Multipla skleroza i ateroskleroza – da li su i kako povezane? Reč „skleroza“ se definiše kao abnormalno otvrdnuće telesnog tkiva. Koristi se kao sufiks i pomaže u identifikaciji i karakterizaciji brojnih bolesti.
Multipla skleroza i ateroskleroza: O kakvim bolestima je reč
Dva poznatija stanja opisana po ovom principu su multipla skleroza (MS) i ateroskleroza. Multipla skleroza (MS) je autoimuna, neurodegenerativna, progresivna bolest. U njoj imunski sistem tela greškom napada sopstveno centralno nervno tkivo, prekidajući prenos nervnih signala između mozga i kičmene moždine i drugih delova tela. Oštećenja koja nastaju nakon svakog napada postaju otvrdnuto ožiljno tkivo.
Ateroskleroza je otvrdnuće arterija usled nakupljanja masnih plakova. Ovaj proces dovodi do ograničenog protoka krvi i osnovni je uzrok skoro polovine svih smrtnih slučajeva u velikom delu sveta, navode stručnjaci National Library of Medicine. Prisustvo plaka izaziva zadebljanje zida krvnih sudova, što sužava prolaz unutar arterije. Smanjuje se protok krvi. Rezultat je smanjenje količine kiseonika i drugih važnih hranljivih materija koje dospevaju u različite delove tela. Hronična ateroskleroza može da dovede do bolesti koronarne arterije, angine pektoris, bolesti perifernih arterija i problema sa bubrezima.
Amercan heart Assiociation kaže da uzrok ateroskleroze nije u potpunosti poznat. Međutim, povišen holesterol i trigliceridi u krvi, visok krvni pritisak, pušenje cigareta i dijabetes jesu jaki i potvrđeni faktori rizika.
Iako su skleroze inherentno različitog sastava i uzroka, a prevalencija različitih tipova skleroze nije često upoređivana, njihova povezanost je došla u fokus istraživanja. Zaključci su, saglasna je stručna javnost, u najmanju ruku intrigantni.
Povezivanje različitih skleroza: Jesu li direktno uslovljene i kako multipla skleroza i ateroskleroza
Na bazi više studija, istraživači sada veruju da ipak postoji veza između MS i ateroskleroze i da to nema veze samo sa upotrebom njihovog upotrebe zajedničkog sufiksa.
Tokom 2018. godine, istraživači su u pojedinim istraživanjima koristili moderne ehokardiografske metode poput 3D-ehokardiografije, da bi izvršili sveobuhvatne kardiovaskularne preglede i procene kod pacijenata sa multiplom sklerozom. U jednoj studiji, na primer, otkrili su da i desna i leva strana srca imaju više oštećenja kod pacijenata sa MS u poređenju sa zdravim ljudima.
Studija iz 2020. godine sa više od 84.000 ispitanika ljudi u periodu od 10 godina upoređivala je kardiovaskularno zdravlje onih sa i bez multiple skleroze. Pokazalo se da su ljudi sa MS imali 50 odsto veću verovatnoću da će umreti od srčanih bolesti. Takođe, i 28 odsto više šansi da će dobiti srčani udar i 59 procenata veću verovatnoća da će im se dogoditi moždani udar.
Istraživači su primetili da rezultati ovih i sličnih preliminarnih studija naglašavaju važnost skrininga i sprovođenja sveobuhvatnih kardiovaskularnih pregleda kod osoba sa MS. Kod pacijenata sa značajnim faktorima rizika, korišćenje naprednijih tehnika može pomoći u prevenciji kardiovaskularnih bolesti opasnih po život.
Umesto zaključka: Veza postoji, ali…
Naučnici naglašavaju da je važno razumeti da preliminarna istraživanja ne pokazuju da MS izaziva aterosklerozu. Međutim, bolje se sagledava jaka povezanost između MS i vaskularnih bolesti povezanih sa aterosklerozom. Potrebno je više studija da bi se istražio ovaj odnos i bolje razumele patofiziologije ove dve bolesti.
Ako bolujete od multiple skleroze, razgovarajte sa svojim lekarom o šansama za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Interesujte se i da li postoji preventivno prilagođavanje vaše terapije smanjenju rizika od ateroskleroze, kao i drugih kardiovaskularnih problema.
