Početni simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća, koji pušači najčešće ne primećuju, jeste kašalj sa iskašljavanjem i zamranje. HOBP predstavlja značajan problem u celom svetu, jer su njena učestalost i posledice u stalnom prastu.
Faktori rizika za nastanak HOBP
O bolesti koju odlikuje ograničen protok vazduha u disajnim putevima (bronhoopstrukcija), razgovarali smo sa pukovnikom doc. dr Radetom Milićem, načelnikom Klinike za pulmologiju na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Koji su uzroci nastanka hronične opstruktivne bolesti pluća?
– Uzročni faktor za nastanak HOBP mogu se podeliti na dve grupe. Jedna grupa su izloženost štetnim supstancama, među njima je najznačajniji duvanski dim, ali svemu tome može se dodati aerozagađenje i izloženost nekim štetnim česticama i gasovima na radnom mestu, produkti sagorevanja biomase u domaćinstvima, u toplanama i svemu ostalom, automobilska saobraćaj i sve ostalo. Tako da su to neki faktori koji utiču iz poljašnje sredine. S druge strane imamo faktore čoveka, odnosno domaćina, odnosno ljudskog organizma, koji su pre svega genetski. Oni određuju da li će se pod dejstvom ovih spoljašnjih faktora bolesti ispoljiti kod kog pojedinca. Naravno, znamo da ne obole svi oni koji su izloženi, na primer, duvanskom dimu, odnosno pušači, nego otprilike negde jedna petina tokom života razvije hroničnu obstruktivnu bolest pluća. E upravo su genetski faktori ti koji određuju prijemčljivost na oboljenje i kod koga će se klinička slika ispoljiti. Ti genetski faktori su takođe, raznovrsni. Jedan od najbolje utvrđenih i dokazanih jeste jedna genetska mutacija, koja dovodi do snižavanja koncentracije jednog proteina u krvi pacijenata, koji se zove alfa-1 antitripsin i kod tih pacijenata se vrlo rano u toku života, čak i ako nisu strastveni pušači, može ispoljiti hronična obstruktivna bolest pluća. Neki drugi faktori nisu baš tako jasno pokazani njihova povezanost, ali svakako se zna da mogu uticati na razvoj oboljenja. Tako da možemo zaključiti da ta interakcija spoljašnjih faktora u sadejstvu sa faktorima čoveka, gde pored genetskih faktora mogu biti poremećaji odnosno situacije koje se dešavaju u ranom razvoju, kako intrauterinom, tako i nakon rođenja, isto mogu imati uticaj u smislu da se ljudska pluća na rođenju samom nisu dovoljno zrela. Međutim, njihova zrelost i završetak rasta se praktično dešava negde oko 20. godine i sve što se dešava u tom periodu maturacije, odnosno sazrevanja pluća, može takođe biti predispozicija. Da li je to prevremeno rođenje, mala porođajna masa bebe, česte infekcije u dečijem uzrastu i slično – kaže pukovnik doc. dr Rade Milić.
Kako se dolazi do dijagnoze HOBP
Naš sagovornik kaže da se dijagnoza upravo postavlja na osnovu karakteristične kliničke slike, odnosno anamneze za prisustvo ovih simptoma koje smo pomenuli i gde postoji udruženost sa izloženošću, odnosno ekspoziciji i faktorima rizika koje smo u uvodnom delu nabrojali koji predisponiraju za razvoj hronične opstruktivne bolesti pluća.
– Kod pacijenata kod kojih postavimo sumnju, nju moramo potvrditi ispitivanjem testova plućne funkcije, da kažem spirometrija je test koji najčešće koristimo, koji je vrlo jeftin, jednostavan, široko dostupan, većina zdravstvenih ustanova ga ima i spirometrijski mi utvrđujemo takozvani poremećaj plućne funkcije, odnosno ventilacije u ovom slučaju gde vidimo opstruktivni poremećaj ventilacije. Radi se i dodatno bronhodilatatorni test gde mi potvrdimo da ta bronhoopstrukcija koja predstavlja ograničenje protoku vazduha kroz disajne puteve nije u potpunosti reverzibilna, odnosno ne može da se vrati u normalu i to nam je diagnostički kriterijum za hroničnu obstruktivnu bolest pluća. Naravno, spisak diferencijlnih dijagnoza je dosta širok, pored srčanih bolesti tu su i mnoge druge bolesti kako respiratorne, kardiovaskularne, tako i bolesti van grudnog koša i njih uvek treba uzeti u diferencijalnom razmatranju jer upravo ovi simptomi koje smo nabrojali, kašalj, zamor, mogu da se jave kod većine oboljenja pluća – objasnio nam je pukovnik doc. dr Rade Milić.
