Medicinski informativni portal
Naslovna / Ishrana

Atopijski dermatitis – veza između ishrane i kožnih bolesti

Priredio/la: S.St.
9:00 - 26. 11. 2022.

Atopijski dermatitis je veoma često, hronično kožno oboljenje koje pogađa odrasle, decu i bebe. Koža na licu i telu je veoma suva i sklona iritaciji

atopijski dermatitis Atopijski dermatitis češće se javlja kod novorođenčadi i dece Foto: Shutterstock

Atopijski dermatitis, odnosno, crvenilo kože koja svrbi mnogi dovode u vezu sa ishranom. Međutim, hrana ili piće nisu uvek okidač za stanje kože koje se zove atopijski dermatitis (AD). Pre nego što isključite određenu hranu, treba postaviti dijagnozu i uraditi testove da bismo bili sigurni da ono što jedemo zaista izaziva crvenilo naše kože.

Atopijski dermatitis i hrana kao okidač

Atopijski dermatitis je hronično oboljenje kod koga je koža lica i/ili tela stalno suva, crvena, sklona iritaciji i svrbi. Povezan je sa alergijskim stanjima.

U SAD oko 18 miliona ljudi pati od atopijskog dermatitisa. Češće se javlja kod novorođenčadi i dece, ali mogu da ga imaju i odrasli. Kod većine dece sa AD vremenom se smanjuje crvenilo ili čak njegova pojava u potpunosti prestaje, kaže dr Yasmin Bhasin, alergolog u Midltaunu.

– Postoji tendencija da ove kožne reakcije nestanu negde do 5. godine, pa se atopijski dermatitis često poboljšava u 90 odsto slučajeva. Kod samo oko 30 procenata osoba sa atopijskim dermatitisom može da se desi da je za ovaj problem okidač hrana. Ukoliko ta hrana može da se izbaci iz ishrane vašeg deteta, kod oko 75-80 odsto dece poboljšanje se vidi već za nekoliko nedelja – kaže dr Bhasin.

U hranu koja bi mogla da bude okidač za pojavu crvenila na koži spadaju:

  • mleko i drugi mlečni proizvodi, uključujući hranu za bebe
  • jaja
  • soja
  • pšenica
  • kikiriki ili orasi
  • riba ili školjke
  • pirinač
  • susamovo seme ili ulje

Ali, pre nego što pretpostavimo da crvenilo kože izaziva bilo koja hrana ili grupa hrane i eliminišemo je, treba da potražimo mišljenje i savet alergologa ili dermatologa. Lekar će:

  • uraditi fizički pregled i uzeti kompletnu medicinsku istoriju
  • tražiti da mu kažemo gde i kada nastaje crvenilo kože
  • uraditi analize krvi ili kože da bi video da li uobičajene namirnice koje se smatraju okidačima izazivaju reakcije
  • predložiti kako da izbacimo hranu koja bi mogla da bude okidač i procenimo rezultate
  • propisati terapiju kako bi se ublažili crvenilo kože i svrab.

Ako su rezultati analize kože pozitivni, sledeći korak biće da određenu hranu izbacimo iz naše ili ishrane deteta tokom perioda od 6 nedelja, kaže dr Bhasin. Ako to ne pomogne, zahvaćene delove kože treba tretirati hidratantnim kremama ili steroidnim ili nesteroidnim lokalnim lekovima koje lekar propiše i dobijaju se na recept. Kod svraba mogu da pomognu i oralni antihistaminici.

Atopijski dermatitis i alergije – razlike

I dr Jessica Hui, pedijatar alergolog u National Jewish Health u Denveru koja istražuje atopijski dermatitis i alergije na hranu, kaže da treba da sačekamo pre nego što uspostavimo vezu između određene hrane i pojave atopijskog dermatitisa i tu hranu izbacimo iz naše ishrane.

Prvo treba razjasniti nekoliko različitih mitova i termina, dodaje ona. Kod atopijskog dermatitisa prvo vidimo osip i pomislimo da je alergija. Ali važno je da znamo razlike između prave alergije na hranu i atopijskog dermatitisa.

Prave alergije na hranu izazivaju koprivnjaču i osip, a ne atopijski dermatitis. One mogu da dovedu i do anafilakse, reakcije opasne po život koja onemogućava disanje. Alergolog na osnovu testiranja može da dijagnostikuje alergiju na hranu i propiše epipen, autoinjektor epinefrina za lečenje teških alergijskih reakcija, kaže Hui.

