Tremor je nevoljna, donekle ritmična, mišićna kontrakcija i opuštanje koja uključuje oscilacije ili trzaje jednog ili više delova tela. To je najčešći od svih nevoljnih pokreta i može uticati na šake, ruke, oči, lice, glavu, glasne nabore, trup i noge. Većina tremora se javlja u rukama. Kod nekih ljudi, tremor je simptom drugog neurološkog poremećaja.
Procena tremora
Kada procenjuje nekoga ko ima tremor, kao što je drhtanje prstiju ili šaka, neurolog će postavljati pitanja o tome šta čini tremor boljim ili lošijim, da li je neko u porodici imao tremor i bilo koje druge simptome koji bi mogli dati naznake o uzroku. Koristeći ovu istoriju i nakon fizičkog pregleda, neurolozi će koristiti sve informacije koje su prikupili da tremor stave u jednu od nekoliko kategorija. Svaka kategorija je povezana sa različitim tipovima bolesti, a samim tim i sa različitim vrstama lečenja.
Opisivanje tremora
Postoji nekoliko termina koji se koriste za opisivanje tremora. Mnogi od njih su zasnovani na tome da li akcije (pokreti) pogoršavaju tremor.
- Tremor u mirovanju: Tremor koji je prisutan u mirovanju
- Akcioni tremor: Tremor koji se javlja kada se neki deo tela pomera
- Intencioni tremor: Tremor pri ciljanim pokretima
- Kinetički tremor: Tremor koji se javlja tokom voljnog kretanja
- Specifični tremori: Tremor koji se javlja samo uz određene radnje
- Izometrijski tremor: Tremor koji se javlja kada se deo tela ne pomera, ali su mišići napeti. Primer koji se često koristi jeste da se ruke tresu tokom sklekova kada je položaj zadržan.
- Posturalni tremor: Tremor koji se javlja kada se deo tela drži suprotno gravitaciji (kada se ruke drže pravo ispred sebe)
Klasifikacija tremora u kategorije
Ako se tip tremora pravilno klasifikuje, to može da pomogne da se dobije pravi tip lečenja za naše stanje. Klasifikacije tremora su sledeće:
Fiziološki tremor
Svako ima fiziološki tremor, iako obično nije mnogo primetan. Ovo je tremor koji ste možda primetili kada ispružite ruku i prste. Može postati uočljiviji (i time postati „pojačani fiziološki tremor”) zbog anksioznosti, umora, stimulansa poput kofeina, groznice, odvikavanja od alkohola, niskog šećera u krvi, nekih lekova i još mnogo toga. Pojačani fiziološki tremor nestaje kada nestane njegov osnovni uzrok.
Esencijalni tremor
Esencijalni tremor pogađa do šest procenata populacije. Ovaj tremor napreduje veoma sporo i obično se povećava s godinama, pogađajući posebno ljude starije od 60 godina. Ruke su obično najviše pogođene. Ovo je akcioni tremor, što znači da je najizraženiji kad god neko pokuša da upotrebi ruke da nešto uradi. Pošto se tremor javlja kada nešto radimo, to može dovesti do neugodnih problema kao što su prolivanje kafe i povrede prilikom brijanja.
Ovaj tremor pogoršava se i emocijama, stresom ili fizičkom iscrpljenošću, a ponekad se poboljšava ako se popije malo alkohola. Esencijalni tremor se često javlja u porodicama, ali nijedan gen nije pronađen da objasni ovaj poremećaj. Sporno je koji je deo mozga uključen u esencijalni tremor, mada neki smatraju da je verovatno uključen mali mozak ili talamus.
Nije uvek neophodno da se esencijalni tremor leči lekovima. Ako se koristi lek, propranolol (beta-blokator) i primidon su najšire prihvaćeni tretmani. Naravno, nijedan lek nije bez mogućih neželjenih efekata, a potencijalni rizici se moraju uzeti u obzir u odnosu na moguće koristi od uzimanja bilo kojeg leka.
