U radu za prestižni naučni časopis Genomic Press, profesorka Inga Neumann, šef Department of Behavioural and Molecular Neurobiology University of Regensbur otkrila je nove revolucionarne uvide o tome kako oksitocin, poznat kao hornom ljubavi, oblikuje naše socijalno ponašanje, interakcije i emocionalne reakcije u mozgu.
Oksitocin je mnogo više od hormona ljubavi: Ima kompleksan uticaj na mozak i procese u njemu
Intervju, objavljen u časopisu Brain Medicine (DOI: 10.61373/bm024k.0139), obuhvata rezultate na neki način pionirskog istraživanja profesorke Neumann o neuropeptidima, posebno oksitocinu. Zna se da je oksitocin odavno prevazišao svoju popularnu karakterizaciju kao „hormon ljubavi“. Međutim, i dalje je pod ovom sintagmom najpoznatiji široj populaciji.
– Uverena sam da će naša nova znanja o stimulansima, dinamici i posledicama njihovog intracerebralnog oslobađanja na bihejvioralnom, fiziološkom, ćelijskom i molekularnom nivou unaprediti razumevanje opštih mehanizama mozga – objašnjava profesorka Neumann, čiji rad obuhvata opseg od molekularnih mehanizama do ponašajnih rezultata.
Njen tim je razvio inovativne pristupe proučavanju socijalne anksioznosti, uključujući revolucionarni model na laboratorijskim životinjama za kondicioniranje socijalnog straha. Ovaj rad otvorio je nove puteve za razumevanje kako hronični stres i rana životna iskustva utiču na obrasce socijalnog ponašanja.
Potencijali u lečenju šizofrenije i anksioznosti uz bolje razumevanje socijalne anksioznosti i otpornosti na stres
– Počeli smo da se fokusiramo na potencijalnu ulogu oksitocina i drugih važnih sistema u mozgu kao terapijskih targeta za psihijatrijske bolesti poput depresije, anksioznih poremećaja i spektra autizma. Nadamo se da će jednog dana biti moguće pouzdano primeniti oksitocin za lečenje, na primer, pacijenata sa rezistentnim oblicima anksioznih poremećaja, posebno socijalne anksioznosti i šizofrenije. Takođe, ispituje se i upotreba kod spektra autizma – ističe profesorka Neumann, naglašavajući kliničke implikacije svog istraživanja.
Kao prva žena imenovana za redovnu profesorku na Fakultetu biologije i prekliničke medicine Univerziteta u Regenzburgu, profesorka Neumann je unapredila naučno razumevanje važne teme. Uz to, razbila je rodne barijere u akademskoj zajednici. Njene liderske sposobnosti potvrđene su i u vođenju elitnog master programa iz eksperimentalne i kliničke neuronauke. Takođe, rukovodi i postdiplomskom školom „Neurobiologija socio-emocionalnih disfunkcija“.
Njen trenutni istraživački fokus je na razumevanju molekularnih mehanizama socijalnog straha, posebno uloge oksitocina, CRF-a i drugih neuroaktivnih molekula. Ovaj rad ima značajne implikacije za lečenje poremećaja socijalne anksioznosti i razumevanje otpornosti na stres.
Budućnost psihijatrijskih tretmana i oksitocin
Gledajući unapred, istraživanje profesorke Neumann postavlja intrigantna pitanja o budućnosti psihijatrijskih tretmana. Takođe, aktuelizuje i pitanja poput:
- Kakve su mogućnosti optimizovanja terapija baziranih na oksitocinu?
- Koju ulogu epigenetski faktori mogu igrati u poremećajima socijalnog ponašanja?
- Kako se mogu bolje preneti otkrića iz laboratorijskih studija za ljude?
Ovo nije prvi put da se isputuju potencijali hormonskih terapija na navedene bolesti, ali je istraživanje profesorke Neumann i njenog tima zadobilo najveću pažnju naučne zajednice.
