Koliko su opasne bubrežne ciste, mogu li da puknu, pređu u rak, objašnjava prof. dr Dragan Jovanović

Bubrežne ciste su uglavnom bezopasne promene. Prirodni su varijetet i ne ispoljavaju se skoro nikakvim tegobama. Ne znamo da ih imamo dok ih slučajno ne otkrijemo na nekom ultrazvučnom pregledu. Postoje jednostavne ili simplex ciste, koje su i najzastupljenije i sporadične kompleksne ciste. Jednostavne ciste neće nam zadati probleme, nisu bolest i veoma retko pucaju. Iako su ciste uglavnom bezopasne, bubrezi su vitalni organi i zbog toga je savet da se one redovno kontrolišu. U veoma retkim situacijama moguće su komplikacije u vidu kalcifikata, krvarenja i infekcija, a u najređim slučajevima isključivo kopleksne bubrežne ciste mogu da prerastu u malignu bolest.

Šta su bubrežne ciste?

Bubrežne ciste su česte, tako da je skoro nemoguće utvrditi njihovu zastupljenost. Mogu da se pojave na jednom ili oba bubrega, uglavnom kod osoba starijih od 50 godina

Preporučujemo

- Bubrežne ciste definišu se kao mehurići, obično ispunjeni tečnošću. Najčešće rastu izvan bubrega, mada u nekim slučajevima i u samom bubregu, takozvanom korteksu. Najzastupljenije su simplex ili jednostavne ciste, bezopasne su i uglavnom se dovode u vezu sa starenjem. Smatra se da posle 50. godine života skoro polovina osoba ima poneku bubrežnu cistu. Uglavnom se slučajno utvrde i potom samo prate krajnje komfornim i jednostavnim ultrazvučnim pregledom jednom godišnje. Simplex ciste su najčešće promera 3 do 4 centimetra, retko kada više od 6 ili 7 centimetara. One se samo prate, ne zahtevaju nikakvo drugo lečenje, nikakve čajeve ili poseban režim ishrane - kaže za portal eKlinika internista - nefrolog prof. dr Dragan Jovanović.

Kako se klasifikuju bubrežne ciste i koje od njih imaju malgini potencijal?

Stručnjaci ciste klasifikuju na osnovu Bosniak skale. Bosniak I i II su benigne i najčešće ciste. Bosniak IIF su minimalno komplikovane, kada je možda potreban veći broj pregrada. Bosniak III su komplikovane ciste kod kojih postoji rizik od malignih promena. Veoma su retke, kao i Bosniak IV ciste koje isto imaju maligni rizik.

- Najčešće su ciste Bosniak tipa I, potpuno bezopasne, jednostavne simplex ciste. Bosniak II je cista koja je takođe bezopasna, ali moguće je da u njoj ima nekih promena, na primer kalcifikacija. Bosniak IIF su ciste za ozbiljno praćenje - objašnjava prof. dr Jovanović.

Kada je potreba medicinska intervencija?

Prof. dr Jovanović je stručnjak sa bogatim višedecenijskim iskustvom, priča nam da su ciste na bubrezima postale aktuelne tek od pojave ultrazvuka kod nas, davnih 87, 89. godina prošlog veka.

- Ova dijagnostička metoda nam je omogućila da pratimo ciste. U kasnijem toku ciste su bile nešto što smo sve češće viđali. Vrlo, vrlo retko bilo je slučajeva da one pređu u III ili IV Bosniak kategoriju, da prerastu u cistadenokarcinom i da mora da se hirurški interveniše, da se radi nefrektomija. Kada Bosniak III pređe u Bosniak IV, onda tu treba i hirurški intervenisati – kaže prof. dr Jovanović.

Profesor objašnjava da je intervencija potrebna i kada cista svojim položajem ili rastom narušava funkciju bubrega. U tom slučaju radi se jednostavna punkcija ciste i sklerozacija. Stručnjaci pod kontrolom ultrazvuka tankom iglom dreniraju tečnost, a zatim ubrizgavaju sklerozantno sredstvo (najčešće alkohol), cista se tada skup, sprečava se njeno ponovno punjenje i ne pravi smetenje..

