Nevoljni pokreti lica i ekstremiteta javljaju se kod nekih pacijenata kao neželjena reakcija na primenu antipsihotika. Ova neurološka reakcija zove se tardivna diskinezija, česta je i potencijalno ireverzibilna neurološka nuspojava antipsihotika posebno onih prve generacije. Tardivna diskinezija može da se dovede u vezu sa lekovima za Parkinsonovu bolest, mučninu.
Nevoljni pokreti mogu da deluju veoma uznemirujuće
Tardivna diskinezija nastaje kao neželjena reakcija na lekove i manifestuje se nevoljnim pokretima lica, usana, jezika, mrštenjem. Može da se javi kao neželjena reakcija na dugotrajnu primenu lekova za šizofreniju, šizoafektivne i bipolarne poremećaje.
Tardivna diskinezija je jatrogeno stanje i obuhvata širok fenomenološki spektar poremećaja pokreta usled delovanja blokatora dopaminskih receptora. Sve može da deluje veoma uznemiriće i u bitnoj meri da naruši kvalitet života.
– Prema definiciji, tardivna diskinezija je jatrogeni poremećaj, što znači da se javlja kao neželjena reakcija na određene lekove – kaže neurolog prof. dr Joseph Janković iz Parkinson’s Disease Center and Movement Disorders Center at Baylor College of Medicine u Hjustonu.
Zašto dolazi do nevoljnih pokreta
Dugotrajna upotreba antipsihotika prve ili druge generacije dovodi do nevoljnih pokreta tardivne diskinezije. Antipsihotici prve generacije su opterećeni najjačim rizikom, prema istraživanjima skoro 30 odsto pacijenata koji piju ove lekove razviju tardivnu diskineziju.
– Tardivna diskinezija ispoljava se kod 20 odsto pacijenata na terapiji antipsihoticima druge generacije. Postoji i treća generacija antipsihotika, ali određeni rizik javlja se i kod njihove primene – kaže dr Janković.
Sve počinje skoro neprimetnim simptomima
Tardivnu diskineziju karakterišu ponavljajući i nevoljni pokreti, prvenstveno mišića lica i usta.
Sve izgleda kao da osoba žvaće, stiska usta, pući se, nekada do te mere da je ugrožena sposobnost govora i konzumacije jela. Moguće je i brzo treptanje i guranje jezika pri govoru prema napred.
– Pojedine osobe osećaju peckanje u ustima, kod mladih osoba stanje može da bude praćeno i grčenjem mišića usled kojih nastaju nevoljni pokreti glave ili vrata – objašnjava doktor.
Tardivna diskinezija počinje skoro neprimetnim simptomima, osećajem nemira, potrebom da se pomeraju usne, vilica, jezik. Moguća je trenutna reakcija na antipsihotike u vidu iznenadnih, nevoljnih i nekada bolnih pokreta vilice ili očiju.
– Sve može da traje par minuta i spontano prođe. Ova reakcija, ipak, je signal da u budućnosti može da dođe do težih oblika nevoljnih pokreta. Moguće je da neke osobe razviju i upornu, verovatno trajnu tardivnu diskineziju – naglašava dr Janković.
Kada je potrebno da potražimo stručnu pomoć?
Na ekstremitetima se uočavaju pokreti ruku kao da sviraju klavir, osoba uvija ramena, kod težih oblika javljaju se teškoće pri disanju i gutanju.
Osobe na terapiji antipsihoticima ne bi smele samoinicijativo da prestanu da piju lekove. Dr Janković naglašava da se odmah pri prvim simptomima obratimo lekaru koji nam je prepisao antipsihotik.
Težina tardivne diskinezije procenjuje se na osnovu skale abnormalnog nevoljnog pokreta. Na jednostavnom pregledu lekar će postaviti nekoliko pitanja i posmatrati pokrete pacijenta. Ukoliko lekar utvrdi tardivnu diskineziju propisaće manje doze leka.
– Pacijent ne bi trebalo naglo da prestane da koristi lek. Sve se radi postepeno i pod nadzorom lekara – napominje dr Janković.
Doze leka se postepeno smanjuju
U zavisnosti od težine problema antipsihotici se koriste nekoliko meseci ili godina. Ukoliko pacijent na svoju ruku odluči da ne uzima više lekove moguće je da će simptomi da se vrate. Doze se postepeno smanjuju, najčešće na svakih par nedelja, uz nadzor psihijatra. To je i najbolji način da se umanje nevoljni pokreti, naglašavaju lekari.
Lekovi koji se zovu inhibitori vezikularnog transportera monoamina-2 (VMAT2), mogu da se koriste kao terapija za ublažavanje nevoljnih pokreta.
Mogu da se primenjuju i off-label lekovi. U nauci se spominju različiti lekovi i suplementi, ali ne postoje dovoljno pouzdani dokazi o njihovoj efikasnosti. Veruje se da nekada od pomoći mogu da budu vitamini E, B6, ginkgo biloba, navodi se i primena botulin toksina ograničena na lokalne oblike nevoljnih pokreta, kao što su retrokolis ili blefarospazam (nekontrolisano treptanje). Nema dovoljno jasnih ni opsežnih studija koje mogu da potvrde delotvornost nijednog od navedenih sredstava.
Tardivna diskinezija prognoza
Primećuje se da su u riziku pacijenti koji su duže vremena uzimali veće doze lekova.
– Nevoljni pokreti kod tardivne diskinezije mogu da traju mesecima ili godinama. Kod starijih osoba su i trajno stanje. Bitno je zato da na vreme primetimo i da reagujemo i na blage simptome kako ne bi došlo do težih komplikacija – kaže dr Janković.
Nevoljni pokreti posle upotrebe antipsihotika češći su kod starijih osoba, žena, kod osoba sa oštećenjima mozga, kod negativnih simptoma šizofrenije, poremećaja raspoloženja. U pojačanom riziku su i pušači i osobe sa visokim šećerom u krvi. Nevoljni pokreti se primećuju i kod osoba koje uz antipsihotike koriste narkotike i alkohol.
