Veza između crevnih bakterija i slip apneje: Manji rizik od ateroskleroze i sprečavanje srčanih komplikacija

Naučnici su otkrili novi biološki mehanizam koji povezuje crevni mikrobiom, žučne kiseline i razvoj ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija kod osoba koje pate od opstruktivne apneje (slip apneja) u snu.

Mikrobiom možda krije ključ za zaštitu srca kod osoba sa slip apnejom: Šta se dešava u njihovom organizmu?

Rezultati istraživanja, predstavljeni na kongresu ASM Microbe 2026, ukazuju na potencijalnu novu terapijsku metu koja bi mogla da pomogne u sprečavanju ateroskleroze, srčanog udara i drugih metaboličkih poremećaja povezanih sa ovim čestim poremećajem spavanja.

Opstruktivna slip apneja predstavlja poremećaj tokom kojeg dolazi do ponovljenih prekida disanja tokom noći. Svaki prekid dovodi do pada nivoa kiseonika u krvi i istovremenog povećanja koncentracije ugljen-dioksida. Ovakve epizode hronične hipoksije opterećuju čitav organizam i povećavaju rizik od razvoja brojnih bolesti, uključujući hipertenziju, dijabetes tipa 2, srčanu insuficijenciju i aterosklerozu.

Prethodna istraživanja pokazala su da nedostatak kiseonika menja sastav žučnih kiselina – jedinjenja koja proizvodi jetra, skladište se u žučnoj kesi i oslobađaju u crevima radi varenja masti. Međutim, njihova uloga ne završava se u digestivnom sistemu. Žučne kiseline funkcionišu i kao hemijski glasnici koji putem krvotoka komuniciraju sa receptorima u različitim organima i tkivima.

Kako crevne bakterije utiču na zdravlje krvnih sudova?

Istraživači sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu ranije su dokazali da crevne bakterije mogu da menjaju strukturu žučnih kiselina, čime direktno utiču na procese povezane sa nastankom ateroskleroze. Pošto modifikovane žučne kiseline dospevaju u krvotok, one mogu da aktiviraju ili blokiraju određene receptore u organizmu i na taj način pokrenu složene biološke procese koji utiču na zdravlje krvnih sudova.

„Na osnovu prethodnih istraživanja bili smo gotovo sigurni da žučne kiseline, posebno one koje su modifikovale crevne bakterije, imaju ključnu ulogu u regulaciji bolesti. Želeli smo da saznamo šta će se dogoditi ako uklonimo jedan od njihovih najvažnijih receptora“, objasnila je dr Selest Alaband, vodeća autorka studije.

FXR receptor u centru problema

Naučnici su se fokusirali na receptor poznat kao farnesoid X receptor (FXR), koji reaguje na prisustvo žučnih kiselina u organizmu. Kako bi utvrdili njegov značaj, koristili su dve grupe genetski modifikovanih miševa:

• miševe sklone razvoju kardiovaskularnih bolesti (ApoE knockout model)
• miševe kod kojih su bili uklonjeni i ApoE gen i FXR receptor (ApoE/FXR knockout model).

Obe grupe bile su izložene normalnim uslovima spavanja, kao i uslovima koji oponašaju opstruktivnu apneju u snu. Tokom eksperimenta analizirani su sastav crevnog mikrobioma, metabolički profil i stepen razvoja aterosklerotskih plakova.

Uklanjanje FXR receptora značajno smanjilo aterosklerozu

Rezultati su pokazali da je odsustvo FXR receptora dovelo do značajnog smanjenja stvaranja masnih naslaga u najvećim arterijama organizma.

Kod miševa bez FXR receptora primećeno je značajno manje aterosklerotskih plakova u aorti,

manje plakova u luku aorte, stabilniji sastav crevnog mikrobioma, kao i manji poremećaji u metabolizmu izazvani apnejom u snu.

„Naša studija pokazuje da FXR receptor, koji može da bude aktiviran ili deaktiviran pomoću žučnih kiselina, ima centralnu ulogu u nastanku ateroskleroze tokom stanja sličnih apneji u snu“, navela je Alaband.

Zašto zaštita nije bila potpuna?

Iako su rezultati bili izuzetno ohrabrujući, istraživači su primetili da zaštita nije obuhvatila sve krvne sudove. Masne naslage i dalje su bile prisutne u plućnoj arteriji, što ukazuje da različiti delovi vaskularnog sistema mogu da reaguju na apneju u snu kroz različite biološke mehanizme.

Ovo otkriće sugeriše da razvoj ateroskleroze nije identičan u svim krvnim sudovima i da će buduća istraživanja morati detaljnije da objasne te razlike.

Nova generacija terapija: Probiotici i suplementi žučnih kiselina?

Nakon identifikovanja ključnih žučnih kiselina uključenih u ovaj proces, naučnici planiraju da proveravaju da li se isti obrasci mogu uočiti i kod ljudi.

Sledeći korak uključuje ispitivanje potencijalnih terapijskih pristupa koji bi mogli da ciljano utiču na ovu biološku osovinu. Među mogućim strategijama nalaze se:

• suplementacija specifičnim žučnim kiselinama
• primena probiotika koji sadrže odabrane korisne bakterije
• razvoj lekova koji bi regulisali aktivnost FXR receptora.

„Planiramo da ispitamo da li određene žučne kiseline mogu samostalno da spreče ili ublaže razvoj bolesti. Takođe želimo da proverimo da li bi pojedine bakterijske vrste mogle preventivno da se koriste kao probiotici“, rekla je Alaband.

Zašto je ovo otkriće važno?

Opstruktivna slip apneja pogađa milione ljudi širom sveta i predstavlja značajan faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Novo istraživanje pokazuje da veza između creva i srca može da bude mnogo snažnija nego što se ranije pretpostavljalo.

Ako buduća klinička ispitivanja potvrde ove rezultate kod ljudi, regulacija crevnog mikrobioma i signalnih puteva žučnih kiselina mogla bi da postane potpuno novi pristup prevenciji srčanih i metaboličkih komplikacija kod pacijenata sa apnejom u snu.

(eKlinika.rs)