Karcinom bubrega dobija sve više mladih: Kako ga otkriti ako nema simptoma, objašnjava prof. dr Džamić

- Pojava krvi u mokraći, bola u predelu lumbalnih (slabinskih) regija i tumor koji može da se napipa, jesu apsolutno ozbiljan alarm koji treba da navede pacijenta da ode kod lekara - naglašava prof. dr Zoran Džamić, uz savet za što ranije otkrivanje raka bubrega

Karcinom bubrega, malignitet parnih organa koji imaju jednu od najvažnijih funkcija u našem organizmu - čišćenje krvi od toksina i otpadnih materija, nalazi se među deset najčešćih vrsta karcinoma. Javlja se kod ljudi različitih starosnih grupa. Zbog kasne pojave simptoma, dijagnoza se čessto postavlja za zakašnjenjem.

Kako prepoznati karcinom bubrega u ranoj fazi?

Preporučujemo

Ova vrsta karcinoma spada u bolesti one koji se teško mogu prepoznati na osnovu simptoma, i zato su preventivni pregledi od presudne važnosti.

- Za razliku od raka prostate kod koga koristimo tumorske markere, za karcinom bubrega ne postoje ni markeri ni biomarkeri koji bi ukazivali na bolest. Ključna dijagnostika zasniva se na ultrazvučnim pregledima, jer je to metoda kojom se ovaj karcinom može lako otkriti u ranoj fazi. Ako se ovaj pregled redovno radi broj novodijagnostikovanih slučajeva značajno raste. To znači da su i veće šanse za izlečenje - kaže o veoma aktuelnoj temi prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Otkrivanje karcinoma sa zakašnjenjem: Kada hitno morate kod lekara?

Večita, nepresušna tema ako govorimo o kasnom otkrivanju malignih bolesti jesu netipični simptomi ili izostanak istih. Tako profesor potvrđuje da je tumor bubrežnog parenhima ili tumor bubrega takva bolest da u početku razvitka ne daje nikakvu simptomatologiju. Konstatuje, međutim, i jednu zabrinjavajuću činjenicu:

- Nažalost, tumor bubrežnog parenhima poslednjih godina sve više ide ka mlađim generacijama, odnosno mlađim ljudima, a budući da nema simptoma uglavnom se dijagnostikuje kada je dostigao određene razmere. Bolest kod svakog drugog pacijenta otkrivamo slučajno. Boljoj dijagnostici je značajno doprinelo uvođenje sistematskih pregleda u velikim kompanijama u Republici Srbiji, pa se na tim pregledima često slučajno otkrivaju tumori. Ako govorimo o specifičnim simptomima, oni postoje. To je pre svega bol u lumbalnoj regiji, kao i pojava krvi u mokraći. Naravno, i promena (tumor) koji može da se palpira, napipa. Čim pacijent primeti takve promene hitno treba da se javi lekaru. Međutim, to nije uvek slučaj, pa zato mi tumore bubrega i dalje često otkrivamo sa zakašnjenjem. Kod čak 30 odsto pacijenata već postoje metastaze, a dodatnih 30 odsto razvije metastatsku bolest u prvoj godini - naglašava poznati urolog.

Koliko često se karcinom bubrega javlja na oba organa?

Inače, karcinom bubrega je treći u urološkoj populaciji malignih oboljenja, posle karcinoma prostate i karcinoma mokraćne bešike. Najčešće se javlja na jednom od dva bubrega. Nažalost, i u jednom značajnom procentu, a to je negde oko 5 odsto, kaže statistika, može se desiti da se u isto vreme razviju tumori na oba bubrega, što otežava situaciju.

- Poslednjih godina je značajan porast incidencije obolevanja i novodijagnostikovanih slučajeva. Kada posmatramo Evropu kao naše najbliže okruženje, nalazimo se negde između 10. i 14. mesta po učestalosti. Treba reći da se broj smrtnih slučajeva značajno smanjuje zahvaljujući poboljšanju terapijskih modaliteta i uvođenju novih lekova - navodi prof. dr Džamić.

Opcije lečenja: Šta nudi duže preživljavanje i bolju prognozu?

Hirurgija je i dalje zlatni standard, tj. osnovni način lečenja i to potpunim uklanjanjem bubrega (radikalna nefrektomija) ili, kada je moguće, operacijom koja čuva organ (nefron-sparing). Kod tumora do pet, šest centrimetara, u određenim okolnostima, moguće je odstraniti samo promenu i sačuvati bubreg. 

- Nakon operacije, adjuvantna imunoterapija je nova i važna opcija u lečenju visokorizičnog raka bubrega, jer smanjuje rizik od povratka bolesti i metastaza. Zbog toga je važno primeniti je odmah nakon operacije, ali je u Srbiji trenutno dostupna samo kroz donaciju. Takođe, veliki iskorak u lečenju karcinoma bubrega donele su ciljane terapije, koje se u Srbiji primenjuju već 14 godina i dostupne su pacijentima preko RFZO. Imunoterapija je takođe deo lečenja, ali je u Srbiji moguća tek u drugoj terapijskoj liniji - kaže stručnjak, uz očekivanje da će se situacija i dalje menjati na bolje za pacijente.

Pomerene granice preživljanja: Prevencija i dalje ključ

Prema njegovim rečima, trud države kao i zalaganje i edukacija multidisciplinarnih timova lekara pomerili su granice preživljavanja pacijenata uz dobar kvalitet života čak i sa uznapredovalim karcinomom bubrega. To je izuzetno bitno, kaže prof. dr Džamić, jer pacijentima, porodicama i lekarima ne može biti isto da li će neko možda živeti duže godinu, dve ili tri.

Ipak, naglašava da je prevencija i dalje ključ.

- Prema vodičima evropskih i svetskih asocijacija, kojih se i mi pridržavamo, jednom godišnje obavezno treba uraditi kontrolni ultrazvuk - ili u okviru sistematskog pregleda ili da pacijent ode sam i uradi ultrazvuk bubrežnog parenhima. Podsećam, pojava krvi u mokraći, bola u predelu lumbalnih (slabinskih) regija i tumor koji može da se napipa, jesu apsolutno ozbiljan alarm koji treba da navede pacijenta da ode kod lekara. Mi smo razvili algoritme za koje možemo sa ponosom da kažemo da su doneli uspeh u lečenju ove bolesti, ali je suština u što ranijem otkrivanju - ističe prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.