Lepa Lukić (83) je kraljica narodne muzike, ali one prave, iz vremena kada to nije mogao da radi ko hoće ili ko plati. Svako doba nosi nešto novo, neke svoje instant „vrednosti“. Ipak, ono što suštinski vredi ipak će nas sve, iako se to možda tako ne čini kada na stvari gledamo površno, nadživeti. O tome ne odlučujemo mi već upravo vreme, i delo, koje za sobom ostavimo.
Lepa Lukić: Od malena dobar i zdrav glas, koji je služi i danas
A zamislite kroz kakva je sve iskušenja život nosio devojčicu iz seoceta Miločaj kraj Kraljeva, koju je još pedesetih godina prošlog veka majka Milosija vodila na audicije i pevačka takmičenja na kojima je od šale pobeđivala i mnogo starije od sebe? Lepa Lukić je od malena znala ko je i šta će biti, pa joj je tako posle jednog takvog nastupa ponuđeno da snimi legendarni hit „Od izvora dva putića“. Sa lakoćom je nosila pesmu uz mnogo ljubavi. Kada ona pusti svoj raskošni, čisti glas, utisku da pevaju slavuji ni vreme ne može ništa.
Lepa, međutim, nije kao adut imala samo taj „kristal u glasu“. Uz stasitost, damsko nošenje i osmeh, imala je a ima i danas – emociju. Jednu iskrenu čistotu i ljudskost, onu pravu, narodsku. Kod nje je i danas sve baš onako kako oseća i želi. Tako i radi. A Bogu hvala, kako kaže na početku razgovora za eKlinika portal, može joj se, jer joj je zdravlje dobro i služi je, pa je tako služi i dobar glas.
Tajna dugovečnosti je pre svega moja genetika, kaže Lepa Lukić
Čemu dugujete svoju dugovečnost, pitamo je, a ona u svom stilu izgovara „iz topa“:
– Moja majka Milosija je živela 94 godine, kako čemu? Bila je zdrava, a i ja sam, na nju. Služi me zdravlje pa i danas mogu da pevam dva sata bez problema. Ja pevam samo te velike koncerte, dugo traju i treba dosta energije za njih. Dođu mi i gosti, evo kao što je bilo u Nišu nedavno, pevali su po tri pesme, ali ja sam pevala duže od svih njih i ništa mi to ne smeta. Naprotiv. Ja to volim, to sam ja. Zato i ne može da bude drugačije i tako će biti dok sam živa.
Zdrava hrana? Pa, ne baš, ali postoji tajna
Dobro, kažemo. Genetika – u redu. Ali mora biti još nešto. Da li pazi šta jede, pije?
– Kako da pazim šta jedem na tim putovanjima, turnejama? Dođeš, sedneš posle koncerta, iznesu ti svakakve đakonije koje nisu zdrave, ali kad duša hoće možda baš to da pojede… I šta ću, kako da pazim. Ali, ja najviše volim da jedem kašikom. Suvomesnate proizvode i to što je prerađeno uopšte ne držim u kući. Znači, samo kašika i kuvano, osim kada idem na put pa nema drugo – jasna je naša sagovornica.
Lepa Lukić, Natalija Cajić (Jugoton) i Želimir Babogredac (Croatia Records): Sa nedavne zagrebačke promocije reizdanja albuma „Vatra“ objavljenog 1985.godine za Jugoton Foto: Filip Kovačević
Energija ključna nadoknada za neke druge navike
Izdržava Lepa i duga putovanja na druge kontinente, pa se tako pre nekoliko dana vratila sa kanadske turneje. Mesec dana je odsustvovala iz Srbije, ali je to vreme uz koncerte iskoristila za još nešto što, i to nam priznaje, ovde ne čini – šetnju.
Prijteljica kod koje odseda u Kanadi živi u blizini velikog parka pa su šetale redovno. Uz kućne poslove i naporne koncerte, ovde to ne praktikuje redovno jer ne stiže. Ali, i to nadoknađuje energijom, pa se čini da je uz genetiku možda to i ključni odgovor. Lepa je saglasna da je u njenoj zdravoj, dobroj energiji ključ, uz dobar, pozitivan duh, smeh sa prijateljima i kolegama, „okretanje“ čak i manje lepih stvari na šalu.
Neke od tih anegdota čiji je Lepa jedan od aktera su ušle u legende, ne urbane, već one prave, narodske. Prepričavaju se i danas u muzičarskim krugovima uz mnogo zdravog humora. A to je ono što zaista krasi i opisuje naš narod, čiji je sagovornica eKlinika portala potpuno autentičan predstavnik, i kad je lepo i kada je neka muka.
Za čim jedino žalim…
Ne krije to, pa je na naše pitanje da li žali za nečim kada pogleda unazad odgovorila bez tuge u glasu, ceneći ono što ima i što je od života dobila.
– Žalim jedino za tim što nisam mogla da postanem majka. Ali ko sam ja da se ljutim na život i da želim nešto više? Pevačica koja je radila ono što voli i radi i danas, posle 54 godine karijere a kao da imam 20? Svi me vole, poštuju… Zdrava sam. Pa na šta bi to ličilo da sam ljuta na život, šta od njega da poželim još, da budem dva puta Lepa? Ne može to… I ne ide… – odgovara kraljica one prave narodne pesme.
Veliki beogradski koncert kao kruna karijere, ali ne i njen završetak
Lepu ovih dana gledamo i slušamo kako neumorno najavljuje svoj solistički, beogradski koncert uz pratnju orkestra još jedne muzičke legende, maestra na harmonici Miše Mijatovića, Lepinog zemljaka iz Kraljeva. I u najavama koncerta je visprenija, okretnija i profesionalnija nego mnoge njene kolege sa estrade, pa i one mlađe. Na raspolaganju uvek i svima za sva pitanja, ne glumi zvezdu. Za to niti ima potrebe, niti to ume.
Lepa Lukić: U dobroj fizičkoj formi i danas, bez problema peva i dva sata na zahtevnim koncertima punim glasom Foto: Nikola Tomić
– Jedva čekam taj koncert u sali Doma sindikata. Tu sam počela karijeru i sigurno će biti emotivno. Biće i brojni gosti, a ja ću pevati za moju publiku svim srcem. Hvala Bogu što me glas služi pa to mogu, ne bih ja dozvolila da izađem na scenu a da nešto sa glasom ne valja, da se mučim, stenjem. Ali to nije oproštajni koncert, neću ja još da završavam (smeh), samo moj „dug“ beogradskoj publici i svim ljudima koji u dobroj pesmi još uvek uživaju i umeju da prepoznaju ono što je vredno – ispričala je za eKlinika portal legendarna Lepa Lukić.