Ako postoji hrana na koju smo alergični, poput kikirikija ili školjki, dobićemo osip. Zato tu hranu moramo da izbegavamo i uvek kod sebe da imamo svoj injektor. Svaki susret sa tim alergenom izazvaće koprivnjaču kao reakciju.

Atopijski dermatitis, s druge strane, nije opasan po život. Ali može da bude neprijatan, da remeti san ili kvalitet života.

Na pregledu:

  • lekaru treba reći tačno kada i gde se pojavljuje osip
  • treba voditi beleške o izbijanju crvenila kože kako bi lekar lakše pronašao hranu ili druge okidače
  • treba fotografisati osip telefonom kako bi lekar mogao da ga vidi u slučaju da nestane pre pregleda.

Male pukotine na koži

Atopijski dermatitis može da izazove sitne pukotine na koži koje se ne vide golim okom. Hui, koja je nedavno bila koautor studije na tu temu, kaže da je normalan izgled kože oko crvenih, upaljenih žarišta kod ljudi sa atopijskim dermatitisom koji takođe imaju alergiju na hranu drugačiji. Ima veći nivo inflamatornih proteina i znake imunološke reakcije.

Koža deluje kao zaštitna barijera za naše telo, zadržavajući u njemu vlagu, a čestice koje izazivaju bolesti ili alergene izvan organizma, kaže ona.

Ako alergeni iz hrane prodru u kožu, naše telo ih vidi kao strano. Ako beba ili dete ima umerenu do tešku reakciju kože, roditelj možda neće moći da je kontroliše. Odlazak kod alergologa ne samo da će pomoći da nadgledate i lečite stanje kože, već će vam on dati uputstva o hrani i ishrani – kaže dr Hui. 

Teško je utvrditi okidače za svaku promenu na koži, posebno kod male dece, kaže Hui.

– Deci možemo da obučemo neki džemper, ona mogu da se igraju na tepihu, da se grle sa psom, a zatim da pojedu kreker s poda. Tipična mamina reakcija bila bi da mora da je kreker uzročnik crvenila. Deci može da curi nos, da se znoje ili da se kupaju u penastim kupkama od iritirajućih sapuna. Najlakše je samo kriviti hranu. Citrusno voće ili sok mogu da izazovu crvenilo ili iritaciju oko usta ili na licu i da odmah pomislimo da je reč o atopijskim dermatitisu – kaže ona.

Da li treba da izbacimo gluten

U skorije vreme, gluten, protein koji se nalazi u proizvodima od pšenice, raži i ječma, dovodi se u vezu sa različitim zdravstvenim problemima, ali gluten nije čest uzrok alergija na hranu ili kožnih reakcija – kaže dr Bhasin.

– Gluten je izazvao paniku. To je moda. Ljudi misle da mogu da pređu na ishranu bez glutena i da jedu hleb ili testeninu bez glutena, i da je to zdravije. Neki ljudi se kunu da je tako, ali često se dešava da se ispostavi da nisu alergični na gluten kada ih testiraju. Nemojte eliminisati gluten ili bilo koju drugu hranu pre nego što lekar potvrdi da je za vas to alergen i kaže vam da ga izbegavate – upozorava ona.

Možda se čini logičnim da se iz ishrane izbace namirnice za koje se misli da izazivaju atopijski dermatitis, ali mnogi alergolozi smatraju da bi trebalo da jedemo širok spektar hrane da bismo dobili sve hranljive materije koje su nam potrebne.

Osim toga, eliminacione dijete, kako ih zovu, nisu dobre za decu koja su u razvoju, kaže Hui. Od samog početka deci treba davati raznovrsnu hranu, osim ako pedijatar ne preporuči drugačije.

– To će omogućiti detetu da razvije toleranciju na različite namirnice. Pre nekoliko decenija govorili smo pacijentima da izbegavaju svu ovu navodno alergenu hranu. Međutim, sada čak ni tokom trudnoće ili dojenja ne ograničavamo ishranu majke. Želimo da deca imaju raznovrsnu ishranu. Može da se desi da ćete i dalje promene na koži morati da lečite preparatima za lokalnu primenu. Kako deca postaju starija, ovo stanje se poboljšava. Uz raznovrsnu ishranu, njihov organizam razviće toleranciju – zaključuje dr Bhasin.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend