Crveni vetar je akutno infektivno oboljenje, bakterijska infekcija kože koje je uglavnom posledica oštećenja, povrede epitela. Crveni vetar ili stručno erizipel nastaje usled delovanja bakterija iz familije streptokoka. Bolest se ispoljava na koži nogu, glave ili na bilo kojem delu tela. U najtežim slučajevima, kada se ne leči, može dovesti do razvoja sepse.
Kako se prenosi crveni vetar?
Crveni vetar je bakterijska infekcija kože koja pogađa gornji sloj kože ili limfne sudove. Bolesti najčešće prethodi neka povreda kože, koja otvara vrata za prodor bakterija u organizam. Erizipel može da se ponavlja i postane ozbiljna bolest ako se ne leči na odgovarajući način. U pitanju je bolest koja se prenosi neposrednim kontaktom sa inficiranom osobom, period inkubacije traje tri do četiri dana.
Faktori rizika za pojavu erizipela?
Uzročnik bolesti je bakterija streptococcus beta haemolythicus iz grupe A beta-hemolitičkog streptokoka. Crveni vetar pogađa i decu i sve starosne kategorije, s tim da su neke osobe u većem riziku. Pacijenti koji pate od venskih bolesti (ekcema), dijabetesa, trudnice, gojazne osobe, alkoholičari su u većem riziku od crvenog vetra. Bolesti često prethode povrede kože, a crveni vetar može biti i posledica hirurške rane, radioterapije, postojanja rana na koži.
Koji su simptomi erizipela?
Erizipel je neprijatan osip na koži. Usled delovanja bakterija dolazi do upale koja se najčešće javlja na nogama, licu, rukama. Pacijenti imaju povišenu telesnu temperaturu koja može da iznosi i 40 stepeni Celzijusa, hvata ih drhtavica, žale se na umor. Moguće su glavobolje i povraćanje.
Koža zahvaćena bolešću svrbi i zateže, a nakon 24 sata primetno je jako crvenilo koje je ograničeno otokom. Koža je topla na dodir, sjajna, jako crvena i bolna.
Kako se dijagnostikuje crveni vetar?
Bolest se dijagnostikuje kliničkim pregledom vidljivih simptoma kao što su rane, plikovi, ograničeni osip na koži. Lekar uzima medicinsku anamnezu, pita nas da li smo pretrpeli neku povredu ili operaciju. Moguće je i ispitivanje krvi, visok nivo belih krvnih zrnaca (limfocita) ukazuje na bakterijsku infekciju, dok visok nivo C-reaktivnog proteina ukazuje na upalni proces.
Oralni antibiotici su terapija kojom se leči erizipel, u težim slučajevima moguća je i intravenska primena antibiotika, najčešće penicilina. Lečenje je potrebno početi što ranije kako bi se izbegle teže infekcije i širenje bolesti na druge organe. Kod pacijenata alergičnih na penicilin, terapija se sprovodi drugim vrstama antibiotika.
Septički šok jedna od mogućih komplikacija bolesti
Lekari savetuju i primenu hladnih obloga, analgetika i nesteroidnih antiinflamatorni lekova koji mogu smanjiti bol i zapaljenje. Preporuka je da se noga drži u podignutom položaju kako bi se smanjio otok.
Komplikacije su retke ali moguće. Bakterija može prodreti u krvotok i proširiti se na srčane zaliske, kosti i zglobove. Moguće komplikacije su i hronični otok nogu, septički šok, poststreptokokni glomerulonefritis, gangrena, tromboflebitis (zapaljenje površinskih vena), ponovljene epizode infekcije.
Prevencija crvenog vetra
Bolest se može sprečiti određenom negom kože koja mora biti čista i dobro hidrirana. Potrebno je izbegavati stanja suve kože, povrede i posekotine. Erizipela je sklona recidivu, pa je potrebno da se pridržavamo mera kojima ćemo se maksimalno zaštiti od bakterijske infekcije.
Preporuka je da često peremo ruke, da koristimo sredstva za dezinfekciju na bazi alkohola. Bitno je da koža bude dobro hidrirana, da se redovno koristi propisana terapija. Potrebno je izbegavati češanje kože kako se ne bi širila infekcija. Znaci bolesti mogu brzo nestati za dan ili dva, ali koži će biti potrebno izvrsno vreme da se vrati u normalno stanje. Pojedini stručnjaci savetuju posle akutnog zapaljenja, ako je bolest zahvatila noge, preventivnu upotrebu elastičnih čarapa za vene.
