Migrena je daleko od obične glavobolje: Dr Petrušić o bolu koji onesposobljava i opcijama lečenja

Migrena se u svakodnevnom govoru i poimanju često poistovećuje sa jakom glavoboljom, pa mnogim osobama nije uvek jasno šta ovaj pojam zapravo označava, kao i da je migrena mnogo više od jakog bola u glavi. O karakteristikama, dijagnostici i lečenju, za eKlinika portal govori dr spec. med. Igor Petrušić, radiolog sa užom specijalizacijom iz medicine bola i naučni savetnik na Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu.

Migrena: Koje su tipične karakteristike i koliko traju napadi? 

Naš sagovornik je i član odbora Evropske federacije za glavobolje, potpredsednik Nacionalnog udruženja za glavobolje i predsednik naučnog odbora Migrena asocijacije Srbije.

Dakle, kako medicinski definišemo migrenu i po čemu se ona razlikuje od drugih vrsta glavobolje?

- Migrena je veoma onesposobljavajuća neurološka bolest koja se svrstava u primarne glavobolje i ispoljava se umerenim ili jakim glavoboljama, koje su praćene nizom simptoma koji mogu značajno da ometaju svakodnevni život. Tipične karakteristike glavobolje su jednostrana lokalizacija, pulsirajući kvalitet bola, umeren ili jak intenzitet bola, pogoršanje pri rutinskim fizičkim aktivnostima i udruženost sa mučninom i/ili preosetljivošću na svetlost i zvuk. Često se javljaju poteškoće sa koncentracijom, vizuelne smetnje, promene u raspoloženju, koje počinju satima, pa čak i dan ili dva pre glavobolje. Napadi traju više od četiri sata pa sve do tri dana, a osećaj iscrpljenosti može da se nastavi i nakon što glavobolja prestane. Ipak, migrena ne mora uvek biti jednostrana niti pulsirajuća. Najvažniji prateći simptomi su mučnina, povraćanje i pojačana osetljivost na svetlost i zvuk - navodi stručnjak.

Migrena nije slabost, već prepoznatljiva neurološka bolest

Prema rečima dr Petrušića, za razliku od migrene, druge primarne glavobolje imaju svoje specifičnosti. Na primer, tenziona glavobolja je obično obostrana, blagog do umerenog intenziteta i ne pogoršava se značajno pri uobičajenoj fizičkoj aktivnosti. Klaster glavobolja je izuzetno intenzivna, obično je bol lokalizovan oko jednog oka, uz suzenje, crvenilo oka ili zapušen nos na istoj strani.

Takođe, nastavlja naš sagovornik, kod klaster glavobolje osoba je veoma agitirana zbog veoma intezivnog bola i nije u stanju da miruje, dok osoba koja ima napad migrene se povlači u zamračenu prostoriju i pokušava da miruje uprkos glavobolji i mučnini. Ipak, klinička slika nije kod svih ista i migrena ne mora uvek biti jednostrana ili pulsirajuća, navodi dr Petrušić i dodaje:

- Važno je razumeti da je migrena kompleksno oboljenje koje može na različite načine da se manifestuje, ali da u osnovi stoji nasledna preosetljivost centralnog nervnog sistema na spoljašnje draži i promene u organizmu koja dovodi do migrenskih napada. Stres, nedostatak sna, preskakanje obroka i hormonalne promene kod nekih osoba mogu doprineti napadima, ali ne utiču podjednako na sve osobe koje boluju od migrene. Najvažnije je da pacijenti znaju da migrena nije slabost, niti nešto što treba jednostavno istrpeti. To je prepoznatljiva neurološka bolest za koju postoje dijagnostički kriterijumi i efikasne mogućnosti lečenja.

Zašto je važno vođenje dnevnika migrene i kako bi trebalo da izgleda?

Kada opisuju tegobe, ljudi najčešće govore o mestu i jačini bola, ali postoji širok spektar pratećih manifestacija. Šta je najvažnije u komunikaciji pacijent - lekar?

