Meningiom može godinama da raste bez simptoma: koje promene zahtevaju pregled

Glavobolja, slabiji vid ili zaboravnost ne znače automatski da postoji tumor. Ipak, nove tegobe koje traju, pogoršavaju se ili se javljaju zajedno sa drugim neurološkim promenama treba proveriti. Meningiom najčešće raste sporo i uglavnom je dobroćudan, ali njegov položaj može da bude važniji od same veličine.

Šta je meningiom i zašto „dobroćudan“ ne znači bezopasan

Meningiom nastaje iz ćelija moždanih ovojnica, koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu. Ne potiče iz samog moždanog tkiva, ali rastom može da pritiska mozak, nerve i druge okolne strukture. Češće se dijagnostikuje kod žena i starijih osoba.

Većina meningioma pripada gradusu 1 i smatra se dobroćudnom. Postoje i atipični meningiomi, gradusa 2, koji imaju veći rizik od ponovnog rasta, kao i retki maligni meningiomi gradusa 3. Gradus opisuje biološke osobine tumora i određuje se analizom tkiva, kada je ono dostupno.

I dobroćudan tumor može da izazove ozbiljne tegobe ako pritiska važnu strukturu. Zato se značaj nalaza procenjuje prema položaju, veličini, rastu i simptomima, a ne samo prema reči „benigni“.

Koji simptomi mogu da budu razlog za pregled

Mnogi meningiomi dugo ne izazivaju tegobe i otkrivaju se slučajno, na snimanju urađenom iz drugog razloga. Kada se simptomi pojave, mogu da budu postepeni i zavise od mesta na kojem tumor raste.

Moguće promene uključuju:

• novonastalu glavobolju ili promenu ranije poznate glavobolje, posebno ako postaje sve učestalija ili jača;
• prvi epileptički napad;
• zamućen ili dvostruk vid, odnosno gubitak dela vida;
• slabost ili utrnulost ruke ili noge, naročito na jednoj strani tela;
• teškoće sa govorom, razumevanjem, ravnotežom ili hodom;
• slabljenje sluha, ponekad uz zujanje u jednom uhu;
• promene pamćenja, koncentracije ili ponašanja koje se ponavljaju i remete svakodnevicu. 

Ovi simptomi nisu specifični za meningiom i mogu imati mnogo drugih uzroka. Glavobolja sama po sebi nije dokaz tumora. Važno je, međutim, ne pripisivati uporne ili progresivne promene stresu ili godinama bez lekarske procene.

Kada ne treba čekati zakazani pregled

Prvi epileptični napad, iznenadna izrazito jaka glavobolja, nagla slabost jedne strane tela ili iznenadan poremećaj govora ili vida zahtevaju hitnu medicinsku procenu.

Takve tegobe ne treba samostalno tumačiti kao znak meningioma. Mogu da ukazuju i na druga hitna stanja. Potrebno je odmah potražiti hitnu pomoć.

Ako su promene postepene, ali traju ili se pogoršavaju, treba se javiti lekaru, koji će proceniti potrebu za neurološkim pregledom i snimanjem. Ne postoji obavezan redosled „ranih znakova“ koji se javlja kod svakog pacijenta.

Da li svaki meningiom mora da se operiše?

Magnetna rezonanca, često sa kontrastom, ključna je za procenu sumnje na meningiom, a u određenim okolnostima koristi se i CT. Sam spisak simptoma nije dovoljan za dijagnozu. Snimanje može da ukaže na meningiom, dok se konačna potvrda tipa i gradusa dobija analizom tumorskog tkiva kada se ono uzme tokom operacije ili biopsije.

Nije svaki meningiom razlog za neposrednu operaciju. Mali tumor koji ne izaziva simptome i ne pokazuje rast može da se prati kontrolnim snimanjima prema planu specijaliste. To je aktivno praćenje, a ne zanemarivanje bolesti.

Kada tumor raste ili izaziva tegobe, razmatraju se operacija, zračenje ili njihova kombinacija. Izbor terapije zavisi i od položaja tumora, gradusa, uzrasta i opšteg zdravlja pacijenta.

Odsustvo simptoma ne isključuje meningiom, ali ni prisustvo glavobolje ili zaboravnosti ne potvrđuje da ga neko ima. Najkorisnije je obratiti pažnju na nove i progresivne promene i prepustiti procenu lekaru.

(eKlinika.rs)