Veliki broj ljudi ima hroničnu nesanicu, ozbiljan problem sa spavanjem, poremećaj koji ne samo da dovodi do nedostatka sna, već može uzrokovati umor, nizak nivo energije i može uticati na fizičko i emocionalno zdravlje osobe. U stvari, hronična nesanica povezana je sa depresijom, anksioznošću, Alchajmerovom bolešću i dijabetesom tipa 2, i drugim zdravstvenim problemima.
Šta je hronična nesanica
Generalno, nesanica je stanje u kojem osoba ima poteškoća da zaspi ili ostane u snu, ili se redovno budi ranije nego što želi, iako za spavanje provodi dovoljno vremena u krevetu, kaže dr Indira Gurubhagavatula, portparol American Academy of Sleep Medicine (AASM), profesor medicine spavanja na University of Pennsylvania Perelman School of Medicine.
– Mnogi ljudi pate od akutne nesanice, ili nesanice „prilagođavanja, koja se javlja obično kao odgovor na stresnu situaciju – kaže dr Gurubhagavatula.
Stres, anksioznost ili zabrinutost zapravo mogu igrati ulogu u poremećaju cirkadijalnog ritma osobe, što objašnjava njihovu povezanost sa nesanicom, dodao je dr Nathan Baumann, klinički psiholog i stručnjak za poremećaj spavanja u South Psychology u Koloradu.
– Jedna važna komponenta sna je naš cirkadijalni ritam, koji predstavlja ciklus energije i odmora koje naše telo doživljava svakodnevno. Kada se prekine, može dovesti do dugoročnih poremećaja,” rekao je dr Baumann
Akutna nesanica „može trajati nekoliko dana ili čak nedelja”, kaže dr Gurubhagavatula. „Simptomi obično nestaju kada osoba prevlada stres ili kada izvor stresa nestane.”
Ponekad, međutim, nesanica ne nestaje. Nesanica može postati hronična ako traje tri meseca ili duže i javlja se najmanje tri puta nedeljno, rekla je dr Gurubhagavatula. Takođe možete imati hroničnu nesanicu ako ovi napadi nesanice traju manje od tri meseca, ali se stalno vraćaju neprekidno tokom perioda od meseca ili godina.
– Možemo da imamo hroničnu nesanicu čak i ako stalno uzimamo lekove da bi zaspali i osećamo da jednostavno ne možemo da zaspimo bez pomoći tableta za spavanje – dodala je ona.
Ovaj tip nesanice obično utiče na više oblasti svakodnevnog života osobe. Osim poteškoća da zaspi ili održi san, kaže dr Gurubhagavatula, osoba sa hroničnom nesanicom može da doživi:
- nezadovoljstvo kvalitetom sna
- osećaj kao da ne spava dovoljno
- doživljavanje anksioznosti zbog sna
- umor tokom dana, zamor, nizak nivo energije ili pospanost
- glavobolje
- razdražljivost
- osećaj bola i mučnine
- može da zaspi za volanom ili da izazove sudar
Postavljanje dijagnoze hronične nesanice
Da biste dobili dijagnozu hronične nesanice, vaši problemi sa spavanjem moraju da dostignu takav nivo da izazovu značajnu iscrpljenost ili oštećenja u vašim društvenim odnosima, poslu, obrazovanju ili drugim važnim oblastima funkcionisanja, kaže dr Baumann.
Pored toga što se dešavaju više noći nedeljno tokom perioda od nekoliko meseci, „ovi poremećaji takođe ne smeju da budu bolje objašnjeni drugim poremećajem sna ili epizodom upotrebe supstanci”, objasnio je.
Da biste utvrdili da li imate hroničnu nesanicu koja se može dijagnostikovati, procenite i pratite svoje probleme sa spavanjem, savetuje dr Shmaya Krinsky, psiholog i osnivač Anxiety and Behavioral Health Psychotherapy u Njujorku.
Dr Krinsky kaže da treba paziti na sledeće simptome:
- treba vam više od 30 minuta da zaspite najmanje tri noći nedeljno
- često se budite ili imate produžene periode budnosti tokom noći
- osećate stres, poremećaje raspoloženja, poteškoće sa koncentracijom ili pamćenjem
– Ako su ovi simptomi uporni, preporučljivo je konsultovati lekara opšte prakse ili specijalistu za spavanje. Oni mogu isključiti druga medicinska ili psihološka stanja koja mogu uzrokovati simptome – savetuje dr Krinsky.
Šta možete učiniti u vezi sa hroničnom nesanicom
Iako hronična nesanica može ozbiljno uticati na zdravlje i dobrobit osobe, postoje opcije lečenja.
Prema AASM, najefikasniji tretman za hroničnu nesanicu je kognitivna bihevioralna terapija za nesanicu (CBT-I). Ovaj terapijski pristup, koji obično traje šest do osam sesija, uključuje promene ponašanja i kognitivne strategije. Iako je terapija za svakoga drugačija, može uključivati odlazak na spavanje u isto vreme svake noći, ustajanje iz kreveta kada ne možete da spavanje i upravljanje strahovima da nećete moći da zaspite.
Dr Gurubhagavatula kaže da je istraživanje pokazalo da CBT-I deluje jednako dobro kao i lekovi i traje duže.
CBT-I takođe nema neželjene nuspojave koje ponekad mogu pratiti lekove, kao što su vrtoglavica, rizik od pada, nekompatibilnost sa drugim lekovima ili alkoholom i još mnogo toga, naglasila je dr Gurubhagavatula.
Međutim, ljudi sa hroničnom nesanicom često se sami leče lekovima bez recepta kao što su difenhidramin ili melatonin. Ali ovi lekovi samo izazivaju povećanu pospanost i obično nisu dobra dugoročna rešenja, kaže dr Baumann.
Umesto toga, osobe sa ovim problemom mogu da dopune terapiju boljom higijenom spavanja, savetuje dr Gurubhagavatula. Na primer, pokušajte da smanjite unos kofeina, da budete izloženi svetlosti ujutru i uveče, da redovno vežbate, izbegavate pušenje i konzumiranje alkohola i odredite redovno vreme za odlazak na spavanje i buđenje, rekla je ona.
– Spavaća soba treba da bude hladna, mračna, tiha i udobna. Pokušajte da izbegavate jako svetlo pre spavanja. Ako imate hronične bolove, gorušicu ili druge zdravstvene probleme za koje znate da vas sprečavaju da spavate, obratite se svom lekaru – kaže dr Gurubhagavatula.
