Šizofrenija je ozbiljna psihička bolest koja može u veliko meri ugroziti kognitivnu, emotivnu i voljnu funkciju čoveka. Ovo je bolest koja u najtežim slučajevima može potpuno da onesposobi pacijenta za samostalan život. Šizofrenija je i bolest koja se ispoljava pozitivnim i negativnim simptomima. Veruje se da negativni simptomi imaju jači uticaj na ishod bolesti. Pretpostavlja se da u Srbiji oko 40.000 ljudi ima dijagnozu šizofrenije, taj broj je sigurno i veći, jer postoje osobe kod kojih zvanično nije registrovana bolest.
Šizofreniju karakteriše širok spektar simptoma
Pozitivni simptomi šizofrenije se ispoljavaju u obliku halucinacija i zabluda, koje mogu biti toliko živopisne da čak naruše sposobnost pacijenta da živi u realnom svetu. Stanje se zove i psihotični prekid i može se odrediti kao izmijenjeno mentalno stanje. Pacijent u isto vreme živi u dve realnosti – u onoj pravoj i onoj koja je deo mašte. Pacijent ne pravi razliku između ove dve realnosti.
Negativni simptomi kod većine pacijenata se ispoljavaju nezainteresovanošću za spoljni svet. Javljaju se teškoće sa koncentracijom, pamćenjem, odlučivanjem. Šizofreniju karakteriše širok dijapazon simptoma, koji mogu biti u veoma različiti i obuhvatati celokupni spektar ljudskih osećanja. Ukoliko osoba ima neki od negativnih simptoma šizofrenije ne znači da ima i bolest, naglašavaju psihijatri.
Simptomi traju godinam i niko ih ne primećuje
Postoje dva tipa negativnih simptoma šizofrenije. Primarni negativni simptomi su deo same bolesti, dok su sekundarni negativni simptomi posledica upotrebe lekova, ili izbegavanja lekova, zloupotrebe narkotika. Javljaju se i u uslovima izolacije, kod depresivnih i osoba sa poremećajima ličnosti.
Negativni simptomi shizofrenije u najvećoj meri oštećuju bolesnika. Nažalost često dolazi i do socijalne izolacije, pacijent nema motivaciju, ništa mu ne pričinjava zadovoljstvo. Prve negativne simptome šizofrenije nekada teško prepoznaje i najbliža porodica pacijenta. Osoba može da provede ceo dan sedeći ili ležeći u sobi, ne može da spava, nema apetit, zanemaruje ličnu higijenu. Smislena komunikacija je svedena na minimum, pacijent ne može da odgovori na pitanja, povlači se u samoću, izgleda apatično.
U najtežim slučajevima pacijent ne govori, ne unosi hranu
Neki delovi psihičkog funkcioniranja pacijenta mogu da budu dobro očuvani, a sve ovo dodatno zbunjuje porodicu i prijatelje koji neke simptome na primer tumače kao lenjost pacijenta, skup osobina ličnosti, depresiju.
Ukoliko se bolest ne leči, na kraju može dovesti do jakog poremećaja volje pacijenta. Dešava se da osoba samo leži, ne komunicira sa okolinom, nije u stanju da konzumira hranu i piće, navode stručnjaci.
Lice bez emocija
Pacijenti sa dijagnozom šizofrenije nekada imaju napade teških simptoma bolesti praćenih remisijama. Zapaža se da su neki simptomi bolesti, ipak, stalno prisutni. Konstantni simptomi su nezainterosovanost za okruženje i za komunikaciju sa drugim osobama, pacijenti nisu u stanju da osete ili izraze zadovoljstvo (anhedonija), nemaju mogućnost spontanog reagovanja, nedostaje im motivacija (avolicija). Često ovi pacijenti ne pričaju mnogo i imaju zbog konfuznog razmišljanja teškoće pri govoru.
Na licu pacijenata se ne zapažaju nikakve ni pozitivne, niti negativne emocije, govor je monoton praćen kratkim rečenicama. Pacijent nema razvijenu verbalnu komunikaciju, nema kontakt očima sa osobama u okruženju, fizički je neaktivan.
Pozitivni i negativni simptomi šizofrenije
U pozitivne simptome spadaju poremećaj mišljenja i govora i halucinacije. Ovi simptomi često se određuju i kao nešto što je višak u životu pacijenta, nisu isti kod većine pacijenata, ali najčešće se zapaža postojanje lažnih uverenja bez osnova, prisutne su halucinacije, pacijent vidi ili čuje stvari koje ne postoje. Nedostaje i kontakt sa realnošću, javljaju se bizarne ideje, osoba neprikladno emotivno reaguje. Svi ovi simptomi se lakše zapažaju, pa je veća verovatnoća da će doći do pravovremenog dijagnostikovanja i lečenja bolesti.
Negativni simptomi se označavaju kao nešto što nedostaje kao deficit zdravih emocionalnih reakcija ili misaonih procesa.
Negativni simptomi se teže leče
Šizofrenija je doživotna bolest, zahteva stalno praćenje stanja pacijenta. Pozitivni simptomi mogu da se uspešno leče anti psihotičkim lekovima. S druge strane, negativni simptomi jače narušavaju kvalitet života i samostalnost pacijenta i teže ih je lečiti.
Sekundarni negativni simptomi mogu bolje da reaguju na terapiju. Moguće je da su sekundarni negativni simptomi posledica negativnog delovanja nekog medikamenta. U tom slučaju, lekar može promeniti dozu leka ili propisati pacijentu neki drugi lek. Sekundarni negativni simptomi koje su posledica depresije mogu se lečiti antidepresivima.
Prema nekim istraživanjima, antipsihotični lekovi kariprazin i amisulprid mogu biti od pomoći u poboljšanju primarnih negativnih simptoma. Negativni simptomi šizofrenije se pored lekova, tretiraju i psihoterapijom. Lekar može prilagoditi terapiju potrebama pacijenta, pa se zato nekom savetuje individualna, nekom grupna terapija, porodična ili bračna terapija.
Šizofrenija je bolest sa mnogo „lica“
Pacijentima se, kako bi bolest držali pod kontrolom, savetuju i zdravi životni stilovi. Obavezno je izbegavanje alkoholnih pića, narkotika, smatra se i da nikotin može da stupi u negativnu interakciju sa nekim lekovima. Jak stres pogoršava simptome bolesti, ipak izvesni oblik stresa je neminovan, pa se pacijentima savetuju tehnike opuštanja, molitva, joga, taj či, duboko disanje.
Pored zdrave ishrane, bitno je da je osoba koja pati od šizofrenije fizički aktivna, da dovoljno spava. Šizofrenija je ozbiljna bolest i heterogeni poremećaj sa mnogo „lica“. Neki naučnici ne govore o šizofreniji kao bolesti u jednini, već o šizofrenijama. Šizofrenija se ubraja u deset vodećih uzroka invaliditeta u svetu. Stigma je i dalje ozbiljan problem i ne zavisi od kulturnog miljea. Savremena terapija insistira na sveobuhvatnom tretmanu bolesti i socijalnoj podršci obolelim osobama. Neki psihijatri, u tom smislu, navode i reči psihoanalitičara Karla Gustava Junga, koji je govorio da je cilj terapije da „probudi arhetipskog iscelitelja koji postoji u svakoj ličnosti“.
