Meningitis se definiše kao upala mekih moždanica (meninga), koje obavijaju moždano tkivo i kičmenu moždinu. Reč je o akutnoj, infektivnoj i često životno ugrožavajućoj bolesti koja je uzrokovana delovanjem virusa, bakterija i drugih mikoorganizama, a nekada i isprovocirana nesmotrenim ponašanjem neke osobe. Nedovoljno osušena i vlažna kosa, po hladnom danu, neće izazvati meningitis, ali može usloviti upalu srednjeg uha i sinusa, predisponirajućih faktora za nastanak bakterijskog meningitisa, upozoravaju doktori.
Meningitis zahteva brzu dijagnozu i terapiju
Glavobolja, povišena telesna temperatura, mučnina, povraćanje, preterana osetljivost na svetlost i zvukove iz spoljne sredine, ukočen vrat, pospanost, a ponekada i epi napadi neke su od kliničkih manifestacija meningitisa.
– Meningitis je akutno infektivno, često životno ugrožavajuće zapaljenje moždanica, posebno meke moždanice i arahnoideje koje može biti samostalno oboljenje ili znak drugih bolesti (encefalitis, zauške, dečija paraliza … ) Javlja se najčešće sporadično, a kod zaraznih oblika bolesti, kao što su meningokokni i enterovirusni meningitis i u vidu epidemija. Brza dijagnoza i brza primena adekvatne terapije veoma su značajni za povoljan ishod, posebno bakterijskih gnojnih meningitisa. U suprotnom može doći do brze progresije bolesti, trajnih neuroloških oštećenja i često smrtnog ishoda – kaže za portal eKlinika infektolog prof. dr Dragan Mikić.
Koji oblik meningitisa je nejteži?
Bakterije, virusi, gljivice, različiti agensi, toksini mogu da dovedu do meningitisa. Prof. dr Mikić navodi da je bitno da šira populacija bude upoznata s prirodom ove bolesti.
– Infekcije centralnog nervnog sistema (CNS) teška su i često životno ugrožavajuća oboljenja, koja se mogu manifestovati kao meningitis, encefalitis i žarišne infekcije mozga i kičmene moždine. Najčešći i najblaži oblik infekcija CNS je virusni meningitis, dok je bakterijski meningitis ređi ali je njegova stopa smrtnosti veoma visoka, zbog čega je urgentno stanje u medicini – naglašava dr Mikić.
Moguće trajno oštećenje mozga
Bakterijski meningitis je posledica infekcije bakterijama kao što su meningokok, pneumokok, piogeni streptokok, zlatni stafilokok, hemofilus influence, ešerihija koli, klebsijela pneumonije, listerija monocitogenes, bacil tuberkuloze.
– Bakterijski meningitis je veoma teško zapaljenje moždanica i mozga kod koga za samo nekoliko sati može nastupiti smrtni ishod. U toku gnojnog zapanjenja mozga uzročnici meningitisa mogu izazvati i druge ozbiljne bolesti kao što je sepsa. Ipak, većina obolelih od bakterijskog meningitisa se oporavlja, s tim da su kod nekih pacijenata moguće ozbiljne i trajne komplikacije u vidu oštećenja mozga, gubitka sluha ili smetnji u učenju – objašnjava prof. dr Mikić.
Faktori rizika
Bebe su u povećanom riziku od bakterijskog meningitisa u poređenju sa osobama iz drugih starosnih grupa.
– Univerzitetski kampusi u pojedinim delovima sveta su prijavili meningokoknu bolest koju izaziva Neisseria meningitidis. Takođe određena medicinska stanja, lekovi, hirurške procedure, povećavaju rizik od razvoja meningitisa. Dobri primeri su HIV bolest ili curenje likvora ili asplenija. Turisti mogu biti u povećanom riziku za razvoj meningitisa, ukoliko putuju u mesta kao što su meningitisni pojas u subsaharskoj Africi, posebno u vreme sušne sezone- objašnjava dr Mikić.
Neki ljudi su nosioci bakterije, a nisu bolesni
Navodeći faktore rizika prof. Mikić kaže da u mnogim nerazvijenim tuberkuloza veoma česta bolest, pa je potrebno izbegavati bliski kontakt ili produženo vreme zadržavanja sa obolelima od tuberkuloze u prenaseljenim i zatvorenim sredinama.
