Danas je Svetski dan Parkinsonove bolesti, a svest o ovom ozbiljnom neurološkom poremećaju koji pogađa milione ljudi širom sveta trebalo bi podizati svakodnevno. Sveobuhvatan pregled simptoma, uzroka i faktora rizika ove bolesti, kao i najnoviji uvidi iz istraživanja dobar su način da se Parkinsonova bolest približi građanstvu i pruži podrška obolelima i njihovim porodicama.
Šta je Parkinsonova bolest i zašto nastaje
Parkinsonova bolest je poremećaj kretanja koji pogađa nervni sistem i koji se vremenom pogoršava. Nervni sistem je mreža nervnih ćelija koja kontroliše mnoge telesne funkcije, uključujući i pokrete.
Simptomi se razvijaju postepeno. Prvi znak može biti jedva primetno drhtanje u jednoj ruci, stopalu ili vilici. Tremor je čest simptom Parkinsonove bolesti, ali ona može izazvati i ukočenost, usporene pokrete i probleme sa ravnotežom, što povećava rizik od padova. U ranoj fazi, lice može delovati bezizražajno, ruke se možda neće prirodno njihati tokom hoda, a govor može postati tih ili nerazgovetan. Kako bolest napreduje, simptomi postaju izraženiji.
Iako Parkinsonova bolest trenutno nije izlečiva, lekovi mogu ublažiti simptome, a u određenim slučajevima se preporučuje hirurška intervencija radi kontrole simptoma. Ova metoda je sve popularnija širom sveta.
Simptomi koji ukazuju da se možda razvila Parkinsonova bolest
Simptomi mogu da se razlikuju od osobe do osobe. U početku mogu biti blagi i neprimetni. Obično počinju na jednoj strani tela i kasnije zahvataju obe strane, pri čemu su obično izraženiji na strani na kojoj su prvobitno počeli. Mogući simptomi uključuju:
- Drhtanje ili tremor – ritmično podrhtavanje koje najčešće počinje u rukama ili prstima, ali se može javiti i u stopalu ili vilici.
- Karakteristična je simulacija pogleda „kotrljanja“ između palca i kažiprsta.
- Usporeni pokreti (bradikinezija) – otežano je obavljanje svakodnevnih aktivnosti poput ustajanja, oblačenja ili tuširanja.
- Ukočenost mišića – može se javiti u bilo kom delu tela, često je bolna i ograničava pokrete.
- Poremećaji držanja i ravnoteže – povijeno držanje i češći padovi.
- Gubitak mehaničkih pokreta – smanjeno treptanje, osmehivanje, zamah rukama prilikom hoda.
- Promene u govoru – govor može postati tih, monoton, nejasan ili usporen.
- Promene u pisanju – rukopis može postati sitan i zbijen, drugačiji.
- Nemotorički simptomi – depresija, anksioznost, zatvor, problemi sa spavanjem, gubitak čula mirisa, umor, problemi sa pamćenjem i mišljenjem.
Uzroci nastanka bolesti: Kakva je uloga dopamina i noradrenalina i kako to utiče na delove tela
Parkinsonova bolest nastaje zbog postepenog propadanja nervnih ćelija u mozgu koje proizvode dopamin, hemijski prenosilac signala. Smanjeni nivoi dopamina izazivaju poremećaje u kontroli pokreta. Pored dopamina dolazi i do pada nivoa noradrenalina, još jednog važnog hemijskog prenosioca, što utiče na funkcije poput krvnog pritiska.
Tačan uzrok bolesti nije poznat, ali se smatra da ulogu imaju genetski faktori, uticaj sredine (izloženost toksinima poput pesticida ili zagađene vode), risustvo Levijevih tela (nakupljanje proteina u nervnim ćelijama, posebno alfa-sinukleina koji se ne mogu razgraditi. I oštećenje mitohondrija može doprineti odumiranju neurona.
Faktori rizika
Pre svega, to je starost jer se rizik povećava sa godinama, najčešće nakon 50. godine. Muškarci češće obolevaju od žena. Važan faktor je genetika jer prisustvo bolesti kod bliskih srodnika povećava rizik. Dugotrajni kontakt sa pesticidima i herbicidima može blago povećati rizik.
Komplikacije Parkinsonove bolesti
Parkinsonova bolest može izazvati i dodatne komplikacije. Neke od njih su:
- kognitivni problemi i demencija
- romene raspoloženja, depresija, anksioznost
- poteškoće sa žvakanjem i gutanjem
- poremećaji spavanja
- problemi sa mokrenjem i zatvor
- nagli pad krvnog pritiska
- gubitak čula mirisa, umor, bolovi, problemi sa seksualnom funkcijom.
Kada posetiti lekara
Ako primetite bilo koji od opisanih simptoma koje niste imali ranije a mogli bi da ukažu na Parkinsonovu bolest, obratite se lekaru. Rano postavljanje dijagnoze omogućava efikasnije upravljanje bolešću i isključivanje drugih mogućih uzroka.
Postoji li prevencija?
Na žalost, ne postoji naukom potvrđen način da se Parkinsonova bolest spreči, ali određeni faktori mogu pomoći u smanjenju rizika. Fizička aktivnost (pre svega aerobne vežbe) ima zaštitno dejstvo. Konzumacija kafe i zelenog čaja može biti povezana sa manjim rizikom, a određeni lekovi poput ibuprofena i statina mogu imati zaštitnu ulogu. Međutim, potrebno je još relevantnih istraživanja za potvrdu ovih navoda.
