Popodnevna dremka za mnoge osobe dobar je način da se opuste u toku dana i osveže pred naletom novih obaveza. Ima i onih kojima ovaj kratak dnevni odmor remeti noćni san. Postoji više oblika ovog odmora koji se savetuje deci koja imaju povećane potrebe za snom i bolesnim osobama, koje na ovaj način mogu da ojačaju imunitet.
Koliko dugo treba da traje popodnevna dremka?
Bitan činilac dnevnog odmora je njegovo trajanje. Kada zaspimo, počinjemo da prolazimo kroz različite faze sna. Smatra se da je petominutna dremka prekratka za duboke faze sna, dok s druge strane, dnevni san u trajanju od 30 minuta ili duže pruža organizmu dovoljno vremena da uđe u duboki (sporotalasni) san. Predugo dremanje u toku dana ipak može izazvati inerciju sna. Nije do kraja poznato kako nastaje ova pojava, ali smatra se da buđenje iz dublje faze spavanja, poput REM faze, doprinosi inerciji spavanja i dovodi do jutarnje mrzovolje.
Smatra se da bi zbog svega navedenog popodnevna dremka morala da traje 10 do 20 minuta. Dnevni odmor u trajanju ne kraćem od 10, ali ne i dužem od 20 minuta, donosi najviše koristi za organizam. Izuzeci od ovog pravila su bolesne osobe i deca kojima je potrebno više dnevnog odmora. Stručnjaci upozoravaju da produžen dnevni odmor kod zdravih odraslih osoba može da poremeti ritam spavanja i izazove nesanicu.
Kada dnevni odmor može da izazove probleme?
Popodnevna dremka može nekom da godi, a nekom da nanese probleme koji su povezani i sa vremenom i dužinom popodnevne dremke.
Homeostatski nagon za spavanjem je tehnički izraz koji se koristi za potrebu organizma za snom. Posle dobrog noćnog sna homeostatski nagon za snom je nizak, ali kako polako odmiče dan, možemo da počnemo da se osećamo umornije i pospano.
Spavanje tokom dana umanjuje homeostatski nagon spavanja, usled čega se osećamo odmornije i spremnije da radimo, manje smo pospani, možemo bolje da učimo, bolje je pamćenje i emotivno smo stabilniji.
Kome je potrebna popodnevna dremka?
Popodnevna dremka potrebna je osobama koje malo spavaju tokom noći. Kratkim snom u trajanju od 20 minuta u toku dana, one mogu da osveže organizam. Ova vrsta odmora potrebna je i radnicima u noćnoj smeni kako bi sprečili pospanost na radnom mestu.
Popodnevna dremaka se preporučuje vozačima, veliki broj saobraćajnih nesreća prouzrokovan je umorom. Savet svim vozačima jeste da spavaju 7 do 8 sati tokom noći, u slučaju da tokom vožnje osete umor, preporuka je da se konzumira kofein, zaustavi vozilo i odmori 20 minuta.
Dnevni odmor savetuje se i osobama koje rade u smenama van radnog vremena od 7 do 18 časova. Smenski rad se dovodi u vezu sa povećanim rizikom od zdravstvenih posledica, telesnih povreda i poremećaja cirkadijalnog ritma. Smatra se da odmor 10 do 20 minuta povećava budnost i jača brzinu reagovanja.
Umor i iscrpljenost posle kratkog sna
Popodnevna dremka nije dobar izbor za svakoga, za neke osobe može biti kontraproduktivna. I pored toga što može pomoći da se ne osećamo umorno i iscrpljeno, dnevni odmor može negativno uticati na noćni san, pa se ne savetuje osobama koje pate od nesanice.
Inercija sna ili pospanost i posle dnevnog odmora može se redukovati kraćim dremkama, ipak neke osobe mogu izgledati dezorijentisano posle kratkog sna, što može biti problem ukoliko moraju da nastave da rade.
Kako bi se sprečila inercija sna savet je da podesimo alarm na 10 do 20 minuta. Ukoliko je moguće neka popodnevna dremka bude u ranijim podnevnim satima, kako bi se sprečila nesanica, nastojte da to bude na pola vremena između jutarnjeg buđenja i ponovnog odlaska na spavanje. Nastojte da se odmorite na dobrom dušeku, u udobnom, malo mračnom i tihom prostoru. Potrudite se da se opustite i ne razmišljate, ako je moguće, o nekom stresnom događaju.
Potrebe za snom zavise od uzrasta
Deci je potrebno više sna nego odraslim osobama, uloga dnevnog odmora menja se kako starimo. Mlađoj deci je potrebno više i dnevnog i noćnog sna nego starijoj deci. Ipak treba imati na umu da svako ima svoje individualne potrebe.
Spavanje je bitno za decu koja rastu za pun fizički, intelektualni i emotivni razvoj. Postoje istraživanja na temu dužine sna od najranijeg uzrasta do 18 godine. Novorođenčad i deca do navršene prve godine života većinu vremena spavaju, u proseku dremaju do 14 puta dnevno, od 30 minuta do dva sata. Posle godinu dana, deca počinju manje da spavaju, ali dnevni odmor je još veoma koristan za njihov razvoj.
Postoje istraživanja koja tvrde da su deca koja su spavala tokom dana uspešnije kontrolisala ponašanje i emocije u poređenju sa vršnjacima koji nisu dovoljno spavali. Smatra se da deca koja dovoljno spavaju mogu uspešnije da uče. Od 3. do 5. godine deci je potrebno 10 do 13 sati sna, neki mališani će moći da zadovolje potrebe za snom tokom noći, a nekima će biti potreban i popodnevni odmor. Kod dece od 6. do 12. godine potrebe za spavanjem se veoma razlikuju.
Smatra se da tinejdžeri, deca od 13, do 17. godina, nedovoljno spavaju, a da im popodnevna dremka može ojačati kognitivne sposobnosti. Jedno istraživanje je pokazalo da su tinejdžeri koji su spavali tokom dana, imali kraći noći san.
Popodnevna dremka kod odraslih
Dnevni san kod odraslih, takođe, može ublažiti pospanost i pojačati kognitivne sposobnosti, regulisati emocije. Obaveze mnogim osobama ostavljaju malo prostora za kratko spavanje tokom dana, nekim ljudima teško je da zaspu u toku dana ili u nekom prostoru koji nije njihova spavaća soba.
Uočeni su i neki negativni efekti spavanja, dužeg od 60 minuta u toku dana na starije osobe. Postoje istraživanja koja tvrde da dugotrajan san u toku dana može biti faktor rizika za pojavu dijabetesa, srčanih bolesti, razvoja depresije. Smatra se da ove osobe imaju manje kvalitetan noćni san, ipak potrebno je više istraživanja kako bi ove pretpostavke dobile naučnu potvrdu.
