Uvećana slezina otkriva se na fizičkom ili na ultrazvučnom pregledu i stanje je koje zahteva punu pažnju stručnjaka. Uvećanje ovog organa koji filtrira krv može da bude posledica prolazne infekcije, ali i određenih ozbiljnih patološka stanja. Nekada svemu mogu da prethode simptomi kao što su slabost, umor, češće prehlade, lako stvaranje modrica. Lekari naglašavaju da kod velikog dela pacijenata uvećana slezina nije praćena simptomima, kada je blago ili umereno uvećana uglavnom nema nikakvih tegoba.
Zašto dolazi do povećanja slezine?
Slezina je veličine šake, na gornjoj levoj strani stomaka, ispod levog rebra. U zavisnosti od pola i težine, u proseku je kod zdrave odrasle osobe teška oko 100 grama. Kada dođe do bolesti ili infekcije moguće je da se slezina poveća i da teži čak do jednog kilograma.
Sve može da nekada bude i posledica hormonske neravnoteže
Bolesti jetre kao što su hepatitis, ciroza, ili infekcije poput mononukleoze, poremećaji krvi, najčešće se „kriju“ iza uvećane slezine. Doktori skreću pažnju da je slezina uvećana i kod autoimunih bolesti kao što su reumatoidni artritis i lupus. Ali i kod nekih vrsta karcinoma, kao što su limfom i leukemija.
Hronična inflamatorna stanja, kao što su sarkoidoza i inflamatorna bolest creva nekada se javljaju kao uzroci uvećane slezine, a stanje se zapaža i posle primene određenih lekova na primer imunosupresiva posle transplantacije organa. Lekari navode da stanje može da bude i posledica hormonskog disbalansa ili da se javi i kod retkih genetskih poremećaja.
Moguće je da slezina bude u znatnoj meri uvećana i da nema tegoba
Kada dođe do uvećanja slezine javlja se bol u gornjem levom delu stomaka, koji može da se širi na levo rame ili leđa, pacijenti se žale na gubitak apetita, javlja se brz osećaj sitosti i posle konzumacije manje količine hrane.
Lekari naglašavaju da ipak većina pacijenata ne zna da ima uvećanu slezinu jer su simptomi retki. Kada je blago ili umereno povećana slezina obično ne izaziva probleme. Moguće je čak i da slezina bude u znatnoj meri uvećana i da nema nikakvih tegoba. Pacijenti se nekada žale na osećaj punoće u gornjem delu stomaka na levoj strani, ne mogu da spavaju na boku.
Kako se dijagnostikuje?
Uvećana slezina je stanje na koje lekar može da posumnja posle fizičkog pregleda pacijenta, palpacijom (opipavanjem). Kako bi bili dodatno sigurni u dijagnozu lekari će tražiti i dodatna snimanja i analizu krvne slike.
Broj eritrocita, leukocita i trombocita može pomoći u postavljanju dijagnoze, transaminaze i ukupni proteini mogu da upute u mogući uzrok uvećanja slezine. Obično se zapaža kod uvećanja slezine pad eritrocita, leukocita i trombocita, stručnjaci ipak upozoravaju da ovaj podatak nije dovoljan za dijagnozu, jer ne neophodno da se klinička slika sagleda u celosti. Radi se često ultrazvuk, CT snimanje.
Neće uvek biti potrebno lečenje
Uvećanje slezine se leči u zavisnosti od uzroka stanja. Moguće je da u nekim slučajevima neće biti potrebno lečenje, jer se na primer posle otklanjanja uzroka neke infekcije slezina vrati na svoju prvobitnu veličinu.
Ukoliko je stanje posledica bakterijske infekcije propisuju se antibiotici, ako je sve uzrokovano delovanjem parazita primenjuju se antiprotozojski lekovi, za smanjenje upale koriste se kortikosteroidi.
Kada se hirurški uklanja slezina?
Slezina je ključan činilac imunološkog sistema, jer otkriva štetne bakterije i viruse. U sadejstvu sa limfnim čvorovima, na prisustvo bakterija ili virusa, reaguje stvaranjem limfocita, belih krvnih zrnaca koja proizvode antitela i na taj način uništavaju bakterije ili viruse. Lekari kažu da je zbog ove funkcije slezina bitan saveznik u očuvanju našeg zdravlja, pa se zato hirurško uklanjanje slezine radi tek kada ni jedan način lečenja nije dao rezultate.
Splenektomija je hirurško uklanjanje slezine i lekari se odlučuju na ovaj korak tek kada uvećana slezina počne da ometa rad drugih organa ili ako postoji opasnost od njenog pucanja. Splenektomija se obično radi posle teških povreda i oštećenja slezine, u stanjima kada dođe do teške anemije. Stručnjaci naglašavaju da je su ovo samo neki od načina lečenja, koje se planira u skladu sa individualnim potrebama pacijenta.
