Jetra, centralna laboratorija našeg organizma sa metaboličkom i hemodinamskom ulogom, može doživeti oštećenja iz više razloga. Najčešći su virusi, upotreba i zloupotreba alkohola, ali i gojaznost. U njoj se delovanjem različitih uticaja stvara ožiljno tkivo, koje progresijom dovodi do fibroze ili ciroze, a na kraju može rezultirati i otkazivanjem.
Jetra je na udaru jedne loše navike: Kako se definiše teška zloupotreba alkohola i šta je „binge drinking“
Alkohol je danas socijalno (društveno) prihvaćena supstanca, uz to i afirmisana, često i poželjna. Društvene mreže, mediji i događaji na kojima se okuplja veliki broj ljudi su preplavljeni reklamama pića, pa sa socijalnog aspekta nije jednostavno govoriti o zloupotrebi alkohola. Struka upozorava da godišnje na nivou planete dolazi do tri miliona smrtnih ishoda zbog zloupotreba alkohola i to ne samo od bolesti jetre, već i drugih uticaja na zdravlje i život ljudi.
– Dijagnozu alkoholizma postavljaju psihijatri. Njihovo je i lečenje, budući da je reč o psihijatrijskoj dijagnozi. Uloga lekara interne medicine je da se bave posledicama zloupotrebe. Možemo reći da je zloupotreba svaki unos alkohola koji utiče na fizičko ili mentalno zdravlje. Postoji definicija teške zloupotrebe, koja podrazumeva unos više od 60 grama čistog alkohola po epizodi. Važno je objasniti i pojam „binge drinking“(bindž drinking). Za njega mi praktično nemamo adekvatniji prevod od „opijanje“. To je unos više od četiri ili više pića za žene i pet i više pića za muškarce u periodu od oko dva sata. Primetno je da se u poslednje vreme sreće i kod nas, iako smo ga više vezivali za „zapad“. Ljudi, većinom mladi, opijaju se tokom vikenda. Početkom nedelje se „trezne“ i nastavljaju sa aktivnostima. Takvo ponašanje nosi veliki rizik od razvoja akutnog alkoholnog hepatitisa i akutne insuficijencije jetre – kaže u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Tamara Milovanović, specijalista interne medicine i supspecijalista gastroenterohepatologije.
Jetra i alkoholna bolest: Koja vrsta pića nosi najviše rizika i zašto?
Prema rečima naše sagovornice, faktori rizika za razvoj alkoholne bolesti jetre su različiti. Pre svega, to je količina unetog alkohola dnevno. Dokazano je, naglašava profesorka, da svaki unos veći od jedne jedinice za žene i dve jedinice alkohola za muškarce jeste nešto što može imati posledice po zdravlje. Napominje i da, nažalost, lekari najčešće rade sa pacijentima koji već imaju odmakli stadijum insuficijencije jetre. Kod njih je unos veći od 60 grama alkohola na dnevnom nivou. Praćenjem pacijenata koji unose manje količine i sa manje odmaklim bolestima jetre, sprečile bi se dalje komplikacije i smrtni ishodi, kaže prof. dr Milovanović. Razlozi za kasnu dijagnostiku su takođe brojni: od izostanka simptoma do onih netipičnih, ali i sramote i stida zbog konzumiranja alkohola.
Suprotno starijim studijama, novije kažu da je za razvoj alkoholne bolesti jetre važna i vrsta alkohola koji konzumiramo, prenosi nam prof. dr Tamara Milovanović. Stoga je pivo po štetnosti na samom vrhu. Veoma je kalorično i nosi rizik kako od razvoja alkoholne, tako i od nealkoholne masne bolesti jetre, te progresije u fibrozu i cirozu, dodaje.
Žene su osetljivije na alkohol: Evo iz kog razloga se brže napiju i jetra im brže „strada“
Važan je i način unosa. Tako je uz veće količine i hrane i pića veća i potencijalna šteta po zdravlje. Razlog je, objašnjava profesorka, usporena apsorpcija. Isto tako, malnutricija i loša uhranjenost osoba koje ne jedu već samo piju vodi u bržu i agresivniju progresiju bolesti.
– Žene su osetljivije na alkohol od muškaraca budući da imaju manji sadržaj alkoholdehidrogenaze u želucu i u jetri. Reč je o enzimu koji razgrađuje alkohol. Zato se žene zapravo brže napiju. I bolest kod njih brže napreduje, delom zbog različitog sadržaja vode u kojoj se alkohol razgrađuje. Smatra se da ulogu u razgradnji imaju i polni hormoni. Još jedan problem je što se žene više i „bolje“ kriju kada piju. Epidemiološki podaci govore da ih sve više konzumira alkohol. U mlađoj populaciji (među tinejdžerima) razlika u polovima je minimalna – kaže profesorka Milovanović i dodaje:
Zašto neko ko pije više ne razvije alkoholnu bolest, a neko ko konzumira manje uđe u problem sa jetrom
– Uopšteno, kod oba pola, spomenuta malnutricija i poremećaj metabolizma toksina imaju uticaj i na jetru i na mišiće u detoksikaciji. Gojaznost i druge bolesti jetre uz alokohol nose i bržu progresiju alkoholne bolesti. Tu se štetan efekat alkohola ne sabira, već umnožava. Treba naglasiti i da različiti genski polimorfizmi koenzima koji učestvuju u metabolizmu alkohola prave predispoziciju za razvoj alkoholne bolesti. Ovde je objašnjenje zašto neko ko svakodnevno pije više ili manje ne razvije bolest jetre, a neko i na manju količinu alkohola ima problem i „skok“ nivoa transaminaza. Zato je higijensko-dijetetski režim od najveće važnosti.
Šta se događa sa jetrom kada dođe do alkoholne bolesti i koji je ključni metabolit štetnog uticaja
Prema rečima prof. dr Milovanović, prva promena u samoj jetri je povećana akumulacija masti zbog povećane sinteze i smanjene oksidacije masnih kiselina. Razlog je, kako kaže, uvećana permeabilnost (propustljivost) creva, koja je pod uticajem alkohola ugrožena.
– Metaboliti alkohola dospevaju u jetru i utiču na metabolizam masnih kiselina i šećera. Dolazi i do sekundarne aktivacije imunološkog odgovora uz povećan oksidativni stres i pojačanu produkciju oksidativnih metabolita. Ne samo da metaboliti alkohola utiču na mitohondrijalni metabolizam, već osobe koje zlupotrebljavaju alkohol zbog kompromitovane nutricije imaju i manje antioksidanasa. Ključni metabolit koji na više načina štetno utiče na jetru je acetaldehid. On je i toksin, i mutagen i karcinogen. Zbog toga su osobe koje zlupotrebljavaju alkohol sklone i razvoju ne samo malignih bolesti jetre već i drugih organa – upozorava prof. dr Tamara Milovanović, koja će u drugom delu razgovora za eKlinika portal govoriti o simptomima, znacima, dijagnostici i lečenju alkoholne bolesti jetre.
