Smrt mlade manekenke Lusi Marković potresla je javnost ne samo zbog njenih godina i uspeha koji su je čekali već i zbog uzroka – tihe, nepredvidive bolesti za koju mnogi nikada nisu ni čuli budući da spada u retke. Razlog njenog preranog odlaska je moždana arteriovenska malformacija (AVM).
Šta je moždana arteriovenska malformacija (AVM)
AVM karakteriše splet abnormalno povezanih arterija i vena unutar mozga. U normalnim uslovima, arterije dopremaju krv normalno snabdevenom kiseonikom, dok vene odvode onu siromašnu kiseonikom nazad. Kod AVM-a, ta prirodna putanja biva poremećena, što može dovesti do ozbiljnih posledica. Iako retko (javlja se kod manje od 1 odsto) populacije, ovo stanje može biti izuzetno opasno.
Zašto AVM spada u podle bolesti i koji su simptomi kada se ispolje?
Najveći izazov kod AVM jeste to što često ne daje nikakve simptome. Godinama može da postoji neotkrivena a tinjajuća, sve dok ne dođe do pucanja krvnog suda i izliva krvi u mozak. Upravo taj trenutak, koji se najčešće događa bez upozorenja, bude prvi i ponekad poslednji znak da je nešto pošlo po zlu.
Kod onih kod kojih ne dođe do pucanja, mogući znaci su povremeni napadi, glavobolje, trnjenje udova, pa čak i problemi sa govorom, vidom ili ravnotežom. Nažalost, ovi simptomi se često pripisuju stresu, migrenama ili iscrpljenosti – što dodatno otežava pravovremeno otkrivanje.
View this post on Instagram
Zašto moždana arteriovenska malformacija nastaje, kako se dijagnostikuje i leči
Zašto AVM nastaje, medicina još uvek sa sigurnošću ne zna. Smatra se da je u pitanju razvojna anomalija koja se formira još u embrionalnoj fazi. Muškarci su nešto češće pogođeni, a u retkim slučajevima može postojati i genetska predispozicija.
Kada se dijagnostikuje na vreme, AVM se može uspešno lečiti operacijom, endovaskularnom embolizacijom ili radioterapijom.
U slučaju sumnje na AVM, dijagnostičke metode poput magnetske rezonance (MRI) i kompjuterske tomografije (CT) mogu pomoći u otkrivanju ove anomalije. Rano otkrivanje i adekvatno lečenje mogu značajno smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija.
Moguće komplikacije
Komplikacije koje prate ovo stanje su ozbiljne: smanjena ishranjenost moždanog tkiva, oštećenje funkcija mozga, ali je najopasnije bez sumnje iznenadno krvarenje.
Iako su AVM prisutni od rođenja, njihovo otkrivanje i manifestacija simptoma češće se dešavaju kod mlađih odraslih osoba. Kod starijih osoba, AVM-i se ređe dijagnostikuju, ali mogu biti povezani s drugim vaskularnim problemima poput ateroskleroze ili posledica traume.
Prerani odlazak Lusi Marković može ostati samo još jedna tragična vest i moru drugih, ali može biti i poziv na širenje svesti i potrebu edukacije. Ne zaboravimo važnost preventivnih pregleda, ne ignorišimo signale koje nam telo šalje, ma koliko prolaznio delovali i edukujmo se o zdravlju iz relevantnih izvora.
