Hranite se zdravo a povišen vam je holesterol: Zašto se ovo dešava?

Mnogi ljudi su zbunjeni kada uprkos uravnoteženoj ishrani i izbegavanju masne hrane dobiju nalaz koji pokazuje povišen holesterol. Često se veruje da je tanjir jedini krivac, ali je istina znatno složenija.

Holesterol nisu samo masnoće iz namirnica: Kakva je uloga jetre? 

Holesterol i njegove vrednosti ne dolazi samo iz hrane. Najveći deo zapravo proizvodi sama jetra, a na taj proces utiče čitav niz faktora od kojih mnogi nemaju mnogo veze sa onim što jedemo.

Preporučujemo

U krvi se posebno prati LDL holesterol, takozvani „loš“ holesterol, čije povišene vrednosti predstavljaju rizik za krvne sudove i srce. Normalne vrednosti ukupnog holesterola kreću se između 3,1 i 5,5 mmol/l, ali i kod osoba koje se hrane „školski pravilno“ te granice mogu biti premašene.

Loše navike i povišen holesterol: Sedenje, stres, smanjena fizička aktivnost...

Jedan od najčešće zanemarenih uzroka je hronični stres. Kada je telo stalno izloženo pritisku, luče se hormoni poput kortizola i adrenalina koji remete ravnotežu šećera i masti u krvi. Vremenom se pokreću zapaljenski procesi, a jetra počinje da proizvodi više holesterola i triglicerida, dok zaštitni HDL holesterol opada. Drugim rečima, čak i savršena ishrana gubi bitku ako je organizam neprestano u stanju uzbune.

Sličan efekat ima i dugotrajno sedenje. Savremeni način života, sa mnogo sati provedenih za stolom ili ispred ekrana, utiče na enzime koji pomažu da se loš holesterol pretvori u dobar. Kada se ne krećemo, taj mehanizam praktično „usporava“, što vodi ka nepovoljnim vrednostima lipida.

Na holesterol mogu da utiču i navike koje se često ne dovode u vezu sa zdravljem srca, poput ispijanja nefiltrirane kafe. Domaća kafa ili espreso sadrže prirodna masna jedinjenja koja mogu da podignu vrednosti LDL holesterola, naročito ako se piju u većim količinama svakog dana.

Holesterol, lekovi i hormoni 

Hormonska neravnoteža je još jedan važan faktor. Kod usporenog rada štitne žlezde organizam teže uklanja višak holesterola iz krvi, pa se on nagomilava. Umor, suva koža i bolovi u mišićima često su prvi znaci ovog poremećaja. Slično se dešava i kod žena u menopauzi. Pad estrogena menja način na koji se holesterol metaboliše, pa vrednosti počinju da rastu, čak i bez promene ishrane.

Određeni lekovi takođe mogu da imaju neočekivan efekat. Terapije koje se koriste za regulaciju hormona, krvnog pritiska, epilepsije ili upalnih stanja ponekad utiču na povišeni nivo holesterola, zbog čega je važno da se terapija i neželjeni efekti redovno proveravaju sa lekarom.

Bolesti jetre i bubrega dodatno komplikuju situaciju. Jetra je centralni organ za proizvodnju i razgradnju holesterola, pa svako njeno oštećenje, poput masne jetre, može da poremeti ravnotežu masnoća u krvi. S druge strane, hronične bolesti bubrega mogu da snize nivo zaštitnog HDL, a povećaju vrednosti štetnog - LDL holesterola.

Šećer i neka druga stanja koja nemaju direktnu vezu sa holesterolom

Ni šećer ne treba zanemariti. Ishrana bogata slatkišima i rafinisanim ugljenim hidratima opterećuje jetru, podstičući je da proizvodi više holesterola i triglicerida. Tako se, paradoksalno, osoba koja izbegava masnu hranu ali jede mnogo slatkog, može suočiti sa lošim lipidnim profilom.

Postoje i fiziološka stanja u kojima je porast holesterola očekivan, poput trudnoće. Tada organizam prirodno povećava proizvodnju holesterola kako bi podržao razvoj fetusa, i taj porast je privremen i bezopasan.

Sve ovo pokazuje da holesterol nije samo pitanje ishrane, već ogledalo celokupnog načina života i zdravstvenog stanja. Zdrava hrana jeste važna osnova, ali bez kontrole stresa, redovnog kretanja, hormonske ravnoteže i brige o jetri i bubrezima, ona ponekad nije dovoljna da održi holesterol u granicama normale.

(eKlinika.rs)