Parkinsonov tremor
Parkinsonov tremor je najuočljiviji kada su ruke u mirovanju. Opisan je kao tremor „kotrljanja pilule”, jer izgleda kao da se pilula kotrlja između palca i prstiju šake. Noge, brada i telo takođe mogu biti uključeni. Kao i drugi tremori, Parkinsonov tremor se može pogoršati stresom. Uprkos imenu, Parkinsonov tremor nije uvek uzrokovan Parkinsonovom bolešću, već može biti uzrokovan i drugim neurodegenerativnim poremećajima, lekovima, infekcijama i toksinima. Ako je tremor uzrokovan Parkinsonovom bolešću, obično počinje više na jednoj strani tela nego na drugoj.
Ako je uzrok ovog tremora Parkinsonova bolest, može dobro reagovati na levodopu ili druge dopaminergičke lekove. Druge mogućnosti uključuju amantadin i antiholinergičke lekove.
Distonični tremor
Distonija je poremećaj pokreta u kojem se mišići nehotice kontrahuju, uzrokujući abnormalne položaje koji mogu biti bolni. Tremor može predstavljati pokušaj da se ispravi abnormalna kontrakcija mišića koja više puta ne uspe. Za razliku od drugih oblika tremora, pomeranje ili držanje tela na specifičan način može pogoršati distonični tremor. Tremor se može poboljšati mirovanjem ili dodirivanjem dela tela (obično, ali ne uvek deo koji je zahvaćen distonijom).
Lečenje distonije, kao i povezanog tremora, obično se radi injekcijama razblaženog botulinskog toksina. Klonazepam ili antiholinergički lekovi takođe mogu biti od pomoći.
Cerebelarni i rubralni tremor
Klasični cerebelarni tremor je intencioni tremor, što znači da je najistaknutiji tokom čina koordinacije kao što je pritiskanje dugmeta. Tremor će biti najgori dok se prst sprema da stigne do cilja. Kao što ime sugeriše, cerebelarni tremor je uzrokovan oštećenjem malog mozga ili njegovih puteva u moždanom stablu.
Rubralni tremor je manje uobičajen podtip cerebelarnog tremora. Spor je, velike amplitude i može se javiti u svim pravcima. Nažalost, ne postoje jednostavni, laki tretmani za cerebelarni tremor. Ako je moguće, treba rešiti osnovni uzrok.
Ortostatski tremor
Kod ortostatskog tremora, noge i trup počinju da drhte ubrzo nakon stajanja. Osoba sa ortostatskim tremorom možda neće primetiti tremor koliko nestabilnost nakon ustajanja. Popravlja se čim osoba sedne. Lečenje može biti ili klonazepamom ili primidonom.
Psihogeni tremor
Kao i drugi psihogeni poremećaji (psihosomatski poremećaji), psihogeni tremor je dijagnoza isključenja, što znači da se drugi oblici tremora moraju isključiti. Psihogeni tremor se takođe može nazvati funkcionalnim tremorom. Indicije da je tremor psihogeni uključuju to da tremor nestaje sa odvraćanjem pažnje, iznenada se pojavljuje nakon stresnog događaja ili česte i na drugi način neobjašnjive promene u delu tela pogođenom tremorom. Drugi simptomi poremećaja konverzije ili psihijatrijske bolesti takođe mogu biti od pomoći u dijagnostici psihogenog tremora.
Kada treba zatražiti lečenje
U svim slučajevima tremora, uključujući psihogeni tremor, primarni fokus treba da bude na lečenju bilo kog osnovnog poremećaja što je više moguće, a ne samo na lečenju simptoma (tremora). Fizikalna terapija može biti od pomoći i za tremor. U slučajevima kada su medicinske i fizikalne terapije nedovoljne, a tremor ostaje zaista iscrpljujući, mogu se razmotriti invazivnije opcije, kao što su operacija mozga ili duboka stimulacija mozga. Kao i uvek, o opcijama lečenja treba detaljno razgovarati sa svojim lekarom.
