Pik obolelih od prehlade i gripa tek se očekuje, moguće su i bakterijske superinfekcije, kaže dr Vujatović

Prehlada i grip su bolesti smanjene otpornosti organizma. Ove godine beleži se malo teža klinička slika akutnih respiratornih infekcija. Lekari navode da su se već u prvoj dekadi novembra pojavili prvi pacijenti sa klasičnim znacima gripa, kao što su visoka telesna temperatura i brzo nastajanje simptoma. Pacijenti se žale na osećaj malaksalosti sa pratećim bolovima u mišićima i zglobovima. Stručnjaci veruju da pik respiratornih infekcija možemo da očekujemo u februaru, posle prvog otopljenja, a potom zahlađenja i povratka dece sa školskog raspusta. Grip i prehlada se uz malo truda uspešno leče i nestaju posle sedam dana. Komplikacije tokom kojih prehlada preraste u bronhitis ili zapaljenje pluća najčešće su kod osoba koje se ne leče i rade i pored tegoba jer veruju da im „nije ništa“.

Dominira grip tipa A

Akutne respiratorne infekcije najčešće uzrokuju virusi, nešto ređe bakterije. Najčešći su virusi influence, respiratorni sincicijalni virus (RSV), rinovirusi i adenovirusi.

Kada je reč o gripu, ove godine najdominantniji je tip gripa A, što u razgovoru za portal eKlinika potvrđuje lekar opšte medicine dr Milica Vujatović.

- Jedna grupa pacijenata je ona kod koje su zastupljeni klasični virusni rinitisi (prehlada). Ove infekcije najčešće su posledica delovanja adenovirusa. Razlikuju se od gripa jer ne daju visoke temperature. U slučaju prehlade telesne temperature su niže, do 38–38,5 stepeni, a klinička slika je blaža, sa ne toliko izraženom malaksalošću i slabijim bolovima u mišićima - kaže dr Vujatović.

Grip i COVID-19

Dr Vujatović napominje da ona lično, prilikom testiranja pacijenata, nije zabeležila u proteklih nekoliko meseci nijedan slučaj COVID-19. Dodaje da smo usled epidemije COVID-19 donekle zaboravili kako izgleda grip, koji može da bude veoma iscrpljujuća infekcija.

- Grip počinje naglo, bukvalno obori čoveka za par sati. U toku prepodneva krene grebanje u grlu, a već do večeri razvije se temperatura iznad 39 stepeni sa svim pratećim simptomima. COVID se razvija postepeno i retko daje visoke temperature, a može da prođe i bez temperature. Kod ove poslednje varijante COVID-19 dominantna tegoba je oštar bol u grlu - objašnjava dr Vujatović.

Kada da dođemo kod lekara?

- Svaka visoka temperatura koja traje duže od dva do tri dana znači da je vreme da se javimo lekaru. Grip pati suv kašalj. Ukoliko ne dođe do smirenja, taj kašalj dodatno iscrpljuje pacijenta. Nažalost, često čekamo da sve prođe samo od sebe, pojedini pacijenti javljaju se na pregled tek kada već dođe do komplikacija u vidu bronhitisa ili bronhopneumonije. Kod jedne grupe pacijenata može da dođe i do bakterijskih superinfekcija. Dolazi do pada imuniteta i moguć je sinuzitis, upala srednjeg uha, naročito u dečjem uzrastu - napominje dr Milica Vujatović.

Gde najčešće grešimo kada je u pitanju lečenje respiratornih infekcija?

- Nadamo se da će sve da prođe samo od sebe, idemo na posao, nastavljamo da funkcionišemo, popijemo lekove za obaranje temperature i ponašamo se kao da bolest ne postoji. Čekamo da prođe i obično se javimo lekaru tek kada u kasnijem periodu nastupe komplikacije. Mirovanje je apsolutno potrebno, čak i kada dođe do poboljšanja posle dan ili dva. Moramo da damo telu vremena da se oporavi od same virusne infekcije. To znači da nema odlaska na posao ili u bilo kakve kolektive tokom tih sedam dana. Na ovaj način najbolje štitimo druge, ali i sebe. Smatram da svaka respiratorna, pogotovo zimska infekcija zahteva simptomatsku terapiju i apsolutno mirovanje, u zavisnosti od kliničke slike, u trajanju između tri i sedam dana kako bi se organizam oporavio - naglašava dr Vujatović.

Mogu li preparati koji se kupuju bez lekarskog recepta da ubrzaju oporavak?

Lekari pacijentima, pored mirovanja, najčešće savetuju dovoljne količine tečnosti, zdrav način ishrane sa dosta vitamina i minerala koji će osnažiti telo u borbi protiv infekcije. Za ublažavanje simptoma postoji i dosta preparata koji mogu da se nabave u slobodnoj prodaji. Dr Milica Vujatović objašnjava da ovi preparati samo ublažavaju postojeće simptome, ali ne ubrzavaju oporavak od prehlade.

Kako da se zaštitimo?

Meteorolozi predviđaju periode sa nešto višim i nešto nižim temperaturama vazduha. Dr Vujatović kaže da sa naletom nešto viših dnevnih temperatura neće doći do pogoršanja, već tokom prvog sledećeg zahlađenja.

- Počeće i školska godina, bićemo više u zatvorenom prostoru, kada su veće mogućnosti infekcije u kolektivima. Savet je da izbegavamo gužve kada je to moguće, da redovno provetravamo prostorije i unosimo povećane količine vitamina i tečnosti. Ako smo prehlađeni, potrebno je da nosimo zaštitnu masku. Iako je vakcinacija protiv gripa počela još u oktobru, nije kasno ni sada da se vakcinišemo, nakon vakcinacije imunitet formira u periodu od dve do četiri nedelje - zaključuje dr Milica Vujatović.

(eKlinika)