Shizofrenija (šizofrenija) je kompleksan mentalni poremećaj sa spektrom simptoma koji zahtevaju primenu adekvatne terapije. Najčešće se ispoljava slušnim halucinacijama, čulnim ili vizuelnim (samo)obmanama, dezorganizovanim govorom i tokom razmišljanja. Posledica je najčešće socijalna, profesionalna i lična disfukcija.
Kada se obično dijagnostikuje i kako se leči šizofrenija
Prvi simptomi obično se ispoljavaju u ranoj mladosti, a lekari dijagnozu postavljaju na osnovu spaktra ponašanja i podataka iz života pacijenta. Iako tačan uzrok pojave bolesti nije otkriven, faktorima rizika medicina smatra genetičke, psihološke i socijalne komponente. Stručnjaci zaključuju da šizofrenija najviše utiče na ponašanje i emocije obolele osobe.
Preovlađujući modeli lečenja odnose se na korišćenje antipsihotika, čija je uloga da suprimiraju aktivnost dopaminskog receptora (u nekim slučajevima receptora serotonina). Neodvojivi deo uspešne terapije je i psihoterapija, uz socijalnu i profesionalnu rehabilitaciju. Iako su to ređi slučajevi, desi se i da pacijenti predstavljaju opasnost po sebe i po okolinu, pa je tada potrebno bolničko lečenje. Retko, može da dođe do prinudne hospitalizacije, uz sprovođenje strogih protokola.
Evo nekoliko važnih saveta za maksimalno kontrolisanje simptoma bolesti i što bolji kvalitet života.
1. Šizofrenija se kontroliše uz najvažnije pravilo: Redovno uzimanje lekova
Oko 50 odsto osoba sa šizofrenijom ne uzima propisanu terapiju kako bi trebalo, povećavajući rizike od intenziviranja simptoma, recidiva bolesti, hospitalizovanja, većih socijalnih problema, čak i pokušaja samoubistva. Neophodno je da osoba koja boluje bude pod kontrolom lekara i da redovno ili što redovnije uzima terapiju.
2. Nemojte se oslanjati samo na lekove: Neophodni su, ali nisu dovoljni
Iako su antipsihotici ključni za lečenje šizofrenije i kontrolu simptoma, veoma često nisu dovoljni ako su jedini terapijski metod. Psihoterapija (pre dvaga kognitivno-bihejvioralna metoda) može da bude od velike pomoći u poboljšanju socijalnih interakcija kao i profesionalnih, za smanjenje osećaja anksioznosti. Kod nekih pacijenata kombinacija lekova i psihoterapije može dovesti i do smanjenja halucinacija i deluzija.
3. Smanjite ili eliminišite psihoaktivne supstance, alkohol
Veliki broj dijagnostikovanih pacijenata ima poteškoće sa zloupotrebom različitih supstanci. Alkohol sam za sebe može da izazove halucinacije i deluzije, a kanabis utiče na rizik od učestalosti i povratka psihotičnih simptoma. Takođe je dokazano da je korišćenje kokaina u vezi sa češćim hospitalizacijama, kao i većim rizikom od samoubistva. Takođe, ogroman procenat osoba sa šizofrenijom puši, što takođe negativno utiče na mozak.
4. Lečenje apneje u snu (sleep apnea)
Zabeleženo je i da pacijenti sa šizofrenijom kao pridruženu dijagnozu često imaju opstruktivnu apneju u snu. Obe bolesti povezane su sa srčanim problemima, a u ovom slučaju je povećava se rizik od srčanog udara.
5. Kontrolišite stres
Ljudi sa šizofrenijom na stres reaguju burnije od ostalih. Svaki stres može da utiče negativno na simptome osnovne bolesti, pa je neophodno i da osoba i njeno okruženje rade na smanjenju stresora.
6. Jedite što zdraviju hranu
Pored srčanih bolesti, šizofrenija takođe daje i veći rizik od gojaznosti i dijabetesa. Studije kažu da ovi pacijenti vole da konzumiraju nezdravu hranu sa više masnoća i šećera a manje vlakana. Uz to, većina antidepresiva kao neželjeni efekat ima i povećanje apetita.
7. Spavajte dovoljno i budite fizički aktivni
Nesanica i hronični umor često prate šizofreniju. Loš kvalutet sna i nedovoljna količina odmora može da utiče na pogoršanje paranoje, deluzija i halucinacija. Dobro bi bilo da se osobe sa šizofrenijom motivišu da budu fizički aktivne jer će im to pomoći u kompletnoj kliničkoj slici, boljem fokusu i koncentraciji, kao i za manje varijacije u raspoloženju.
8. Ne dozvolite da pobedi želja za izolacijom i budite sa pozitivnim ljudima kojima verujete
Zbog svega navedenog nije čudno da su osobe sa šizofrenijom često usamljene i društveno izolovane, što može da im pogorša stanje.
Ako vam član porodice ili prijatelj pati od ove bolesti, budite mu podrška, iako to neće biti uvek jednostavno. Izolacija i samoća mogu pogoršati simptome. Jedna od opcija i za obolele i za srodnike i prijatelje jesu saveti stručnog lica o tome kako se nositi sa bolešću i bolje komunicirati.
9. Poznavanje i kanalisanje neželjenih efekata terapije
Iako antipsihotici mogu da smanje halucinacije i deluzije, kao i da poboljšaju stanje, mnogi od njih imaju neželjene efekte. To su, pored ostalog, povećanje telesne mase, seksualna disfunkcija, umor i malodušnost, tikovi, bolesti srca, problemi sa zatvorom, razni napadi. Ukoliko bolujete od šizofrenija, upoznajte se neželjenih efektima a ako su intenzivni, javite se lekaru. Obavestite i svoje okruženje o mogućim nuspojavama korišćenja antipsihotika.
