Depresija je složeno medicinsko stanje, koje može uticati na svaki aspekt života jedne osobe, od ličnih odnosa do fizičkog zdravlja. I naravno, ima snažan uticaj na mentalno blagostanje. No, ovaj pojam često se pogrešno identifikuje sa tugom, neraspoloženjem, melanholijom…
Brojke su alarmantne u svetu i kod nas: Depresija pogađa sve više ljudi
Stručnjaci napominju da biti nesrećan nije isto što i biti depresivan. Reč „depresija“ se često koristi olako da bi se opisalo kako se ljudi osećaju nakon loše nedelje na poslu, raskida, nekog drugog problema. Klinička depresija, poznata i kao veliki depresivni poremećaj, daleko je više od prolaznog osećaja tuge. Određeni simptomi razlikuju depresiju od uobičajene tuge koju svi povremeno osećamo.
Tokom 2021. godine, najmanje 8,3 odsto odraslih u SAD doživelo je veliki depresivni epizodu. Depresija je postala jedan od najčešćih mentalnih poremećaja u zemlji. I u Srbiji brojke upozoravaju na oprez, a posebno je zabrinjavajuće to što depresiju ima sve više mladih ljudi.
1. Beznađe u okviru depresije
Ljudi koji pate od depresije često osećaju beznađe, mada se to razlikuje među nekim rasama i etničkim grupama. No, ono što je jedinstveno jeste da se ove osobe osećaju beznadežno uvek ili većinu vremena. Sve im je veliki napor, ne vide perspektivu. Neki depresivni ljudi osećaju iracionalnu krivicu: misle da je sve njihova krivica ili se pitaju koja je svrha svega.
Usamljenost i izolacija su među tri najčešća razloga za loše mentalno zdravlje kod više od milion ljudi koji su 2020. testirali svoje mentalno zdravlje na jednom popularnom medicinskom sajtu. Takvi ljudi se često povlače upravo zbog osećaja beznađa.
2. Gubitak interesovanja kao jedan od prvih alarma
Depresija često oduzima uživanje u stvarima koje su ranije bile izvor zadovoljstva. Povlačenje iz aktivnosti kao što su sport, hobiji ili druženje sa prijateljima može biti znak ozbiljne depresije. U spomenutom istraživanju iz 2020. godine čak 90 odsto osoba prijavilo je simptome depresije, a među njima i gubitak interesovanja. Gubitak libida je takođe čest, uz impotenciju i erektivlu disfunkciju.
3. Umor i problemi sa spavanjem
Mnogi depresivni ljudi prestaju da rade ono što vole jer su iscrpljeni. Nedostatak energije i preplavljujući umor često su najteži simptomi depresije, a to ih može dovesti do prekomernog spavanja. Neki ljud češće će se žaliti na umor nego na depresiju, jer se depresija u mnogim podnebljima može smatrati društveno neprihvatljivom. Depresija je povezana i sa nesanicom. Ove dve pojave mogu međusobno da pogoršaju jedna drugu. Nedostatak sna može izazvati anksioznost, koja progredira.
4. Anksioznost
Depresija i anksioznost često se javljaju zajedno. Simptomi anksioznosti uključuju nervozu, napetost, nemir, osećaj opasnosti, panike ili straha, ubrzan rad srca i disanje, pojačano znojenje, drhtanje, trzanje mišića, teškoće s koncentracijom ili opsesivnim mislima.
5. Razdražljivost je ćešća kod muškaraca
Depresija može različito uticati na muškarce i žene. Istraživanja pokazuju da muškarci češće ispoljavaju razdražljivost, rizično ponašanje, upotrebu supstanci i bes. Muškarci su generalno manje skloni da prepoznaju depresiju ili potraže pomoć. Više su spremni na lečenje kada njihovi simptomi izgledaju „tradicionalno depresivno“, ali razdražljivost ne povezuju sa depresijom.
Žene dvostruko češće koriste antidepresive, posebno one starije od 60 godina. Međutim, muškarci preferiraju lekove u odnosu na psihoterapiju.
6. Promene u apetitu i težini
Apetit i težina mogu da variraju. Neki ljudi gube apetit i mršave, dok drugi jedu više i dobijaju na težini. Ako promene nisu namerne i nisu proizvod svesnog čina, to takođe može biti znak depresije.
7. Emocionalna nestabilnost
U jednom trenutku bes, u sledećem – suze. Depresija može izazvati intenzivne promene raspoloženja koje nisu povezane sa spoljnim događajima.
8. Misli o smrti
Depresija je, kažu istraživanja, povezana i sa pokušajima samoubistava. U 2022. godini gotovo 50.000 ljudi je umrlo od samoubistva u SAD. Ukoliko primetite da u vašem okruženju neko intenzivno ponavlja rečenice poput: „Bolje bi mi bilo da umrem nego ovako da živim“, „Smrt je rešenje“ ili „Uradiću to da prekinem muke“, pokušajte da ga ubedite da potraži stručnu pomoć.
Depresija pogađa milione ljudi, ali postoje efikasni načini za lečenje, od promena životnog stila do terapije i lekova. Najvažniji korak ka ozdravljenju je traženje stručne pomoći.
