Povišeni limfociti mogu biti upozorenje na patološki proces u organizmu, ali nisu uvek i znak bolesti. Izažito jak fizički napor, stres i neki lekovi mogu dovesti do povišenih vrednosti limfocita. Limfociti su deo belih krvnih zrnaca (leukocita) i najmanje ćelije u krvi koje proizvode antitela. Kada u organizam prodru bakterije, virusi ili mikroorganizmi, na „scenu stupaju“ limfociti, koji su vođe napada na uljeze.
Kod kojih bolesti se najčešće javljaju povišeni limfociti?
Povišeni limfociti se uočavaju kod pacijenata sa dijagnozom gripa, varičela, Epstein-Barr virusa, ali i karcinoma. Limfociti su ćelije koje učestvuju u stvaranju našeg imunog sistema i zaslužni su za ćelijsku memoriju, jer svaki put kada je telo izloženo delovanju bakterija, virusa i drugih patogena, prepoznaju opasnost i počinju da se reprodukuju kako bi se borili protiv infekcije. To znači da igraju vitalnu ulogu u održavanju zdravlja.
T i B limfociti učestvuju u stvaranju imune memorije, prikupljaju informacije o, na primer, virusu i pripremaju se za moguće buduće napade na taj virus. Vakcine deluju tako što aktiviraju inicijalni imuni odgovor koji stvara imunu memoriju, bez nastanka bolesti, i spremaju telo da se zaštiti od nekog virusa ili bakterije. T limfociti otkrivaju uljeze u telu i uništavaju ih, a B limfociti stvaraju antitela. T i B limfociti prisutni su u limfnim organima i krvi.
Referentne vrednosti limfocita
Nivo limfocita zavisi od uzrasta osobe; normalne vrednosti kod odraslih su od 1.000 do 4.800 limfocita po mikrolitru krvi. Referentne vrednosti kod dece su od 3.000 do 9.500 limfocita po mikrolitru krvi. Laboratorije imaju različita merenja, pa nivo može varirati u zavisnosti od laboratorije.
– Sam po sebi laboratorijski nalaz koji pokazuje mnogo veće ili niže koncentracije limfocita nije uvek razlog za brigu. Ovo je samo poruka da se nešto dešava u organizmu. Potrebno je odrediti tačno o čemu se radi – kaže dr Elias Jabbour, koji se bavi lečenjem leukemije, posebno akutne limfocitne leukemije.
Kada dolazi do problema?
Sinteza limfocita počinje u koštanoj srži od ćelija prethodnica. Ove ćelije kasnije sazrevaju u T limfocite u timusu, dok B limfociti sazrevaju u koštanoj srži. Potom T i B limfociti prelaze u slezinu i limfne čvorove i reaguju po potrebi, putujući zatim po organizmu i boreći se protiv pretnji po imunološki sistem.
Do problema dolazi kada sinteza ili odumiranje limfocita nije pravilna, što može dovesti do razvoja akutne ili hronične leukemije. Akutna leukemija je bolest koja zahvata nezrele ili nedovoljno razvijene ćelije, dok je hronična leukemija rak krvi koji, za razliku od akutne leukemije, sporo napreduje, zbog čega dolazi do rasta ćelija.
Kada obavezno potražiti lekarsku pomoć?
Dr Elias Jabbour naglašava da je rak samo jedan od razloga abnormalnog nivoa limfocita. Povišene vrednosti leukocita mogu se videti kod bakterijskih infekcija, virusnih infekcija poput covid 19 i citomegalovirusa, kao i kod autoimunih poremećaja poput lupusa, reumatoidnog artritisa i multiple skleroze.
– Ukoliko se, na primer, lečimo od bakterijske infekcije i antibiotici deluju, povišene vrednosti limfocita mogu biti očekivane – objašnjava dr Jabbour.
U slučaju nenamernog gubitka telesne težine, produženog osećaja jakog umora, otoka limfnih čvorova ili povišene telesne temperature koja ne može da se snizi ni nakon upotrebe lekova, savetuje se da potražimo lekarsku pomoć, navodi dr Jabbour.