- Za lekara je veoma važno da razume čitav tok napada, a ne samo da sazna gde pacijenta boli glava. Zato je preporučeno vođenje dnevnika migrene. U njemu bi trebalo zabeležiti: kog dana je glavobolja počela i koliko je trajala; koliko je bol bio jak i gde je bio lokalizovan; da li su postojali mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlost i zvuk; da li je bilo aure, odnosno prolaznih smetnji vida, senzibiliteta ili govora; koje je lekove pacijent uzeo, kada ih je uzeo i koliko su pomogli; koliko je dana u mesecu glavobolja onemogućavala normalne aktivnosti; da li su napadi povezani sa menstruacijom, promenama sna, preskakanjem obroka ili drugim okolnostima. Dnevnik je posebno važan zato što ljudi često precene ili potcene broj dana sa migrenom kada pokušavaju da se prisete na pregledu. On pomaže da se razlikuje epizodična od hronične migrene, prepozna prekomerna upotreba lekova i objektivnije proceni uspešnost terapije - detaljno objašnjava dr Petrušić.

Šta je migrena sa aurom?

Izraz „migrena sa aurom” mnogima je poznat, ali često ostaje nejasno kako aura izgleda i kada zahteva dodatnu procenu. Šta je migrenska aura, kako može da se ispolji i koje simptome ne bi trebalo da pripisujemo migreni bez pregleda?

- Migrena sa aurom je podtip migrene koji se karakteriše prolaznim neurološkim simptoma koji se kod nekih pacijenata javljaju pre glavobolje, tokom nje, a ponekad i bez naknadne glavobolje. Najčešće se ispoljava smetnjama vida, kao što su svetlucave tačke, cik-cak linije, bljeskovi ili zamućenjem dela vidnog polja. Mogu se javiti i trnjenje ili utrnulost nekog dela tela, najčešće šake i lica, kao i prolazne smetnje govora, a u retkim slučajevima i slabost jedne strane tela ili poremećaj svesti. Tipična aura se najčešće razvija postepeno tokom nekoliko minuta, a pojedinačni simptom obično traje od pet do 60 minuta. Ovakav postepeni razvoj pomaže u razlikovanju aure od nekih drugih neuroloških stanja, ali sam po sebi nije dovoljan da se isključi ozbiljan uzrok, kao što je šlog. - upozorava sagovornik našeg portala.

Posebno je važno naglasiti, dodaje dr Petrušić, da novonastalu slabost jedne strane tela, iznenadan gubitak vida, iznenadne smetnje govora ili naglo nastale neurološke simptome ne treba automatski pripisivati migreni. Isto važi za prvi napad migrene sa aurom, naročito ako se javlja u starijem životnom dobu, ako se bitno razlikuje od ranijih napada, ako simptomi nastanu naglo ili traju neuobičajeno dugo. Takve simptome treba hitno medicinski proceniti, jer mogu ukazivati na ozbiljan neurološki poremećaj.

Kako se dijagnostikuje migrena i postoji li jedinstven ili specifičan test

Osoba koja ima ponavljane glavobolje želi da zna njihov uzrok, ali i da li su potrebni snimanje glave ili druge analize. Kako izgleda dijagnostika migrene, na osnovu čega postavljate dijagnozu?

- Migrena se prvenstveno dijagnostikuje na osnovu razgovora sa pacijentom i neurološkog pregleda. Ne postoji rutinska analiza krvi, snimak magnetnom rezonancijom ili drugi pojedinačni test koji sam po sebi potvrđuje migrenu. Lekar procenjuje karakteristike napada, prateće simptome, njihovo trajanje, učestalost i razvoj bolesti tokom vremena, a zatim primenjuje međunarodno prihvaćene dijagnostičke kriterijume. Kod pacijenta koji ima tipične napade migrene, uredan neurološki pregled i nema znakove upozorenja koji ukazuju na sekundarnu glavobolju, snimanje mozga magnetnom rezonancijom ili kompjuterizovanom tomografijom nije potrebno. Uloga neuroradioloških metoda je da, kada postoji opravdana sumnja, pomognu u otkrivanju ili isključivanju drugih uzroka glavobolje. Dobra dijagnostika zato podrazumeva da pacijent dobije jasno objašnjenje šta je uzrok njegovih tegoba, zašto su dodatna ispitivanja potrebna ili nisu potrebna i kakav je plan lečenja - objašnjava dr Petrušić.

Cilj lečenja akutnog napada migrene

Pacijentu je tokom napada najvažnije da često nepodnošljiv bol i prateće tegobe što pre popuste, pa se onda poseže i za lekovima "na svoju ruku". Kako određujete terapiju za akutni napad migrene, kada bi trebalo da se primeni i koje greške pri uzimanju lekova najčešće susrećete?

