Šizofrenija (shizofrenija) je težak psihotični poremećaj nastao kao posledica neplavilnosti u funkcionisanju mozga. Postoji više vrsta, a hebefrena (hebefrenična ili dezorganizovana) šizofrenija karakteristična je pre svega po naglim i učestalim promenama afektivnog ponašanja i impulsivnosti.
Šizofrenija ozbiljno utiče na organizaciju i realizaciju gotovo svih sfera i životnih zadataka
Oboleli od šizofrenije trpe ne samo zdravstvene, već i socijalne posledice. Veoma često su to zbog načina života osobe lošijeg ekonomsko-socijalnog statusa. Takođe su, iako ima izuzetaka, u statusu samca, što psiholozi objašnjavaju spektrom poremećaja: mentalne i svake druge dezorganizacije, motivacije, volje i izostanka libida, karakterističnog za osobe sa ovom dijagnozom.
Najvažnije je redovno uzimati propisanu terapiju, jer statistika kaže da u proseku svaka treća osoba sa ovim poremećajem pokuša da izvrši suicid. Svakoj desetoj to nažalost uspe. Što se nasilnih poriva osoba sa šizofrenijom, neki istraživači su se bavili ovom vezom i došli do zaključaka da kod hebefrene šizofrenije, jednog od tipova, postoji povećana sklonost ka nasilju prema drugim licima.
Pacijenti sa šizofrenijom često pate i od drugih psihijatrijskih bolesti, a brojke kažu da prednjače poremećaji koji su proizvod upotrebe i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Vrste šizofrenije i šta ih karakteriše
Šizofrenija ima nekoliko podtipova. Najčešća je paranoidna, koju opisuju relativno stalne sumanute ideje. Mogu biti praćene zvučnim halucinacijama i poremećajem opažanja. Ovi pacijenti imaju sumanute ideje da ih neko proganja, poremećene odnose, fikciju o telesnim promena ili ljubomori, izražene halucinatorne glasove u glavi koji prete ili naređuju. Takođe, prisutne su neverbalne slušne halucinacije (smeh, pevušenje, zviždanje…).
Katatonu šizofreniju odlikuje upadljivi psihomotorni poremećaj koji može da varira po intenzitetu u ekstremima: od hiper pokretljivosti do dugotrajnije ukočenosti ekstremiteta. Jednostavna (simpleks) šizofrenija spada u relativno redak podtip sa izmenjenim, neobičnim ponašanjem, nesposobnošću prilagođavanja socijalnim i društvenim pravilima i padom ukupne fokusiranosti i produktivnosti. Kod ove vrste šizofrenije uglavnom nema sumanutih ideja i halucinacija, a po intenzitetu je manje psihotična od drugih tipova šizofrenije. Nediferencirana šizofrenija prisutna je kod osoba koje ispunjavaju opšte dijagnostičke kriterijume, ali se ne poklapaju ni sa jednim od podtipova.
Konačno, veoma intrigantan tip je heberfena šizofrenija (hebefrenična ili dezorganizovana), sa kojom pacijenti uz niz drugih simptoma imaju izrazitu tendenciju ka osamljivanju. Najčešće se javlja između 15. i 25. godine života.
Hebefrena šizofrenija: Detalji koji je opisuju i mogući simptomi
Hebefrenu šizofreniju karakterišu izrazite promene afektivnog ponašanja, sumanute ideje i halucinacije koje se javljaju povremeno. Ponašanje je često nepredvidivo i veoma impulsivno, raspoloženje može da bude neprimereno situaciji, misli izrazito dezorganizovane. Dezorganizovanost ima uporište i u jednom od naziva ovog tipa, pa se tako hebrefrena ili hebefrenična šizofrenija naziva i dezorganizovana. Najkarakterističnije za ovaj podtip šizofrenije su simptomi koji prekidaju, ometaju ili ozbiljno narušavaju misaoni proces, razmišljanje i komunikaciju. Tu je i dezorganizovani govor, kao i emocionalna otupelost.
Svakodnevni izazovi osoba sa heberfenom šizofrenijom
Primetni su problemi sa obavljanjem rutinskih zadataka kao što su lična higijena i uobičajena briga o sebi, jake emocionalne reakcije na način koji nije u skladu sa situacijom, kao i problemi u komunikaciji. Ove osobe često zloupotrebljavaju reči ili ih koriste pogrešnim redosledom. Imaju probleme sa razmišljanjem, donošenjem zaključaka i odgovarajućim reakcijama. Nelogično se izražavaju, upotrebljavaju besmislene reči ili ih izmišljaju, bez reda i logike. Zaboravljaju čak i skorašnje događaje.
Koračaju ili hodaju u krugovima i imaju probleme u razumevanju svakodnevnih stvari. Daju nepovezane odgovore na pitanja, ponavljaju fraze ili reči. Takođe, ne ispunjavaju zadate ciljeve kojeg god intenziteta i važnosti, i imaju izazove sa kontrolom impulsa. Pokazuju nemogućnost uspostavljanja kontakta i fokusa očima, kriju pogled, ponašaju se infantilno.
Zbog svega navedenog često se povlače iz socijalnog okruženja u samoizolaciju, uz velike poteškoće u socijalnim i društvenim odnosima.
Imam sizofreniju…Imam 60 GODINA.ne osjecam,glad,zedj,umbrella,ne spavam VEC 2 GODINE…Neman halucinacije…Boris se koliko mogu….pozdrav…