Da li i vi posežete za antihistaminikom kada vas zasvrbi koža? Kod ekcema možda neće pomoći

Mnogi ljudi posežu za antihistaminicima kada se pojave svrab, crvenilo i druge tegobe na koži. Međutim, kada je uzrok atopijski dermatitis, ovi lekovi uglavnom ne donose olakšanje koje pacijent može stvarno da oseti, dok pojedini mogu da izazovu pospanost i smetnje u pamćenju i koncentraciji.

Atopijski dermatitis, često nazivan i ekcemom, hronično je zapaljensko oboljenje kože koje se smenjuje kroz periode poboljšanja i pogoršanja. Koža je suva, crvena, nadražena i intenzivno svrbi, a tegobe često remete san i svakodnevno funkcionisanje.

Pošto antihistaminici ublažavaju svrab kod urtikarije i drugih alergijskih stanja, često se koriste i kod atopijskog dermatitisa. Nova sistematska analiza, objavljena u medicinskom časopisu The BMJ, pokazuje da od njihove rutinske primene kod ekcema uglavnom nema klinički značajne koristi.

Analizirani podaci više od 6.200 dece i odraslih

Istraživači su analizirali 47 randomizovanih kliničkih ispitivanja, u kojima su učesnici nasumično raspoređivani u grupe koje su dobijale različite terapije ili placebo, kako bi rezultati poređenja bili što pouzdaniji.

Ispitivano je da li dodavanje oralnih antihistaminika postojećoj terapiji može da ublaži svrab i promene na koži, poboljša san i smanji učestalost pogoršanja bolesti.

Rezultati su pokazali da su antihistaminici prve i druge generacije doveli do malog statističkog poboljšanja, ali ono nije bilo dovoljno veliko da bi ga pacijenti stvarno osetili.

Na skali za procenu izraženosti atopijskog dermatitisa od nula do 83 poena, stanje se poboljšalo za prosečno 1,87 poena. Da bi promena bila primetna pacijentu, potrebno je poboljšanje od najmanje 8,2 poena.

Slično je bilo i sa svrabom. Na skali od nula do 10, antihistaminici su ga ublažili za manje od jednog poena, dok se promena od najmanje tri poena smatra dovoljno velikom da bi za pacijenta imala stvarni značaj.

Antihistaminici nisu sprečili nova pogoršanja

Analiza nije pokazala da antihistaminici značajno smanjuju poremećaje sna niti učestalost pogoršanja atopijskog dermatitisa. Sigurnost dokaza za ove rezultate bila je niža, pa su potrebna dodatna istraživanja, ali trenutni podaci ne podržavaju rutinsko propisivanje antihistaminika samo zbog ekcema.

Jedno od objašnjenja je to što svrab kod atopijskog dermatitisa ne nastaje isključivo, niti prvenstveno, delovanjem histamina. U njegovom razvoju učestvuju oštećena zaštitna barijera kože, zapaljenski procesi i složena komunikacija između imunskog i nervnog sistema. Zbog toga blokiranje histamina često nije dovoljno da donese vidljivo olakšanje.

Stariji antihistaminici mogu da utiču na kognitivne sposobnosti

Veću zabrinutost izazvali su neželjeni efekti antihistaminika prve generacije. To su stariji lekovi koji lakše prolaze u mozak i mogu da izazovu pospanost, usporene reakcije, zbunjenost i probleme sa pamćenjem i koncentracijom.

Prema rezultatima analize, njihova upotreba bila je povezana sa približno 66 dodatnih slučajeva kognitivnih smetnji na 1.000 lečenih pacijenata. Zabeležena je i veća verovatnoća da će pacijenti prekinuti terapiju zbog neželjenih reakcija.

Kod antihistaminika druge generacije rizik nije bio isti za sve lekove. Loratadin u analiziranim studijama nije bio povezan sa dodatnim slučajevima kognitivnih smetnji, dok su kod cetirizina i levocetirizina zabeležena mala povećanja rizika.

Ove brojke ipak treba tumačiti oprezno. One predstavljaju procene objedinjene iz različitih kliničkih studija i ne znače da će svaka osoba koja uzima određeni lek imati iste neželjene reakcije.

Šta je osnovno lečenje atopijskog dermatitisa

Rezultati ne znače da su svi antihistaminici loši niti da ih treba potpuno izbaciti iz terapije. Oni mogu da budu opravdani ako osoba, pored atopijskog dermatitisa, ima urtikariju, alergijski rinitis ili drugo oboljenje kod kojeg histamin ima važnu ulogu.

Međutim, samo smirujuće dejstvo starijih antihistaminika nije dovoljno dobar razlog za njihovu rutinsku upotrebu radi uspavljivanja osobe koju muči ekcem, posebno zbog mogućih neželjenih efekata narednog dana.

Osnovu nege i lečenja atopijskog dermatitisa čine:

• redovna upotreba emolijenasa, odnosno preparata koji obnavljaju i štite kožnu barijeru
• izbegavanje poznatih nadražujućih faktora
• kratko tuširanje mlakom, a ne vrućom vodom
• lokalni protivupalni lekovi koje propiše lekar
• kod težih oblika, fototerapija ili sistemska i biološka terapija prema proceni dermatologa.

Pacijenti ne bi trebalo samostalno da prekidaju antihistaminik koji im je propisan, naročito ako ga koriste zbog nekog drugog alergijskog oboljenja. Ako lek ne ublažava svrab ili izaziva pospanost, usporenost i probleme sa koncentracijom, potrebno je razgovarati sa lekarom o njegovoj opravdanosti i drugim mogućnostima lečenja.

(eKlinika.rs)