- Cilj lečenja akutnog napada jeste da bol i prateće tegobe budu što pre ublaženi, da se pacijent vrati uobičajenim aktivnostima i da se smanji verovatnoća ponovnog pogoršanja. Terapija se određuje individualno, u zavisnosti od intenziteta napada, učestalosti, mučnine i povraćanja, drugih bolesti, ranijeg odgovora na lekove i eventualnih kontraindikacija. Kod izraženijih napada, ili kada uobičajeni analgetici nisu dovoljni, mogu se primeniti specifični lekovi za migrenu, poput triptana, kada za njih postoje indikacije. Kod izražene mučnine ili povraćanja ponekad je potrebno izabrati drugi farmaceutski oblik leka ili dodati odgovarajuću terapiju protiv mučnine - kaže sagovornik eKlinika portala i dodaje:

Najčešće greške u vezi sa uzimanjem lekova

- Jedna od najčešćih grešaka jeste da pacijent čeka da bol postane nepodnošljiv pre nego što uzme propisanu terapiju. Kod većine lekova za akutni napad, ranija primena u fazi glavobolje, dok je bol još blag, može poboljšati ishod. Ipak, kod pacijenata koji imaju migrenu sa aurom važno je slediti uputstvo za konkretan lek. Druga česta greška je kombinovanje više lekova bez jasnog plana. Pacijenti nekada uzimaju analgetike gotovo svakodnevno, ne shvatajući da prekomerna upotreba lekova može doprineti razvoju glavobolje usled prekomerne upotrebe medikamenata. Zbog toga je važno pratiti ne samo broj tableta nego i broj dana u mesecu tokom kojih se lekovi uzimaju - naglašava dr Petrušić.

Ali, navodi doktor, ako pacijent ima česte napade, ako akutna terapija nije dovoljno efikasna ili ako glavobolja značajno narušava kvalitet života, treba razmotriti i preventivno lečenje:

- Cilj nije samo da se svaki pojedinačni napad prekine, već i da se smanje učestalost, intenzitet i ukupno opterećenje bolešću. Stoga, najvažnija poruka je da terapija ne treba da se svodi na nasumično isprobavanje lekova. Sa lekarom treba napraviti jasan plan koji lek uzeti, u kom trenutku, kada je dozvoljeno ponoviti dozu i kada je potrebno potražiti dodatnu pomoć.

Hronična migrena i lečenje svih oblika

U razgovoru o migreni važno je da obuhvatimo i hronični oblik, kao i nove mogućnosti lečenja koje pacijentima mogu da pomognu da bolje kontrolišu bolest. Kada migrenu definišemo kao hroničnu, koje inovativne terapije danas postoje i kome su namenjene? Gde je naša zemlja u smislu inovativnog lečenja?

- O hroničnoj migreni govorimo kada osoba ima glavobolju najmanje 15 dana mesečno tokom duže od tri meseca, pri čemu najmanje osam dana mesečno glavobolja ima karakteristike migrene. To ne znači da osoba svih 15 dana ima jednako jak bol. Neki dani mogu biti obeleženi izraženom migrenom, a drugi blažom glavoboljom i drugim simptomima. Kod čestih napada važno je razmotriti preventivnu terapiju, čiji je cilj da smanji broj dana sa glavoboljom, intenzitet napada i potrebu za lekovima za akutno lečenje. Pored tradicionalnih preventivnih lekova, kao što su lekovi iz grupe antihipertenzivnih lekova, antidepresiva i antiepileptika, danas imamo i terapije razvijene na osnovu boljeg razumevanja bioloških mehanizama migrene - precizira sagovornik eKlinika portala.

Najveći pomaci u lečenju 

Prema njegovim rečima, jedan od najvećih pomaka predstavljaju lekovi koji deluju na Calcitonin gene-related peptide (CGRP), peptid koji ima važnu ulogu u prenosu signala bola povezanih sa migrenom.

