Kapacitet pluća se meri testom spirometrije koji je uobičajeni test za proveru funkcije pluća. Meri količinu vazduha pri udahu i izdahu, brzinu disanja. Spirometrijom se dijagnostikuje astma, hronična opstruktivna bolest pluća i druga stanja koja utiču na sposobnost pravilnog disanja i možda umanjuju kapacitet pluća.
Kako dolazi do problema?
Osoba sa zdravim plućima diše bez napora, lako i prirodno. Lekari navode da su zdrava pluća elastična, ali kod pacijenata sa astmom, vremenom može da dođe do gubitka te elastičnosti i težeg disanja. Respiratorni terapeut Mark Courtney iz American lung association objašnjava da su zdrava pluća kao dobra vrata – nesmetano se zatvaraju i otvaraju.
– Kod osoba koje pate od astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća gubi se ta elastičnost. Pluća se ne vraćaju na isti nivo kada počnemo dišemo i vazduh se zadržava u plućima – objašnjava Courtney.
Na šta ukazuju niže vrednosti FVC i FEV1?
Stručnjaci spirometrijom mere forsirani vitalni kapacitet (FVC) i forsirani ekspiracijski volumen u prvoj sekundi (FEV1).
Forsirani vitalni kapacitet najveća je količina vazduha koju možemo da izdahnemo posle dubokog udaha. Forsirani ekspiracijski volumen u prvoj sekundi je količina vazduha koja se izduva u prvoj sekundi maksimalnog izdaha posle potpunog udaha.
Na primer, niže vrednosti FVC ukazuju na ograničeno disanje, a niža očitanja FEV1 na neprohodnost bronhijalnih puteva. Kod zdravih osoba odnos FEV1/FVC iznosi 70 do 80 odsto. Ukoliko su vrednosti niže od 70 odsto ograničen je protok vazduha. Na vrednosti mogu da utiču životna dob i visina pacijenta.
Kako možemo da povećamo kapacitet pluća?
Stručnjaci ukazuju da se kapacitet pluća može da poveća i vežbama disanja. Disanje stisnutim usnama i trbušno disanje načini su na koje može da se osnaži kapacitet pluća. Ove vežbe posebno su korisne za osobe koje pate od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća.
Ustajali vazduh se polako nakuplja i sve manje je prostora za kontrakciju dijafragme i svež kiseonik. Kada dijafragma ne radi punim kapacitetom, telo nastoji da se bori za vazduh i pomoću vratnih i leđnih mišića, grudima. Manji su nivoi kiseonika i ograničene njegove rezerve za fizičke aktivnost. Ukoliko se redovno praktikuju, vežbe disanja mogu da pomognu plućima da se oslobode nakupljenog ustajalog vazduha, povećavaju nivo kiseonika i omoguće dijafragmi pravilu funkciju i na kraju olakšaju disanje.
Disanje stisnutih usana
Ovom vežbom se smanjuje broj udaha i disajnu putevi drže otvorenim tokom duže vremena. Izvodi se tako što udahnemo na nos i izdahnemo dva puta duže na usta, s tim što usne moraju da budu stisnute. Vežba omogućava bolju opskrbljenost tela kiseonikom i hranjivim materijama.
Trbušno disanje
Kao i kod disanja stisnutih usana, vežba se počinje disanjem kroz nos. Bitno je da osetimo da se stomak puni vazduhom, savet je da ruke stavimo na stomak kako bismo osetili da se pod delovanjem vazduha on diže i spušta. Potom sledi izdah na usta koji je potrebno da traje najmanje 2 do 3 puta duže od udisaja. Vrat je opušten, leđa su prava.
Courtney objašnjava da je potrebno izvesno vreme da se ove vežbe savladaju i pored toga što deluju jednostavno.
– U idealnom slučaju trebalo bi da vežbate obe vežbe 5 do 10 minuta svakog dana i da ih koristite svaki put kada osetite da vam nedostaje daha – navodi Courtney.
