Antipsihotici, lekovi koji se koriste za lečenje ljudi sa šizofrenijom, imaju mnogo neprijatnih nuspojava i nisu efikasni za mnoge pacijente. S tim u vezi naučnici apeluju da je potrebno što pre razviti bolje, efikasnije lekove. Naučni tim iz Northwestern University otkrio je kako napraviti efikasnije antipsihotike, a rezulati njihove studije objavljeni su u Nature Neuroscience.
Antipsihotici deluju sa sasvim drugim neuronom, nego što se verovalo
Novo otkriće naučnika iz Northwestern University pruža i novi put za razvoj efikasnijih lekova za lečenje iscrpljujućih simptoma šizofrenije. Istraživači su testirali kandidate za antipsihotične lekove procenjujući njihove efekte na ponašanje miševa, ali pristup koji je koristila laboratorija Northwestern University nadmašio je tradicionalne pristupe, u smislu predviđanja efikasnosti kod pacijenata.
Studija je otkrila da antipsihotici, koji sprečavaju preaktivan dopamin koji izaziva simptome šizofrenije, komuniciraju sa potpuno drugačijim neuronom nego što su naučnici prvobitno verovali.
– Ovo je važno otkriće, koje je u potpunosti ispitalo naše shvatanje neuronske osnove za psihozu i prikazuje novi put za razvoj novih tretmana za nju. To otvara nove mogućnosti za razvoj lekova, koji imaju manje neželjenih nuspojava od sadašnjih. – izjavio je glavni istraživač dr Jones Parker, profesor neuronauke na Northwestern University Feinberg School of Medicine.
Receptori na neuronima su kao brave koje čekaju ključ koji ih „otključava“
Pojedinci sa šizofrenijom imaju povećan nivo dopamina u regionu mozga koji se zove strijatum. Ovaj region ima dva primarna tipa specijalizovanih moždanih ćelija zvanih neuroni – one koje imaju D1 dopaminske receptore i one koje imaju D2 dopaminske receptore. Receptori na neuronima su kao brave koje čekaju ključ koji ih „otključava“.
Zamislite dve populacije neurona, jednu koja „otvara“ brave zvane D1 receptori, a drugu D2 receptore. Dopamin je ključ za oba receptora, ali, antipsihotici blokiraju samo blokade D2 receptora. Stoga su stručnjaci pretpostavili da ovi lekovi prvenstveno deluju na neurone koji su u funkciji „brave“ D2 receptora. Ali, u stvari, druge moždane ćelije – susedne u strijatumu sa D1 receptorima – reagovale su na antipsihotike na način koji je predvideo klinički efekat.
– Pravilo je bilo da antipsihotici prvenstveno utiču na striatalne neurone koji eksprimiraju D2 dopaminske receptore. Međutim, kada je naš tim testirao ovu ideju, otkrili smo da način na koji lek utiče na aktivnost strijatalnih neurona koji eksprimiraju D2 receptor ima malo uticaja na to da li je antipsihotik kod ljudi. Umesto toga, efekat leka na drugi tip strijatalnog neurona, onaj koji eksprimira D1 dopaminske receptore, više predviđa da li oni zapravo rade efikasnije – objasnio je dr Parker.
Antipsihotici su neefikasni za određene simptome šizofrenije
Šizofrenija je iscrpljujući mentalni poremećaj, koji pogađa otprilike jednu od 100 osoba. Dok su postojeći antipsihotici efikasni za karakteristične simptome šizofrenije, kao što su halucinacije i deluzije, oni su neefikasni za druge simptome šizofrenije kao što su deficiti u kognitivnim i društvenim funkcijama.
Štaviše, aktuelni antipsihotici su potpuno neefikasni kod više od 30 odsto pacijenata sa šizofrenijom otpornom na lečenje. Upotreba ovih lekova takođe je ograničena njihovim neželjenim efektima, kao što su tardivna diskinezija (nekontrolisani pokreti tela) i parkinsonizam (rigidnost, drhtanje i usporenost pokreta).
Nova studija je po prvi put utvrdila kako antipsihotici menjaju region mozga za koji se smatra da izaziva psihozu kod životinja. Istraživači su otkrili nedostatak shvatanja kako ovi lekovi funkcionišu i otkrili nove terapeutske strategije za razvoj efikasnijih antipsihotika, saopštili su naučnici sa Northwestern University.