Načini lečenja hronične opstruktivne bolesti pluća
Naš sagovornik je objasnio da su neželjeni efekti HOBP mnogo izraženiji ukoliko se ne leči, a osnova lečenja su bronhodilatatori.
– Postoje dve klase bronhodilatatora, koji se razlikuju prema svom mehanizmu dejstva, odnosno prema receptorima na koje deluju. To su adrenergički i antiholinergički lekovi. Najčešće se daju zajedno, udruženo ili pojedinačno. Praktično to je kamen temeljac lečenja ove bolesti. Većina pacijenata, praktično svi, mogu reći da dobijaju bronhodilatatore. Oni takođe po brzini i dužini trajanja dejstva mogu biti kratko delujući, koji se daju za brzo otklanjanje simptoma kad ih pacijent ima, i dugo delujući koji se daju na redovnoj osnovi i pomažu da pacijenti nemaju simptome i da se spreče pogoršanje bolesti. Pored toga, inhalatorni kortikosteroidi su takođe jedna klasa lekova. Naravno, za njih postoje specifične indikacije. To su pacijenti koji imaju česta pogoršanja bolesti, koji imaju jedan biološki marker, koji se zovu eozinofili u perifernoj krvi. To je jedna posebna vrsta belih krvnih zrnaca, koji imaju visok nivo tog biomarkera. Oni su kandidati za dodatnu terapiju inhalatornim kortikosteroidima. Dakle, oni se ne daju svim pacijentima. Za razliku od, recimo, astme, koja često liči i može da se preklapa sa HOBP-om, gde su kortikosteroidi inhalatorni kamen temeljac, kod hronične opstruktivne bolesti pluća su bronhodilatatori.
Kada je neophodno javiti se hitno lekaru, zašto je važno otkriti na vreme ovu bolest i šta sami možemo preduzeti da bi lakše disali, saznaćete iz ePodcasta sa pukovnikom doc. dr Radetom Milćem, pulmologom sa Klinike za pulmologiju na Vojnomedicinskoj akademiji.
Reč, dve o sagovorniku ePodcasta
Pukovnik doc. dr Rade Milić, pulomolog, diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa ocenom 9.03. Završio Školu rezervnih oficira sanitetske službe Vojne akademije i specijalizirao se iz pneumoftiziologije i pulmologije na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA). Doktorirao na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.
Tokom bogate karijere upravljao Garnizonskom ambulantom Šabac od 2003. do 2006. godine. Bio načelnik Kabneta za plućne bolesti Poliklinike VMA od 2011. do 2020. godine i vođa tima u infektivnom odeljenju Vojske COVID bolnice „Karaburma“ od marta 2020. do januara 2021. godine. Trenutno je načelnik pulmološkog odeljenja i klinike za pulmologiju.
Član je Lekarske komore Srbije, Srpskog lekarskog društva – pneumoftiziološke sekcije, Evropskog udruženja medicinskih onkologa (ESMO), i Medapp udruženja. Autor i koautor preko 50 naučnih i stručnih radova, saopštenja na kongresima.
Doc. dr Rade Milić je višestruko pohvaljivan i nagrađivan za rezultate postignute u službi u Vojsci Srbije. Poseduje sertifikat dobre kliničke prakse i aktivno govori srpski, engleski i francuski jezik.
Moj otac je pre 3 nedelje preminuo od te bolesti jer nije na vreme hospitalizovan, nego je poslat u Dom zdravlja da primi terapiju, jer mu je u toku noći pozlilo, a Hitna pomoć dala terapiju i uputila ga da se javi svom lekaru . Pušten to jutro sa kontrole sa klinike za plućne bolesti sa seturacijom ispod 80.Srce nije izdržalo bez kiseonika i preminuo u Domu zdravlja!