Jak imunitet je najbolja odbrana organizma od različitih bolesti. Imunitet se sastoji od ćelija, tkiva i organa, koje zajedno nastoje da uoče i uklone patogene bakterije, viruse, gljivice, parazite koji mogu da naškode telu. Oslabljeni imunitet je krivac za razne bolesti, a u skorije vreme sve je aktuelnija teza prema kojoj, neadekvatno funkcionisanje imunog sistema može da dovede ne samo do organskih, već i psihičkih bolesti.
Psihoza uzrokovana autoimunom bolešću
Godine 2012. objavljenja je knjiga Brain on Fire, autorke novinarke Suzane Kalahan. Ova knjiga navodi da psihotični poremećaji mogu da budu posledica neadekvatnog rada imunog sistema i bila je predmet pažnje neurologa i psihijatra. Kalahan smatra da je psihoza koju je ona pretrpela uzrokovana autoimunom bolešću, stanjem u kojem imuni sistem greškom napada sopstveni organizam, to jest stvara antitela protiv sopstvenih ćelija.
Postoji oko 80 vrsta autoimunih bolesti, neke mogu da oštete samo jedan organ, na primer pankreas pa da dođe do razvoja dijabetesa tipa 1, druge zahvataju ceo organizam, na primer sistemski eritemski lupus.
Imunitet i letargični encefalitis, moguća veza
Istraživači koji proučavaju šizofreniju sve više razmišljaju o uticaju parazita i virusa, a sama veza između šizofrenije i imunog sistema nije nepoznanica stručnoj javnosti. U jeku pandemije gripa 1918. godine, psihotični poremećaji su dovođeni u vezu sa letargičnim encefalitisom – bolešću spavanja koja je posledica infekcije mozga. Stručnjaci nisu bili sigurni u uzročnik bolesti i vezu bolesti sa gripom. Tada se smatralo da je sve možda posledica ratnog stanja i veće pokretljivosti stanovišta. Bolest je bila praćena simptomima depresije i anksioznosti, iscrpljenost je bila karakteristika letargičnog encefalitisa zbog koje su pacijenti danima ležali.
Dopamin i šizofrenija
Kasnije ja bila aktuelna hipoteza koje je tvrdila da je šizofrenija rezultat neravnoteže u načinu prenosa, sinteze dopamina u mozgu. Smatra se da šizofrenija može da se razvije kao posledica prekomernog lučenja dopamina, druge teorije ispituju oštećenja pokrivača nervnih ćelija kod obolelih od šizofrenije.
Sledile su teorije koje šizofreniju označavaju kao razvojni poremećaj koji se javlja u adolescenciji, ipak ova teza nije objasnila do kraja različite uzroke poremećaja unutar spektra šizofrenije. Iako, postoji dosta različitih teorija koje nastoje da objasne ovaj težak psihički poremećaj, nikada nije nestala ideja prema kojoj poremećaji na nivou imunskog sistema mogu da dovedu do šizofrenije.
Imunitet kao “okidač” za šizofreniju
Skorašnja istraživanja ispituju vezu između šizofrenije i izloženosti parazitima, a ovi nalazi su podstakli istraživanja o imunim poremećajima kao mogućem uzroku šizofrenije.
Oslabljen imunitet može da bude i uzrok raznih bolesti, imuni sistem slabi i pod uticajem stresa, zbog loše ishrane sa malo vitamina, minerala i zdravih masnoća. Nedovoljno sna, loša higijena, fizička neaktivnost ili naporan intelektualni i fizički rad isto mogu da oslabe imuni sistem. Svi navedeni uzroci i patogeni izazivaju upalne procese.
Šta se dešava kada dođe do slabljenja krvno-moždane barijere?
Centralni nervni sistem uklanja štetne materije, reguliše neurotransmitere, sprečava infekcije i na taj način štiti zdravlje mozga. Cerebrospinalna tečnost okružuje mozak i kičmenu moždinu, stvarajući barijeru između krvotoka i mozga. Stručnjaci kažu da je neuroinflamacija inflamacijski odgovor u centralnom nervnom sistemu u toku bolesti ili povrede centralnog nervnog sistema, posredovan komunikacijom između centralnog nervnog sistema i imunskog sistema.
Neuroinflamacija može da bude kratkotrajno ili hronično zapaljenje nervnog sistema (mozga i kičmene moždine) sreće se u bolestima kao što su Alchajmerova bolest, multiple skleroza, javlja se posle povede mozga, jakog i produženog stresa. Usled ovih bolesti, povreda glave može da dođe do slabljenja krvno-moždane barijere i pojačane osetljivosti mozga na patogene.
Kako promene imuniteta utiču na šizofreniju?
Skorašnja istraživanja navode da oslabljeni imunitet, promene u imunološkom sistemu mogu da utiču na pojavu šizofrenije. Meta-analiza koja je obuhvatila 69 studija, u kojima je učestvovalo više od 5.000 osoba, pratila je markere inflamacije kao što su bela krvna zrnca i citokini kod pacijenata sa šizofrenijom. Veći nivoi proteina upale su registrovani kod 3,1 do 23,5 odsto pacijenata.
Psiholog Sarah An Myers naglašava da su ovi nalazi veoma kompleksni, jer i antipsihotici mogu da povećavaju broj belih krvnih zrnaca.
– Abnormalni proteini u cerebrospinalnoj tečnosti takođe su povezani sa dijabetesom, alkoholizmom. Studije koje su obuhvaćene ovim istraživanjem nisu u svim slučajevima jasno uzimale u obzir navedene faktore i druga sekundarna stanja kao što je na primer autoimuni encefalitis – naglašava Myers.
Šizofrenija je kompleksna bolest na koju utiče više faktora
Oslabljena funkcija imunskog sistema može da doprinese, kako navode novija istraživanja, poremećajima iz različitog spektra šizofrenije. Nije dovoljno jasno da li loš imuni sistem može direktno da dovede do psihoze.
Šizofrenija je veoma kompleksna bolest, praćena različitim simptomima. Veruje se da može da bude posledica jače biološke osetljivosti kada pri razvoju centralnog nervnog sistema dolazi do greške, smatra se da nastaje i zbog razvojnih poremećaja mozga ( mogu da budu urođeni, a nekada nastaju u trudnoći). Šizofrenija je ipak bolest koja može da bude i posledica emotivnih teškoća. Postoje dokazi kako iznenadna smrt bliske sobe, prekid ljubavne veze, nepovoljni životni uslovi (siromaštvo, nezaposlenost) mogu da iniciraju epigenetske promene koje bi mogle da utiču na transkripciju gena i nastanak bolesti.
