoj postoje posebni „kontrolni“ nervni krugovi koji filtriraju i blokiraju većinu signala mehaničkog svraba. Signal se prenosi dalje samo kada je aktiviran na specifičan način i kada organizam proceni da je dovoljno važan.

Nova nada za pacijente sa hroničnim svrabom

Hronični svrab predstavlja jedan od najtežih simptoma kod pacijenata sa ekcemom i drugim inflamatornim bolestima kože. Često ozbiljno narušava kvalitet života, remeti san i dovodi do začaranog kruga češanja i dodatnog oštećenja kože.

Novo otkriće sugeriše da bi buduće terapije mogle da budu usmerene upravo na specijalizovane neurone povezane sa velus dlačicama, čime bi se omogućilo efikasnije ublažavanje svraba kod pacijenata kod kojih postojeći tretmani ne daju rezultate.

Ako se ovi nalazi potvrde i kod ljudi, mogli bi da otvore potpuno novo poglavlje u lečenju hroničnih kožnih oboljenja.

(eKlinika.rs)