- Tu spadaju monoklonska antitela, kao što su erenumab, fremanezumab, galcanezumab i eptinezumab. Ona se primenjuju injekciono, potkožno ili intravenski, u zavisnosti od preparata, i namenjena su prevenciji migrene. Postoje i oralni lekovi koji deluju na CGRP receptore,  poznati kao gepanti. U zavisnosti od konkretnog leka, mogu se koristiti za akutno lečenje, prevenciju ili obe namene. Kod odabranih pacijenata mogu značajno smanjiti broj dana sa glavoboljom i poboljšati funkcionisanje. Njihova primena se razmatra individualno, uz procenu prethodnih terapija i drugih bolesti. Druga važna mogućnost kod hronične migrene i veoma česte epizodične migrene jeste terapija botulinskim toksinom tipa A, koja se primenjuje po standardizovanom protokolu u određenim regijama glave i vrata, u intervalima od oko 12 nedelja - precizira dr Petrušić.

Na koje terapije pacijenti u Srbiji mogu da računaju i da li je inovativna terapija izbor za svakog pacijenta

Važno je naglasiti da inovativna terapija nije automatski najbolji izbor za svakog pacijenta, kaže doktor, i napominje da izbor zavisi od učestalosti migrene, prethodnog odgovora na terapiju, drugih bolesti, bezbednosti, dostupnosti i mogućnosti dugoročnog praćenja.

- Kada je reč o Srbiji, savremene terapijske opcije postepeno postaju dostupnije, ali treba uticati na zdravstvenu politiku kako bi se omogućilo da se terapija finansira iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Takođe je važno da se unaprede dostupnost stručnih centara i mogućnost da pacijenti koji ne odgovaraju na standardno lečenje dobiju adekvatnu procenu za ciljanu terapiju. Mislim da je najvažnije da promenimo način na koji društvo posmatra migrenu. To nije samo glavobolja koju neko može da „pregura“, niti bolest koja se rešava isključivo odmorom u zamračenoj sobi. Migrena je ozbiljna neurološka bolest koja može značajno da utiče na radnu sposobnost, školovanje, porodični život, mentalno zdravlje i društveno funkcionisanje. Uprkos tome, mnogi ljudi godinama ne dobijaju odgovarajuću dijagnozu ili se oslanjaju isključivo na lekove za prekid napada, iako bi im preventivno lečenje moglo značajno da poboljša kvalitet života - jasan je sagovornik eKlinika portala.

Razvoj savremenih istraživanja doprinosi boljem razumevanju migrene, uz više mogućnosti za lečenje

Zato je, potencira dr Igor Petrušić, važno da pacijenti ne čekaju da migrena postane hronična da bi potražili stručnu pomoć. Ako se glavobolje često ponavljaju, ometaju svakodnevne aktivnosti ili zahtevaju učestalo uzimanje lekova, razgovor sa lekarom koji je usko specijalizovan za glavobolje može da napravi veliku razliku. Posebnu pažnju treba obratiti na postepeno povećavanje broja dana sa glavoboljom, jer pravovremeno prepoznavanje takvog obrasca može da pomogne u sprečavanju daljeg pogoršanja bolesti.

- Dobra vest je da danas migrenu razumemo mnogo bolje nego ranije i da imamo više mogućnosti za njeno lečenje. Tome doprinosi i razvoj savremenih istraživanja, uključujući evropsku COST akciju MigrAInet - Network for comprehensive characterization and management of MIGRAINE subTypes: multidisciplinary AI-driven approach, kojom imam čast da rukovodim. Cilj ove međunarodne mreže je da poveže stručnjake iz kliničkih neuronauka, neurologije i veštačke inteligencije kako bismo bolje razumeli različite podtipove migrene i unapredili njihovu dijagnostiku i lečenje. Dugoročno, želimo da na osnovu preciznijeg prepoznavanja individualnih karakteristika bolesti doprinesemo razvoju personalizovanog pristupa, u kojem će svaki pacijent imati veće šanse da dobije terapiju koja mu najviše odgovara - objašnjava sagovornik eKlinika portala.

Na kraju, dr Igor Petrušić, radiolog sa užom specijalizacijom iz medicine bola i naučni savetnik na Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, kao najvažnije naglašava da ljudi koji žive sa migrenom znaju da ne moraju da prihvate bol kao neizbežan deo svakodnevice. Prema njegovim rečima, migrena se danas može uspešnije kontrolisati, ali je za to važno pravovremeno prepoznavanje bolesti, odgovarajuće lečenje i partnerski odnos pacijenta i lekara.

(eKlinika.rs)