Antidepresivi su za milione ljudi deo svakodnevnice, ali novo veliko istraživanje donosi podatke koji su vrlo zabrinjavajući kada se uzme u obzir kako se lekovi trenutno prepisuju. Ustvari, kada se uzimaju tokom dužeg perioda za blagu i umerenu depresiju, antidepresivi mogu pacijentima učiniti više štete nego koristi, navodi se u istraživanju objavljenom u Drug and Therapeutics Bulletin.
Antidepresivi mogu spasiti živote
Naravno, to uopšte ne znači da ne treba da koristimo antidepresive. U mnogim slučajevima oni mogu i spasiti nečije živote. Međutim, stručnjaci sugerišu da bi lekari trebalo da propisuju manje antidepresiva na kraće vremenske periode i da se fokusiraju na osobe sa teškom depresijom. I dalje postoji nedoumica o prednostima upotrebe antidepresiva u kratkoročnom i dugoročnom periodu. To je posebno značajno pitanje u svetlu nedostatka klinički značajne razlike između terapije antidepresivima i placebom.
Koliko su antidepresivi efikasni
Većina kliničkih ispitivanja posmatra efikasnost lekova tokom perioda ispitivanja od šest do 12 nedelja. U stvarnom životu, međutim, ljudima se godinama propisuju antidepresivi. Što je još više zabrinjavajuće, većina studija ne razmatra ishode koji su najvažniji za pacijente, kao što je kvalitet života. Istraživanja se uglavnom bave samo simptomima i nuspojavama.
Pospanost, nemir i seksualna disfunkcija su neke od nuspojava
Otprilike petina ispitanika koja je koristila antidepresive, žalila se na pospanost tokom dana, suva usta, obilno znojenje ili povećanje telesne težine. Nešto manji broj se požalio na seksualnu disfunkciju, kao i na nemir, grčeve mišića, mučninu, zatvor, dijareju ili vrtoglavicu. Istraživanje o nuspojavama bilo je još više zabrinjavajuće. Čak 70 procenata je izjavilo da oseća nedostatak emocija, dok je 66 procenata ispitanika imalo problema pri intimnim odnosima. Pospanost se javila kod 66 procenata učesnika studije o korišćenju antidepresiva.
Antidepresivi počinju da se koriste još u adolescenciji
Upotreba antidepresiva često počinje u detinjstvu, tačnije u adolescenciji te tako taj proces postaje dugotrajan. Postoji vrlo malo kliničkih dokaza da antidepresivi deluju efikasno kod tinejdžera i onih nešto starijih. Pa ipak, antidepresivi su jedan od najčešće korišćenih lekova kod adolescenata, pogotovo ženskog pola. Broj prepisanih antidepresiva kod devojčica od 12 do 17 godina ubrzano raste u nekim zemljama.
Mnogi savremeni antidepresivi ne uspevaju u svojoj nameni
Jedan od najćešće koriščenih antidepresiva jeste SSRI (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina). Nedavna studija otkrila je da postoji razlika od samo 2 poena između osoba koji uzimaju SSRI i placeba kada se mere njihovi ishodi na Hamiltonovoj skali za procenu depresije, koji se kreće od 0 do 52. Prema drugim studijama razlika bi trebalo da iznosi najmanje 7 poena da bi se lek smatrao klinički relevantim. U svakom slučaju, činjenica je da mnogi savremeni antidepresivi ne uspevaju u svojoj nameni.
Kako smanjiti dozu antidepresiva
Ukoliko se naglo prekine sa korišćenjem antidpresiva mogu nastati neka od sledećih stanja:
- glavobolja
- anksioznost
- nesanica
- uznemirenost
- umor
- dijareja.
Najbolji način za prestanak uzimanja antidepresiva je postepeno smanjenje doze. Međutim, ni tada nema garancije da će osoba izbeći posledice kao što su dugotrajni seksualni neželjeni efekti ili povlačenje u sebe.
Sve više dokaza da antidpresive ne koristimo na pravi način
Sva ova istraživanja svakako nisu dala konačnu reč o upotrebi i dejstvu antidpresiva. Za tako nešto je potrebno mnogo više istraživanja. Međutim, postoji sve više dokaza da način na koji trenutno koristimo antidpresive možda nije najbolji. Nova saznanja o poteškoćama koje neke osobe imaju prilikom prestanka upotrebe antidepresiva trebalo bi da dovede do opreznije prakse propisivanja ovih lekova. Antidpresivi svakako ne bi smeli da donesu više štete nego koristi onima koji ih uzimaju.