– Većina uzročnika meningitisa širi se sa jedne osobe na drugu, direktnim kontaktom, mada postoje i drugi primeri, kao što je Listeria monocytogenes koja se širi putem kontaminirane hrane. Način na koji se uzročnik meningitisa prenosi sa čoveka na čoveka zavisi od vrste bakterije. Važno je istaći da neki ljudi mogu biti kliconoše i da u ili na svom telu nose bakterije, a da pri tom nisu bolesni. Većina njih se nikada ne razboli, ali mogu prenositi bakterije na druge ljude – upozorava dr Mikić.
Likvor je kod zdravih osoba kao „izvorska voda“
Posle pregleda lekara, pacijent se ako postoji sumnja na meningits šalje na pregled infektologu, koji će radi dobijanja likvora (cerebrospinalne tečnosti, moždane tečnosti) uraditi lumbalnu punkciju. Likvor je kod zdravih osoba bistra tečnost. Likvor štiti mozak, reguliše intrakranijalni pritisak, učestvuje u ishrani mozga i prenosu moždanih signala.
– Izgled i sastav likvora kod zdravih osoba su uvek isti, kao „izvorska voda“ ali se značajno menjaju kod obolelih od meningitisa, što je od ogromnog značaja za razlikovanje pojedinih oblika ove bolesti. Kod obolelih od meningitisa menjaju se i izgled moždanica i cirkulacija likvora što rezultira porastom intrakranijalnog pritiska, edemom mozga i brojnim simptomima i znacima meningitisa – kaže prof. dr Dragan Mikić.
Kada je meningitis samoizlečiva bolest?
Prof. dr Mikić navod, da je za razliku od bakterijskog akutni virusni meningitis uglavnom benigna i samoizlečiva zapaljenska bolest moždanica uzrokovana različitim virusima, koju karakteriše meningealni sindrom sa bistrim likvorom i dominacijom limfocita u likvoru. Akutne meningitis najčešće uzrokuju enterovirusi u do 70 odsto slučajeva.
– Ovo je najčešći je tip meningitisa, kauzalno lečenje osim kod oblika bolesti uzrokovanih herpes virusima ne postoji, a bolest spontano prolazi. Međutim, svi pacijenti koji imaju meningitis, treba da se odmah jave lekaru jer svaka vrsta meningitisa može biti ozbiljna. Samo lekar može da utvrdi da li neko ima meningitis, šta ga uzrokuje i koji je tretman najbolje primeniti. Bebe i imunokompromitovani pacijenti imaju veću verovatnoću da imaju težak virusni meningitis u odnosu na ostale osobe – naglašava prof. dr Mikić.
Najveći procenat smrtnih ishoda u prvih 48 časova hospitalizacije
Prof. dr Dragan Mikić ističe da tok meningitisa može varirati od akutne benigne forme do rapidne fatalne forme bolesti.
– Najveći procenat smrtnih ishoda registruje se u prvih 48 časova hospitalizacije. Početak meningitisa je obično nagao sa pojavom visoke temperature, glavobolje, kočenja vrata, povraćanja, fotofobije (netolerancija svetlosti), fonofobije (netolerancija glasnih zvukova), bolova u celom telu, poremećaja stanja svesti i ponašanja. Ove pacijente treba odmah transportovati u zdravstvenu ustanovu na pregled lekaru, jer se meningitis može brzo završiti smrtnim ishodom – objašnjava prof. Mikić.
Prof. dr Dragan Mikić redovni je član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, član je Srpskog lekarskog društva (Sekcije za infektivne bolesti, Sekcije za istoriju medicine, Hepatološke sekcija), Srpskog udruženja za antimikrobnu hemioterapiju i Evropskog udruženja kliničkih infektologa i mikrobiologa. Autor je i koautor velikog broja radova u domaćim i stranim časopisima, knjigama i zbornicima domaćih i međunarodnih kongresa.
Prezivjela sam bakterielni menigitis,strasnl je bilo 9dana sam bila u komi.Oporavila sam se sa nekim blazim posledicama kao ravnoteza,sluh itd.