Može li cista da pukne?

- Solitarna (jednostavna) cista ne puca. To je veoma retko. Međutim, ako postoji više cista na jednom bubregu i ako su one u bliskom kontaktu, a pogotovo kada su brojne ciste, kao kod urođene cistične bolesti bubrega, onda može da dođe do prskanja tih septi među cistama i do krvarenja. To je najčešća komplikacija koja je moguća kada postoji više cista, ne samo jedna. U ovoj situaciji brojnih cista na bubregu moguća je i infekcija i zato je ove bolesnike potrebno obavezno pratiti - precizira profesor Jovanović.

Kada su ciste uvod u moguću dijalizu?

Urođene cistične bolesti bubrega su genetski uslovljeni poremećaji, obeleženi formiranjem višestrukih cista koje često vode u bubrežnu insuficijenciju.

- U slučaju nasleđene policistične bolesti, deca pacijenata se redovno pregledaju putem ultrazvuka već od 20. godine života. Ti pacijenti su svesni bolesti i sami dolaze na preglede, kod njih ciste mogu da se jave i na pankreasu, jetri. Genetski uslovljene policistične bolesti bubrega mogu u potpunosti već od 45. ili 50. godine da naruše bubrežnu funkciju i dovedu do potrebe za dijalizom. Ipak, ovo je sasvim neka druga strana medalje u odnosu na najčešće pojedinačne bubrežne ciste - kaže prof. dr Jovanović.

Kada i zašto su potrebne češće kontrole?

Prof. dr Jovanović objašnjava da ultrazvuk precizno prati ciste i njihov sadržaj, omotač, veličinu ciste.

- Povećana pažnja je potrebna ako bi, na primer, između dve kontrole došlo do nekog značajnijeg povećanja promera, prečnika ciste. Onda bi se savetovale češće kontrole, kako ne bi došlo do neke promene, na primer zadebljanja na opni ciste, kalcifikata, ili izmene u sadržaju ciste. U slučaju da se menja sadržaj ciste, to je već vrlo ozbiljna priča, alteracija ka karcinomu bubrega odnosno cistadenokarcinomu. To su neki alarmi koji se, na sreću, veoma retko dešavaju. Kod bezazlene simplex ciste savetujem kontrolu obično na godinu dana, ali ako je nešto što bi moglo da bude sumnjiva izmena, na svakih šest meseci - kaže doktor.

Pitali smo prof. dr Jovanovića mogu li bubrežne ciste da budu opasnije za pacijente sa postojećom bolešću bubrega. Profesor ponavlja da obična cista ne narušava funkciju bubrega pa ne može da stvori dodatne komplikacije kod pacijenata koji možda već imaju neku bolest bubrega.

Kako se leče bubrežne ciste?

Ne postoji nikakav poseban način lečenja jednostavnih i čestih bubrežnih cista. U stvari, redovno praćenje je u ovom slučaju najbolja terapija, potvrđuje prof. dr Dragan Jovanović. Običan ultrazvučni pregled može da nam potvrdi zdravlje.

Iako stručnjaci kažu da je ultrazvučno praćenje sasvim dovoljno kako bismo bili sigurni da su bubrezi zdravi i da se cista ne povećava ili menja, na tržištu postoje preparati, mešavine biljnih čajeva koji se prodaju kao sredstva koja uklanjaju bubrežne ciste. Prof. dr Jovanović kaže da od takvih alternativnih načina lečenja nema koristi.

- Čaj možete da pijete kada osetite potrebu ili iz nekog zadovoljstva, kao kafu. Čajevi ne pomažu kod cista. Često se srećem sa pacijentima koji kamenčiće u bubrezima leče tim nekim pomoćnim sredstvima. Ona su samo finansijski trošak, pored toga što su nekada veoma neprijatni za piće, i od tih preparata na kraju nema koristi. Kada su ciste u pitanju, one se ne leče nego samo prate i, kao što je navedeno, interveniše se ako počnu da menjaju "svoju ćud" - zaključuje nefrolog prof. dr Dragan Jovanović.